ПОРУКА ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ

Писмо ауторима „Заветина“ уз ауторски примерак најновијег броја књижевног часоиписа „ЗАВЕТИНЕ+“, 2 /2013

Веома уважени,

Драге колеге,

Ево изашао је, као што сам и обећао, нови број часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, бр. 2, и шаљем Вам ауторски примерак. Ја Вам не могу забранити ни наредити, да тај примерак не поклањате пријатељима и родбини, али мислим да би било целисходније да све оне, заиста заинтересоване, за Ваш рад, стваралаштво и објављивање, упутите на овај јуче објављени чланак:

*

(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Публикован нови број часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014)…

Ових дана је публикован нови број књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, на промењеном формату (таблоид, 16 страница), чијих се неколико страница (1, 14-16) могу прелистати и читати бесплатно и на овој локацији. …бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014) доноси обиље прилога, и убудуће, тј. следећи бројеви биће штампани у истом формату (зависно од финансијских могућности издавача (М. Лукића).
ЗАВЕТИНЕ + имају следеће рубрике: Сазвежђе З, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Бездана уметност, Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање), Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Дућан ЗАВЕТИНА, Летопис ЗАВЕТИНА, ЕКСКЛУЗИВНО.
У овом броју часопис доноси прилоге: Главнопг уредника, Александра Лукића, Небојше Васовића (поезија), Вјерују редакције, Изводе из “Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ”, текстове о Трећој и Четвртој Србији и свим тајнама бивше државе, писмо Милана Ваксмана, текстове о “уметности махагонија” и једном наметачком комунистичком издавачу и диносаурусу, прилоге на тему “Зашто нема промаје”, стихове српских песника који живе у свету (Небојша Васовић, Мирослав Душанић), Писмо др Бошка Томашевића, критичке огледе Мирољуба Милановића, неколико нових песама Александра Лукића, Зорана М. Мандића, Благоја Свркоте,

…видети више: >>>>>>>>>>

Па, нека они поруче, ако их стварно занима, овај број директно од «Заветина». Тамо је укратко објашњено како. Тиме ћете Ви порадити прво за себе, онда за овај часопис, а онда кроз време и за «Заветине».
Ја сам обећао да већ овај број буде одштампан на папиру, а не само на Цду; међутим, штампари – више њих, који су ми урадили калкулације, у међувремену, за 1000 примерака на обичном новинском формату таблоида (формат «Политике», 16 стр.), траже по броју од 42.000 – до 36.000, односно 25000, ако би се одштампало десет бројева годишње. Значи, да би се у ову пустоловину упустило, потребно је, најмање око 300. 000, 00 дин, а толики новац ја нисам могао скупити, и поштено је да Вам то признам. И зато ћете разумети, надам се, зашто сам Вас замолио, да свој ауторски примерак не поклањате, јер онда радите против себе, «Заветина» и часописа. Ја се надам да ћу новац за штампање овог часописа и на папиру прикупљати и на тај начин, продајом дигиталног издања часописа, на Цду.
По мени, реално је, можда, штампати 6 бројева годишње, убацивати их у мрежу за штампу, како би допрли и до најширих слојева, или барем до српских општинских места. Када будете прочитали овај број, и ако Вам се учини да вреди, покушајте да заинтересујеете филантропе из Ваше средине, или људе (како у Србији, тако и по свету) који би могли да нам помогну да штампамо барем 6 бројева годишње.
Прилике су невеселе, али не можемо седети и чекати скрштених руку, или се надати у помоћ државе и министарстава – видели сте какве они часописе помажу и стимулишу. Ми тамо, као што добро знате, ретко објављујемо…
Молим Вас да пажљиво ишчитате овај број часописа и да, ако стигнете, ако будете сматрали за сходно, наравно ако будете имали примедбе и умесне и неумесне, да се јавите.
Све Вас поздрављам старински: Бог са Вама!
Најсрдачније,
56. Бела Тукадруз, јесен 2010, у малој цркви Св. Петке у Мишљеновцу. – 109 одабраних фотографија. Фотодокументација Заветине
недеља, 26. јануар 2014.

Draga Mašin – Jorgać

Ljubavno gnezdo kraljice Drage

Draga Mašin

U ISTORIJI je ostala zabeležena kao lepa, energična, strastvena i izuzetno ambiciozna žena, koja je život okončala prerano i tragično u 37. godini, u Majskom prevratu 1903, kada je iskasapljena, zajedno sa suprugom, kraljem Aleksandrom Obrenovićem. U senci tog stravičnog događaja, kao i dramatičnih zbivanja koja su mu prethodila, ostala je nepoznata jedna velika ljubavna avantura ove fatalne i u suštini nesrećne žene Drage Mašin.
Tu zanimljivu epizodu pokušao je da istraži poznati leskovački novinar i pisac Stanko Miljković, o čemu je objavio i tekst u leskovačkom listu za književnost, umetnost i kulturu „Pomak“. Njegova priča, izuzev u jednom detalju, slaže se s porodičnom pričom koju smo čuli od potomaka Draginog ljubavnika Jorgaća – Gane Marjanovića.
Rođena u bogatoj i moćnoj porodici Lunjevica (deda joj je bio čuveni Nikola Milićević Lunjevica, lični prijatelj Miloša Obrenovića), Draga je kao devojčica poslata u Beograd, u „Ženski zavod“ da izučava jezike. Sa 16 godina zaljubila se u studenta Bogdana Popovića, kasnije čuvenog književnog kritičara i univerzitetskog profesora, ali je otac Pantelija, koji je bio okružni načelnik, odlučio da je uda za drugog. Njegov izbor je bio inženjer od velikog ugleda i dobrog imetka Svetozar Mašin, sin ličnog lekara kneza Mihaila i brat Aleksandra, vojnika od karijere, koji će jedno vreme biti načelnik Generalštaba.
Glamurozno venčanje Drage i Svetozara obavljeno je u avgustu 1883. u Sabornoj crkvi u Beogradu, posle čega su živeli u nekoliko mesta, da bi se za izvesno vreme skrasili u Leskovcu. Svetozar je, naime, kao rudarski inženjer radio u rudniku Lece kod Medveđe. Mlada supruga mu je stanovala u Leskovcu. Svetozar, inače često odsutan od kuće, s vremenom je počeo da sumnja da ga Draga vara, zbog čega se propio i izvršio samoubistvo na današnjoj Ibarskoj magistrali. Nasledivši muževljevu penziju, Draga je nastavila da živi u Leskovcu još godinu dana.
– U to vreme, sasvim slučajno, u Leskovcu je upoznala lepog i mladog seljaka po imenu Jorgać – Gana Marjanović, iz sela Šumana, nedaleko od Lebana – priča nam Stanko Miljković. Bio je oženjen

i imao tri sina i tri kćeri. Lep, mlad, kršan, visok oko dva metra, štucovanih brkova, uvek u građanskom odelu i u novom fijakeru, privlačio je pažnju svuda gde se kretao. Bio je narodni poslanik Radikalne stranke, vrlo bogat, i imao lafundiju od oko 800 hektara. Kao lični prijatelj Nikole Pašića, učestvovao je u čuvenoj Timočkoj buni, posle čije propasti je sedam godina proveo u Bugarskoj i u egzilu.
U izjavi za „Novosti“, Tomislav Marjanović, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, inače bliski rođak famoznog Ganeta, kaže da se u njegovoj porodici priča o ovoj ljubavi prenosi s kolena na koleno.
– Veoma smo zahvalni Stanku Miljkoviću što je deo te priče obnarodovao, ali, kako mi je pričao moj otac Živojin, koji je bio Ganin najmlađi sin, njih dvoje sreli su se, ne u Leskovcu, već u Beogradu.
Bilo kako bilo, ljubavni par odlazio je u selo Klajić, u tamošnju žandarmerijsku stanicu, gde su u prizemlju bile kancelarije, a na spratu lepo uređene sobe. Bilo im je to stalno ljubavno gnezdo u koje su često dolazili fijakerom usred bela dana, na zgražavanje seljana i komšija. Često su navraćali u „Ganinu kafanu“ u Lebanu na pogaču i vruću jagnjetinu.
– Kupujući joj skupe poklone, Gana je, izgleda, dobro razmazio Dragu. Po njenoj želji dva puta su išli u Opatiju na po mesec dana. Veliki troškovi koje je imao u ovoj ljubavnoj avanturi, kao i zanemarivanje dotadašnjih poslova, primorali su mladog čoveka, opčinjenog prelepom ljubavnicom, da se dobrano zaduži kod banaka. Mnogo godina kasnije, kada je imanje trebalo da ide „na doboš“, njegovi sinovi uspeli su da otkupe menice iz banke – kaže Miljković.
Ni porodica ni Miljković ne znaju koji je bio razlog naglog prekida ove ljubavne avanture. Ostala je priča da je Draga svog ljubavnika ostavila bez ikakvog objašnjenja. Gana nikada nije preboleo rastanak, a na sve one koji su se kasnije raspitivali za Dragu nasrtao je pesnicama, a neke nemilosrdno prebijao. Umro je 1936. i sahranjen u svom selu, kod Lebana.
Draga se, inače, zapošljavala kao novinar, bavila se prevođenjem i pisanjem priča. Odbegla kraljica Natalija, na predlog kralja Milana, uzela je za dvorsku damu i odvela sa sobom u francuski grad Bijaric, gde je i upoznala Aleksandra Obrenovića. Planula je strasna ljubav, kasnije je došlo i do braka, da bi oboje stradali u krvavom prevratu. Na njenom telu pronađeno je 69 uboda, a rasporio je Aleksandar Mašin, koji ju je godinama okrivljavao za smrt njegovog brata Svetozara. I tako je na surov način okončan čudan koloplet istorijskih okolnosti, ljubavnih strasti i ličnih ambicija.

METNUO SE NA DEDU
MARJANOVIĆI su danas, verovatno, najmnogoljudnija porodica na jugu Srbije, kaže Miljković. Oko 380 ljudi i danas nosi ovo prezime. Kažu da potiču iz hercegovačkih Koprivica, odakle su se doselili na ove prostore. Mnogi od njih znaju za ljubavnu vezu Drage i Gana, a jedan od potomaka, koji već 40 godina rasprodaje svoj salonski šarm po pariskim bulevarima kad god dođe u Srbiju, poseti pradedin grob i obavezno kaže: „Izgleda, deda, da sam se metnuo sve na tebe!“

Dragan BOGUTOVIĆ

Izvor: Novosti, 29.04.2009 21:00:42

Nailaze teška vremena, otpuštanja…

Otkaz za dva keca

U VRHU vladajuće koalicije konačno je postignut dogovor da se u zakone koji treba da utvrde „pravila igre“ za zapošljavanje i otpuštanje u državi „ugrade“ radikalna rešenja i oštre sankcije za neposlušne.
Od uspeha novih zakona o državnim službenicima i činovnicima zavisiće i sudbina pregovora sa misijom MMF, koja ponovo dolazi u Beograd krajem oktobra, ali i količina priliva sredstava u istanjeni srpski budžet. Jer, ukoliko se sprovede plan da se do 2011. broj činovnika, na svim nivoima, smanji za 11.000, država će prema procenama Ministarstva finansija, uštedeti 6,6 milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra za godinu dana.
Prema našim informacijama, zasada je postignut dogovor oko sledećih zakonskih rešenja za „kresanje“ birokratije:
* Proces racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru moraće da se završi u roku od najviše dve godine.
* Lokalne samouprave koje treba da smanje broj zaposlenih za više od 20 odsto, najmanje polovinu otpuštaju u januaru sledeće godine, a ostatak u januaru 2011. Nova sistematizacija biće usvojena najkasnije do kraja decembra.
* Opštine koje treba da smanje broj zaposlenih između 10 i 20 odsto otpuštaju najmanje 10 odsto u prvoj, a ostatak u drugoj godini.
* Zaposleni u državnoj administraciji biće ocenjivani svaka tri meseca, a „testiranje“ će sprovoditi neposredni rukovodioci. Ocenjivaće se sposobnosti i učinak, a otkaz sledi posle dve uzastopne negativne ocene. U ovom procesu, i stalno zaposleni i oni koji rade po ugovoru imaće isti status, odnosno oni sa radnom knjižicom neće biti privilegovani.
Mesečni platni fond za oko 8.000 prekobrojnih činovnika lokalne administracije i oko 3.000 viška zaposlenih u republičkim organima trenutno iznosi oko 55 miliona dinara. Kako je, prema najavljenom planu otpuštanja činovnika na svim nivoima vlasti, predviđeno da se oko 70 odsto otkaza „podeli“ naredne godine, a ostatak godinu kasnije, računa se da će se prvi efekti pojeftinjenja države osetiti 2011. godine.
– Iduće godine će na otpremnine za oko 6.300 činovnika u lokalnim samoupravama i oko 2.000 administrativnih radnika u republičkim organima biti isplaćeno skoro pet milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra, ali će, već u 2011, rashodi za plate iz budžeta biti niži upravo za taj iznos. Te godine isplatiće se otpremnine za preostali višak zaposlenih od oko 2.700 ljudi u iznosu od 1,24 milijardu dinara. Već 2012. država neće imati troškove po ovom osnovu – kažu u Ministarstvu finansija.
Računice, takođe, kažu da će država do 2020. samo na osnovu primene zakona koji će reorganizovati administraciju, uštedeti skoro 53 milijardi dinara, odnosno 560 miliona evra. Toliko trenutno iznosi polovina našeg deficita, odnosno polugodišnji prihod od naplate svih vrsta nameta koji se slivaju u budžet.

KOLIKO OPŠTINA I GRADOVA IMA VIŠAK ZAPOSLENIH
22 višak činovnika do 10 odsto
21 višak činovnika do 20 odsto
13 višak činovnika do 30 odsto
5 višak činovnika iznad 30 odsto
62 nemaju višak činovnika

KAZNE ZA NEPOSLUŠNE
KAKO saznaju „Novosti“, u Vladi je dogovoreno da se ubuduće zakonom, a ne kao do sada vladinim preporukama ili uredbama, definišu tačni rokovi za smanjenje broja zaposlenih, kao i kazne za nadležne u ministarstvima i ostalim institucijama koji reforme ne sprovedu na vreme.

G. B. – D. M, 08.09.2009 21:00:31, objavljeno u Vecernjim novostima

Povezane vesti

Otkazi bez pokrića
22.04.2009 20:45:24

Partneri određuju
sastav Vlade
05.09.2009 20:55:07

MMF traži
čist račun
28.08.2009 20:30:28

Deficit skrojen
23.08.2009 20:45:00

Milijarda za
pomoć radnicima
18.08.2009 20:30:17

TEŠKA VREMENA, razmišljanje Guvernera NBS

Teška i neizvesna vremena

Danijela MILINKOVIĆ, 08.09.2009 20:56:29, Vecernje novosti

VLADA Srbije je pred najvećim testom od početka svetske ekonomske krize. Guverner NBS Radovan Jelašić nada se da su toga svesni i članovi Vlade i da će u narednih šest nedelja, pre nego što MMF ponovo dođe u Beograd, imati gotov plan detaljnih reformi javnog sektora.
– Nažalost, mi sve važne stvari radimo u minut do 12 i tek ako nam neko preti štapom. Nadam se da projekat reforme neće biti gurnut u fioku i ponovo izvađen u oktobru. I da se neće ponoviti situacija iz aprila, kada su takođe davana ambiciozna obećanja – smanjićemo administraciju, broj ministara, svi direktori javnih preduzeća biraće se na konkursu – a ništa se nije desilo – upozorava Jelašić.
* Ima li Vlada sada snage i volje da sprovede ono što obećava?
– Treba joj dati šansu, to je učinio i MMF. U svakom slučaju, reforma javnog sektora je mnogo teži put od povećanja PDV.
* Da li se u vrhu države razmatra i neki „treći put“?
– Treća varijanta bi bila isključivo miks prve i druge. Uostalom, Vlada je još pre četiri meseca usvojila dokument u kome eksplicitno stoji da ćemo, ukoliko prihodi budu manji od planiranih, povećati PDV i smanjiti zarade.
* Ministar Dinkić tvrdi da se poslednjih meseci značajno popravilo stanje u državnoj kasi…
– Kakvo je stanje u budžetu najbolje se vidi po tome u kojoj meri država mora dodatno da se zaduži da bi izmirila svoje obaveze. U prvih sedam meseci konsolidovani deficit iznosio je 67 milijardi dinara, a u avgustu je samo budžet imao deficit od 10 milijardi. U julu je bilo nekih povećanih prihoda, ali jednokratnih, na primer, od preregistracije automobila sa crnogorskim tablicama. Nažalost „uštedelo“ se na investicijama, koje su znatno ispod planiranih, i to je loše.

Vidi dalje: 

 Teško ćemo
zakrpiti rupe

Cirkus i pantomima! Potop….

Oštre kritike na debati o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Kultura i umetnost poniženi i svedeni na birokratiju, ocena umetničkih udruženja

JAVNA rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju je u Narodnoj biblioteci u sredu organizovalo Ministarstvo za kulturu, proteklo je u oštrim i žučnim kritikama koje su uputili predstavnici umetničkih udruženja i mnogobrojni kulturni radnici.

Predloženi nacrt jednoglasno je ocenjen kao konfuzan, kontradiktoran i apsurdan u mnogim tačkama, naročito član 8 koji se odnosi na kulturnu delatnost i oblasti kulturne delatnosti, i da su ovakvim odredbama kultura, umetnost, ustanove od nacionalnog značaja, kulturna dobra i kulturni radnici svedeni na birokratiju i poniženi.

 

– O kulturi i kulturnoj politici obrazloženja daju samo pravnici, nigde nema radnika iz kulture, i ako je prethodni Zakon o kulturi bio loš, sada su još lošiji predlozi za njegovu izmenu i dopunu – istakao je Slobodan Vujović, član Nacionalnog saveta za kulturu.

 

– Ovde je reč o nedozvoljenom odnosu države prema vrlo bitnom i značajnom pitanju kao što je kultura, a bojim se da kultura ovde zaista doživljava potop. U spisima koji su dostavljeni, Ministarstvo kulture tvrdi da je ispoštovalo proceduru i da je obavilo razgovore sa Nacionalnim savetom za kulturu. To je istina, ali je druga stvar netačna – Nacionalni savet dao je preko 30, 40 primedaba i predloga za izmenu ovog nacrta smatrajući da on nije dobar, od toga je uvaženo jedva trideset ili dvadeset odsto sugestija, a iz Ministarstva smo pre desetak dana dobili obaveštenje da je 70 odsto onoga što smo predložili usvojeno. To apsolutno nije tačno. Plašim se da će i ovu raspravu birokratija da iskoristi samo da bi u Skupštini mogla da kaže da je obavila razgovore i sa umetničkim udruženjima i kulturnim radnicima.

 

Slobodan Fidanovski, savetnik u Narodnom muzeju, istakao je da član 8 ovog nacrta ne korespondira sa Zakonom o kulturnim dobrima. Zakon o kulturnim dobrima, u članu 65 decidirano, u 11 tačaka, navodi šta sve spada u ono što se po tom zakonu zove delatnost zaštite kulturnih dobara.

 

– Postoji u nacrtu još mnogo apsurda, kao što je odredba da se ustanove kulture od nacionalnog značaja utvrđuju odlukom Vlade. Tu je još jedna „neobičnost“ – da to svojstvo može i da se izgubi, opet odlukom Vlade. Da li iko na ovom svetu može da ukine svojstvo ustanove od nacionalnog značaja narodnom muzeju, narodnom pozorištu, narodnoj biblioteci, nacionalnom arhivu, kinoteci, pa to su notorne činjenice, a one se u zakonodavstvu ne dokazuju.

 

I ostali kulturni radnici u ime svojih esnafa, Božidar Zečević, Miladin Ševarlić, Hana Selimović, Slavko Spasić, apostrofirali su nepreciznost, zbrku i elementarno neznanje o kulturi koje je pokazano ovakvim nacrtom. Po rečima Smiljane Stokić, balerine NP, koja je govorila u ime umetničkih udruženja baletskih umetnika, kompozitora Srbije, dramskih umetnika, Srpskog književnog društva i književnih prevodilaca Srbije, balet je izbrisan kao izvođačka umetnost, a u tu kategoriju kulturne delatnosti svrstani su – cirkus i pantomima! Kinematografsko stvaralaštvo takođe više ne postoji, umesto filma kao kulturna delatnost pojavile su se floskule koje nikome nisu jasne.

 

 

 

RADNA VERZIJA

 

ČLANOVI Radne grupe koja je donela Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi – sekretar u Ministarstvu kulture Igor Jovičić (zadužen za registrativu, organizaciju državne uprave, javnih službi i za ljudske resurse), dr Predrag Blagojević (uža struka pravna dimenzija sistema kulture), i Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativnih industrija – rekli su na diskusiji da su iste tribine već održane u Novom Sadu i Nišu, i da do 15. decembra svi zainteresovani imaju mogućnost da svoje primedbe i sugestije dostave Ministarstvu kulture putem sajta.

Kultura ovde doživljava potop | Kultura | Novosti.rs.