РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА


Достојевски је много шта предвидео и био је у праву: “обчина” у Русији и општина у Србији су најчвршће, најоригиналније, суштинске одлике бића народа. (Достојевски: “Уништиће сеоску “обчину” – покидаће се и последње нити које држе поредак. Поредак је био нарушен у вишим друштвеним слојевима и није било понуђено ништа ново, но, било је барем утехе у сазнању да је у народу поредак и ред како ваља. Био какав био ипак је ред јер постоји ред и поредак као нешто чврсто: сеоске заједнице су поседовале земљу и радиле је. И ето, покидаће и ту везу и – шта онда?”)Шта онда? Социјализам, атеизам, одумирање општине и села. Жено моја, децо моја, родбино моја у далекој Русији! Вероватно ћете се чудом чудити кад ове белешке до вас стигну, зашто сам се ја, руски учитељ, српски поп и књижевник зауставио у Босиљковцу, српском селу на обалама Пека, а не у Београду? Зашто сам застао у том српском селу на обронцима Хомољских планина?

преко РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА.

Advertisements

Све чешће у сновима и сећањима…


Гледао је немо у дубину баре – рибњака и његовасе мисао повремено избезумила од бола, од муке, од јаука, као да јесилазио у бескрајни лавиринт пакла…Видео је многе пукотине у умуљудском, много раселина у свести људској, понајвише у срцу људском.Видео је урвине, настале злим нашим, људским, бургијама грехова;грехови су призвали земљотресе, постали земљотреси, испретуравшисву душу, ум и срце, створивши у њима неописиве урвине. Много јебезбожника било међу Србима; и сваки од њих је био получовек,нечовек…Али писар Мишљеновић је имао моћ да види иза сваке урвинеи силуету Богочовека: јер је Спаситељ иза сваке кривине, иза свакогпакла, иза сваке смрти, иза сваког греха, иза сваке муке. И он зрачирадост и благовест, једину вечну радост и једину вечну благовест замисао човекову, за осећање, за савест, за душу – у свим световима, усвим животима, у свим вечностима…

преко Све чешће у сновима и сећањима….

МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић


МЕРАТрон се љуља.Затекох краљаУ остави.С лончетом у рукама.Мала посудаКојом сипа и пресипа.Као и територије владарима.Просуто млеко, мало више крви.Човек праштаАко је мера свега.

преко МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић.

Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему као јато…


Вратио се коначно из далека у свој
дом, у ВЕЛИКУ МАГАЗУ. Сишао је у подрум степеништем које је
закрчено малтером и полупаним црепом. Угледао је напрсло огледало и
у њему своју слику. Седу косу. Видео је како му брада расте необично
брзо. Када се некако увукао у подрум, угледао је зелено језеро. Жабе
и глисте. Седа брада му је већ допирала до колена. Очне капке морао
је подизати прстима да би видео. Зеленим језером пловио је натрули
ковчег према њему. Кад му се приближио, подигао је његов поклопац
и не нађе ништа друго до РУКОПИСНУ КЊИГУ, КЊИГУ
ПРИМАЊА И ИЗДАВАЊА, и једну коју је тек била започета. И
препознао је рукопис инока, и својих далеких предака, прадедова,
властити рукопис. Читао је полако и пажљиво осећајући страх од
Последње реченице, веровао је да она мора бити судбоносна и да је
боље да је не прочита, да не иде до краја. Усудио се и прочитао
последњу реченицу – Да крај живота нашег буде хришћански, без
бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном
Христовом суду, молимо – и зачуо неки глас са дна ковчега: “Добро
дошао! Да си још који час изостао, била бих и ја умрла! “
И Смрт, која је лежала на дну ковчега, усправи се и загрли га
као девојка, као Д о с т а П а в л о в а , и указа му се читав његов
живот. Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему
као јато

Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему као јато….

Увод у књигу са седам печата


МИШЉЕНОВИЋИ су добегли са Косова у Звижд и Босиљковац после Велике сеобе Срба, и Рукописна књига је дошла у њихов посед после тога, дакле у 17. веку. Та књига је постала саставни део – не само фамилије Мишљеновић – она би могла да припадне и читавом српском народу кроз време.
КОСОВО – први завичај Мишљеновића, онај изгубљени, незаобилазан је у овим записима због много чега.
Велики је то временски лук, који је захватила ова књига, и у том раздобљу су се догодиле најсудбоноснији догађаји по српски народ.
За политичаре Косово је понекад било захвалан терен за манипулацију.
За песнике није било само поље на коме се одиграла Косовска битка, ни позорница пораза и издаје, ни гробница два цара – већ Сион, место указања, стајна тачка с које се кренуло увис и показала способност да се поверује у нешто велико и важније од нас…
Рукописна књига је доспела у посед звишке фамилије Мишљеновића из ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА. Она је основ или жир недовршене књиге ПОРОДИЧНЕ МИТОЛОГИЈЕ. Каква је судбина ове књиге?

Увод у књигу са седам печата.

Закључни осврт


Своју књигу есеја Метафизика у белом оделу , овим освртом на Јеротићеву књигу Разговори са православним духовницима , сматрам коначном, заокруженом. Ти есеји нису писани као што су они стари и нови зидари Вавилонске куле подизали своје здање. Јер, колико има смисла сазидати кулу до небеса, пркос богу небесноме? Чему сазидати град у коме ће сав живот лични и друштвени бити уређен без Бога и без Божјег благослова? Чему лична и национална слава упркос Богу? Нису ли сва четири зида Нове Вавилонске Куле (наука, индустрија, политика и саможивост) неосвећена и неблагословљена? И нису ли то сумњиве побуде; себе учинити богом и сав живот уредити по људском рачуну и вољи, без икаквог обзира према Творцу неба и земље и без икаквог испитивања Божје боље и Божјег промисла?

преко Закључни осврт.

Колона мрава је текла као црна речица према ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ


Историју не видимо добро, јер нам је окренута леђима. “Како да јој сагледамо лице, како? Ми и историја гледамо се само леђима, у бегању једно од другог. Како да се сагледамо лицем у лице? Ако трчимо кругом, састаћемо се једног поподнева и погледати очи у очи. Но ако трчимо на истој правој линији, у супротном правцу, како ћемо се игда сагледати? Или ако је наше кретање у спирали тако, да се прошлост увија спиралном пупку а ми спиралној периферији, о сапутниче мој под месецом и смрћу, како ћемо икад моћи видети лице историје? “( Ове редове је обичном оловком два пута подвукао покојниБора Мишљеновић на старом сачуваном издању књиге НиколајаВелимировића, из 1920. године

преко Колона мрава је текла као црна речица према ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ.

Литургија и живот


Сенковић је волео своје детињство и сачувао га је. Можда баш захваљујући постојању храма ВознесењаГосподњег и нераскидиве повезаности Божанствене Литургије са животом?У босиљковачком храму Вознесења Господњег, у броду – на левом зиду – стоји увеличана слика југословенског краља Александра Карађорђевића Ујединитеља.Стојала је читавог детињства и младости Филипа Сенковића – стоји још увек. Црква је једина преживела пошасти грађанског рата, победу комуниста и успостављање истинске Страве. Што сеБосиљковац и околина није сасвим распао, што људи не одишу потпуном, непомирљивом међусобном мржњом, тајни узрок томе је и постојање храма Вознесења Господњег и дејство БожанственеЛитургије. Она подсећа човека на свету на небеску љубав човека према своме брату. “Ко хоће да се оснажи у љубави треба што чешће да учествује са страхом, вером и љубављу у овој свештеној ТрпезиЉубави. Ако се неко осећа недостојним да у своја уста прима Самога Бога, који је сав љубав, онда нека гледа како се други причешћују, да би неприметно и неосетно сваке недеље постајао савршенији”.

преко Литургија и живот.

Дубраве, „држава Мишљеновића“…


Музика је врло важна ствар – за сваку добру, за сваку незаборавну књигу. Има ли боље увертире за један роман од најкарактеристичније мелодије једног краја? Поднебља? Времена?Сенковић ми је показао и пространи полутамни подрум вајатаи скривени улазак у пећину коју је открио његов покојни прадеда ПавлеМишљеновић, малу пећину неубележену ни на једној карти, која и даљеслужи као – породично склониште и ризница…

преко Дубраве, „држава Мишљеновића“….

Метафизика у белом оделу


Размишљајући о ПОЗИТИВНОМ И МИСТИЧНОМ ЖИВОТУ НАШЕГ НАРОДА Петровић је уочио да постоји “једно лагано одуховљење, скоро мистичарско, све оне чулности којом се још од памтивека одликују сва словенска племена. Док се код Руса, на пример, она страственост, нихилизам и одрицање понавља понова при сваком њиховом животном преокрету, дотле се, чини се, код Јужних Словена издваја одмах и непрестано из друштвеног живота све оно што је тајанствено, беспомоћно и болно њихове расе.

преко Метафизика у белом оделу.

Фантастична кинеска игра са ковчежићима


Фантастична кинеска игра са ковчежићима.

Професор Филип Сенковић подсећао је, по нечему, на професора и
књижевника Момчила Настасијевића. Или, барем, на књижевног
јунака једне Настасијевићеве прозе. Био је налик, дакле, на човека
заробљеног тајнама.
Сам Настасијевић има једну причу у којој као да је описао свог
будућег колегу Филипа Сенковића: ” У свету оваквом какав око себе
видимо и осећамо и међу људима, изврсним занатлијама пређе
сплетки, рођен је један који је умео чувати тајне; и баш због те
особине њега су тражили сви, и ишли му као на ћабу. – Није ту
требало велике памети: свак је волео олакшати терет своје тајне,
предав је у сигурне руке.
Искрено и предано вршио је ту мучну дужност која му је
некако додељена сама од себе, – мучну, јер није лако чувати у себи
ко у зверињаку каквом најразнородније и најнепријатељскије тајне,
а јака ће ограда пре разбеснети него умирити лавове и пантере,
коње и бикове. Мученички је он живео, и јасно увидео да је најтежа
дужност која сама од себе дође.
Најзад се с њиме морало десити оно што се десило свима
који су се потпуно предавали једној ствари.
Може зид бити од најтврђег челика, од платине, од метала
који не подлежу ничему, густо збијено звериње, после дугог
крвављења и клања, почеће проваљивати; – нагомилане и стешњене
тајне најзад су га победиле, почевши избијати из њега, али не и из
његових уста и његовом вољом…”
Први пут сам Сенковићево родно место Босиљковац посетио
тек око Великог четвртка 1995. године, и остао неколико дана као гост
у кући Сенковића.

RUPA U SRCU / Eson JAOS


*Beskrajno te volim,zato mi je i došao kraj.Sad sam i bez krajai bez početka. (…)*Pa dobro koliko tebi treba,jel do neba?Do neba,do neba!*Hajde da se nadjemo.Ti podji prečicoma ja ću za tobom.*Bilo bi sve sjajnosamo da sjaja nije previše.

преко RUPA U SRCU / Eson JAOS.

Тајне. Откровење: МАЛА МАГАЗА


Упознавање са Рукописном књигом, Књигом примања ииздавања, Белешкама Николаја Јакушева и његовом Архивом, читањаи читања, наводила су ме на помисао да би те драгоцености, што сеналазе у дубини земљиних понора и пећинског мрака, требало једногдана изнети на видело, одштампати, објавити (мада нисам био наиванда верујем како ће то моћи да се уради у неко скорије време), али направи начин – са обиљем коментара. То би била једна подебља новакњига – имао сам већ и њен наслов Велика магаза ВЕЛИКЕМАГАЗЕ.

преко Тајне. Откровење: МАЛА МАГАЗА.

НОВА ХУМАНИТАРНА ИСПОРУКА ВРЕДНОСТИ ВИШЕ ОД 100.00 ЕВРА ЗА БОЛНИЦУ „ОЗРЕН“ У СОКОБАЊИ


Сокобања, 20. април 2018 – Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина и др Елејн Лејкок, медицински саветник хуманитарне организације Лајфлајн Велика Британија и дугогодишња сарадница и пријатељ Краљевске породице и Фондације Принцезе Катарине, у пратњи Принцезине сестре г-ђе Бети Румелиотис, свечано су испоручиле помоћ у виду медицинске опреме Специјалној болници за плућне болести „Озрен“ у Сокобањи.

Донација вредности више од 100.000 евра, која обухвата 92 болничка кревета и душека, потпуно опремљено санитетско возило, апарат фиброскоп, рачунаре и компјутерску опрему, остварена је захваљујући др Елејн Лејкок, као и сарадњи са Лајфлајн организацијом из Чикага, чији је Принцеза Катарина покровитељ. Средства за амбулатно возило прикупљена су у марту ове године када су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали традиционалном хуманитарном концерту који је докторка Лејкок организовала у Ферфилд цркви у Нортвуд Хилсу у близини Лондона.

Свечаном уручењу у „Озрен“ болници присуствовали су и господин Исидор Крстић, председник општине Сокобања, др Михајло Јовановић, директор болнице „Озрен“, г-ђа Драгана Сотировски, начелница Нишавског округа, г-ђа Рада Милићевић, директорка Сектора осигурања Републичког фонда за здравстено осигурање, г-ђа Марија Милић, директорка Сектора за контролу РФЗО, г-ђа Светлана Милијић, директорка нишке филијале РФЗО, као и бројни други пријатељи и партнери који подржавају хуманитарни рад др Елејн Лејкок и Њ.К.В. Принцезе Катарине.

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина и др Елејн Лејкок сарађују од 2001. године и успешно су оствариле многе пројекте укључујући и Дом „Кулина“ где је направљена породична јединица како би се деца са сметњама у развоју припремила да напусте болницу. Такође, у Специјалној болници за психијатријске болести „Горња Топоница“ урађено је много тога – стоматолошка ординација, ново геријатријаско одељење, а набављена су и два амбулантна возила. Уз помоћ др Лејкок, Принцеза Катарина отворила је и три обданишта – у Топоници, Горњем Матејевцу и Белој Паланци. Њ.К.В. Принцеза Катарина и др Елејн Лејкок такође су веома ангажоване у увођењу палијативне неге у установе у Србији, па је тако први центар под именом „Центар за палијативну негу Принцеза Катарина“ отворен 2013. године у Кнез селу.

Специјална болница за плућне болести „Озрен“ најстарија је здравствена установа у Сокобањи, а специјализована је у лечењу опструктивних болести плућа, кардио васкуларних и очних обољења.
= извор: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ (Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра)

ОТВОРЕНА ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА 2018 НА ДВОРСКОМ КОМПЛЕКСУ НА ДЕДИЊУ


ОТВОРЕНА ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА 2018 НА ДВОРСКОМ КОМПЛЕКСУ НА ДЕДИЊУ

Београд, 19. април 2018 – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина отворили су туристичку сезону 2018. и позвали све заинтересоване да у периоду од 20. априла до 31. октобра посете дворски комплекс на Дедињу. Представници медија који су се придружили првој тури кроз дворове имали су прилику да се послуже кафом из широке палете производа компаније „Бин енд лиф“.

Уз пратњу професионалних туристичких водича, туристи имају прилику да обиђу дворски парк, Краљевски двор, Бели двор и дворску цркву Светог Андреја Првозваног, како би се у пријатној једноипосатној шетњи упознали са историјом, уметношћу и културом којима наша земља може да се поноси. Посетиоци ће у оквиру тура имати прилику и да се сретну и поздраве са Престолонаследником и Принцезом када год су присутни.

„Задовољство ми је што имамо прилику да отворимо још једну туристичку сезону и што ће наши грађани, као и сви туристи, и ове године уживати у обиласцима дворова. Историја и успомене дворског комплекса су непресушне и веома је важно да их пренесемо на младе нараштаје и едукујемо их. Нажалост, чест је случај да наши грађани нису информисани о важним уметничким делима која се овде налазе, а туристичке туре су одлична прилика да их виде уживо и науче нешто ново“, истакао је Престолонаследник Александар.

Туристичка организација Београда (ТОБ) организоваће посете краљевским дворовима сваке среде, суботе и недеље почев од 22. априла до 31. октобра, са организованим аутобуским превозом. Поласци су са туристичког стајалишта на Тргу Николе Пашића, у следећим терминима: средом од 9:30 (тура на енглеском језику), суботом од 9:30 на енглеском и 12:30 часова на српском језику и недељом од 9:30 и 12.30 часова на српском језику. Цена улазнице је 650 динара. Број људи у групи је ограничен на 50.

Постоји и могућност организације групних посета током радних дана уз претходну најаву. Школе, студентске организације и пензионерска удружења дворове на Дедињу могу посетити у оквиру групних посета сваког радног дана у терминима од 10 до 14 часова уз обавезну најаву Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на број 011 306 4050 или путем е-поште: kancelarija@dvor.rs. Једна група може да буде сачињена од најмање 15 и највише 50 посетилаца. Вебсајт: http://www.dvor.rs.

„Разгледање Дворског комплекса је један од најпосећенијих туристичких програма који се реализује већ 14 година. Услед великог интересовања наших суграђана као и гостију из земље и иностранства, ове године смо одлучили да уз обиласке викендом уведемо додатне термине“, рекао је г-дин Миодраг Поповић, в.д. директора Туристичке организације Београда.

За све информације и резервације посетиоци се могу обратити Туристичком информативном центру у Београду, Кнез Михаилова 56, телефон: 011 26 22 798, е-пошта: bginfo.knezmihailova@tob.rs, вебсајт http://www.tob.rs. = извор: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У СУСРЕТ ВАСКРСУ


КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ОБРАДОВАЛА ВИШЕ ОД 1000 УГРОЖЕНЕ ДЕЦЕ У СУСРЕТ ВАСКРСУ

Београд, 3. април 2018 – Више од 1000 малишана били су гости Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине данас у Белом Двору, на традиционалним васкршњим пријемима за децу из социјално угрожених категорија.

Васкршњи пријем на Белом двору
Пријему су присуствовали отац Влада Вукашиновић, први архијерејски заменик, који је деци говорио о значају Васкрса у хришћанству, као и бројни представници дипломатског кора и друштвено одговорних компанија које су подржале организацију ових веома значајних пријема за децу.

Деца са сметњама у развоју, деца без родитељског старања и ромска деца уживала су данас у поклонима које је Краљевски пар припремио за њих уз помоћ бројних донатора као и својих сарадника из Фондације Принцезе Катарине и организацијом Лајфлајн чији је покровитељ Њено Краљевско Височанство. Као и сваке године, велику радост међу малишанима изазвала је потрага за шареним јајима у дворском парку испред Белог двора, а након тога Престолонаследник и Принцеза су малишанима поделили играчке, дечије књиге и слаткише.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина захваљују свим донаторима који су омогућили да дечица и ове године проведу леп и радостан Васкрс: организације Лајфлајн из Чикага, Њујорка и Велике Британије, амбасадама Аустралије, Босне и Херцеговине, Индије, Кореје, Кувајта, Финске, Палестине, Пакистана, делегацији Европске уније у Србији, компанијама Easygoing, Gamecredits, Орбико, Раух Србија, Chocoline, Марбо продукт, Евро Бук, Балон центар, Кока Кола, Студио М балерине, школама International Primary School, вртићу „Фантази“, The International School of Belgrade, Deutche Schule Belgrade, бројним волонтерима, као и свима осталима који су помогли да васкршњи пријеми буду одржани.
=извор: Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра

Зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца?


II

СТРАВА

(Одломци из Бележака Филипа Сенковића, из фебруара  2001.-те године )

Ми знамо оно што је Емерсон знао: „Свака изгорела књига или кућа, просвећује свет; свака ућуткана или угушена реч одјекује светом. Чим се истина увиди, враћа се душевно здравље и размишљање, како код гомиле, тако и код појединца. Варалице варају сами себе, мутиводе муте против себе. Онај који у друштвеном животу искључује друге, не види да сам себе искључује из уживања, које хоће да присвоји„.

Погледајте    књижевне часописе, све одреда, прилоге у њима и тзв. књижевну  критику, начин вредновања – и осетићете брзо  колико се историјски човек удаљио од древног доба, од изворног стања.

Или   погледајте   шта   и   кога објављују најмоћнији издавачи код нас данас! Погледајте   колико   има  савршено направљених лутака и пуњених фазана!

Где су они, чије рукописе нико не објављује? Где су они ствараоци који се не помињу, чак нигде? Где су они које мимоилази све – књижевне награде, антологије? Има ли земље у којој има више књижевних награда и мање  битних стваралаца? Где су они који не припадају клановима и групама, формираним по  генерацијским себичностима и ограниченостима, идеолошким афинитетима,  савршеној  мимикрији, наводним поетичким сродностима?

Где су они чије књиге (свуда) прећуткују?

Присетимо се старих истина : У природи је духа да присваја себи све ствари. Исус и Шекспир су фрагменти духа и Емерсон их је већ одавно љубављу победио, и уврстио их у своју душевну имовину. Не занима нас површна и слаба критика, већ Творилац, или Песник који казује, одређује и репрезентује лепоту. Он је монарх и стоји у средишту. Јер свет није нико украсио и окитио, него је од почетка леп. Бог није створио само неке лепе ствари, НЕГО ЈЕ Лепота СТВОРИЛА ВАСИОНУ. За то ни песник није трпљени и ограничени владарчић, него цар у своме сопственом праву. Важан нам је дух и прогрес човечијег живота. Важнији су од смрти и пролазности.

(……)

… Наравно, стотине хиљада људи је живело исто као ми,  или горе. Цех погрешне политике се плаћао свуда, у Београду и на Косову, у Звижду и широм Србије. Зато што се у Србији није појавила права Алтернатива, све је деловало више него апатично и безнадно. Нисам читао новине; повраћало ми се од дневних новина, када би понекад купио неке. Вести су биле огавне; културне рубрике су и даље биле пуне потемкинових села…

Припремао сам Рукописе за штампу, јер чекати да то неко други уради, у тренутку када је тешко објавити и свешчицу стихова, било би сумануто. Издавачи, који су имали пара, објављивали су сабрана или изабрана дела, углавном мртвих и небитних, иако још живих остарелих и излапелих корисних или због нечег другог заслужних писаца.

Ја, признајем, ни у чему нисам заслужан!

Никада то нећу ни бити.

За мога досадашњега живота, моја дела нису објављивали : Завод за уџбенике и наставна средства, СКЗ, Просвета, МС… да не набрајам даље. Имам драгоцена искуства са свима и све их сматрам – израубованим и мртвим!

Наравно, немам илузија ни о многим тзв. приватним издавачима. Нико међу њима нема – две ствари без којих се издавачки посао може радити компетентно – солидан капитал и одважну предузимљивост јачу од страсти!

Државни издавачи су на ивици пропадања, приватни су изневерили очекивања.

Кад је већ тако, писцу који има Рукописе иза себе, преостаје не лаж, већ Истина: Светли Институт пишчевих издања.

Ако је Црњански могао научити обућарски занат у Енглеској, у тренутку када више није био дипломата, већ избеглица, са  значајном биографијом и библиографијом – објављеним Сабраним делима, зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца?….

= извор: из једног дужег старог рукописа Беле Тукадруза

Лист против разних саблазни

%d bloggers like this: