ROYAL INSIGNIA.Resume

Featured

Ознаке

ROYAL INSIGNIA was written bu one of the most eminent Serbian poets, one of those who can do with the time and the world, past and future, religion and hope. A brave man wrote it, whose courage is permeated with fatigue and great longing. Against the poet and his book nothing will rise up : any kind of uesterday, anu kind of tomorrow; because XX centure has disappeared in ruins. However Lukich and his book flourished under these ruins. This poet met ROYAL INSIGNIA so theu could be a new generation to each other . Everuthing in this book is about Serbia, known and unknown , anciend and contemporaru, about its sole and its pain , about its faith and about light is touched. This book was not written bu a poet – mutant, such in Serbia are very many but bu someone who is at the and of a millenium, the last autumn of that millenium, saw many drops stringed on the rope for the laundry in front of a Belgrade shanty. And in these autumn raindrops he recognized a lot of tears of his people… I believe LukichÄs litearu gloru will begin with this book, which is being published now at the time when there have been alreadu published, his seven books from his voluminous opus THE ART OF MAHOGANY; these are extraordinary shamanistic, prophetic poems, and theu represent the whole Lukich’s poetry and the stronges marks of this poet : brilliance and the power of his intellect, sensibility, consisatnce, nobility, and thruthfulness. A mother of perfection gave birth to these poems , a great loneliness, and they are turned to millions of soles desirious the real freedom and return of all things to their natural places. This poet will , from this moment , start to gain enormous , immense army of his invisible allies, readers, on the Balkans and also in the world.Miroslav Lukich is not the poet sinked in politics; he is the poet who , beside other, anounces the epoc which is destroued. Maube, considering everuthing else that has been created bu a genius, the wau another French poet desribed him a hundred uears before Lukich was born :“Il est l’afection et l‘avenir; la force et l’ amour que nous, debaut dans les rages et les ennuis; nous vouons passer dans le ciel de tempete et les drapeaux d‘extase. Il est l’amour, mesure parfaite et reinventee, raison merverillense et imprevue, et l’ eternite : machine aimee des qualites fantases “.Good bye, we repeat , in Paris!The end of September, 2000. S. Ig. M.(Prevod : Olivera Stojanovic – Maksimovic ]

преко ROYAL INSIGNIA.Resume.

Advertisements

РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА

Featured

Ознаке

Достојевски је много шта предвидео и био је у праву: “обчина” у Русији и општина у Србији су најчвршће, најоригиналније, суштинске одлике бића народа. (Достојевски: “Уништиће сеоску “обчину” – покидаће се и последње нити које држе поредак. Поредак је био нарушен у вишим друштвеним слојевима и није било понуђено ништа ново, но, било је барем утехе у сазнању да је у народу поредак и ред како ваља. Био какав био ипак је ред јер постоји ред и поредак као нешто чврсто: сеоске заједнице су поседовале земљу и радиле је. И ето, покидаће и ту везу и – шта онда?”)Шта онда? Социјализам, атеизам, одумирање општине и села. Жено моја, децо моја, родбино моја у далекој Русији! Вероватно ћете се чудом чудити кад ове белешке до вас стигну, зашто сам се ја, руски учитељ, српски поп и књижевник зауставио у Босиљковцу, српском селу на обалама Пека, а не у Београду? Зашто сам застао у том српском селу на обронцима Хомољских планина?

преко РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА.

Све чешће у сновима и сећањима…

Featured

Ознаке

Гледао је немо у дубину баре – рибњака и његовасе мисао повремено избезумила од бола, од муке, од јаука, као да јесилазио у бескрајни лавиринт пакла…Видео је многе пукотине у умуљудском, много раселина у свести људској, понајвише у срцу људском.Видео је урвине, настале злим нашим, људским, бургијама грехова;грехови су призвали земљотресе, постали земљотреси, испретуравшисву душу, ум и срце, створивши у њима неописиве урвине. Много јебезбожника било међу Србима; и сваки од њих је био получовек,нечовек…Али писар Мишљеновић је имао моћ да види иза сваке урвинеи силуету Богочовека: јер је Спаситељ иза сваке кривине, иза свакогпакла, иза сваке смрти, иза сваког греха, иза сваке муке. И он зрачирадост и благовест, једину вечну радост и једину вечну благовест замисао човекову, за осећање, за савест, за душу – у свим световима, усвим животима, у свим вечностима…

преко Све чешће у сновима и сећањима….

Из рукописа: Сенке будућности/ Миодраг Мркић

Featured

Ознаке

Страдија, недођија: “данас треба презирати сваког оног писца који постојано чезне за неком наградом и исто тако треба раскринкати сваког оног који му у томе помаже да је добије. Јер будућем свету, будућности су потребни они који ништа не требају”.Авај! –Какво охрабрење. Каква вера у будућност. Сенке будућности.Ја и Лукић нешто тврдимо, потврђујемо за будућност.А “будућности су потребни оним који ништа не потребују”. И упркос тој и таквој будућности, од које смо унапред од ње одбачени ми говоримо, говоримо рећи истине, Истине, ИСТИНЕ!!! Ми причамо есеистичку – полемичку причу из своје илузије и свог декора величанствених размера своје животне трагедије. Невешти у: “узети. Узети. Узети.” Ипак Лукић каже и:”А најдубљи смисао велике уметности је – дати. Дати неповратно”.Пристанимо на то, и још уз то Мирослав Лукић пристаје и на више.

преко Из рукописа: Сенке будућности/ Миодраг Мркић.

БЕЛО, ЦРВЕНО, ЦРНО (одломак)

Featured

Ознаке

-Дођите, слепци и пропалице, да говорим савама! Тако је почињао. Дохвативши сировпрут, или држаље виле, или, Оно што му сенађе при руци. Шта су синови могли мислитиДок је о њихове главе ломио прутове,штапове, држаља, до “Бог зна шта ће самном урадити!” Тако је тај деспотБатинама мислио да преваспитава, апонекад и врло Успешним шпијунирањима.Њему је било важно оно Што је он замислио,он није видео – шта се може од синова,Јер они су њему били превасходно средство, ане циљ!Таленат синова откривају путницинамерниици,Они које је послао некотајанствен….Или случај.

преко БЕЛО, ЦРВЕНО, ЦРНО (одломак).

МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић

Featured

Ознаке

МЕРАТрон се љуља.Затекох краљаУ остави.С лончетом у рукама.Мала посудаКојом сипа и пресипа.Као и територије владарима.Просуто млеко, мало више крви.Човек праштаАко је мера свега.

преко МИРОСЛАВЉЕВО, Мера / Слободан Бранковић.

Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему као јато…

Featured

Ознаке

Вратио се коначно из далека у свој
дом, у ВЕЛИКУ МАГАЗУ. Сишао је у подрум степеништем које је
закрчено малтером и полупаним црепом. Угледао је напрсло огледало и
у њему своју слику. Седу косу. Видео је како му брада расте необично
брзо. Када се некако увукао у подрум, угледао је зелено језеро. Жабе
и глисте. Седа брада му је већ допирала до колена. Очне капке морао
је подизати прстима да би видео. Зеленим језером пловио је натрули
ковчег према њему. Кад му се приближио, подигао је његов поклопац
и не нађе ништа друго до РУКОПИСНУ КЊИГУ, КЊИГУ
ПРИМАЊА И ИЗДАВАЊА, и једну коју је тек била започета. И
препознао је рукопис инока, и својих далеких предака, прадедова,
властити рукопис. Читао је полако и пажљиво осећајући страх од
Последње реченице, веровао је да она мора бити судбоносна и да је
боље да је не прочита, да не иде до краја. Усудио се и прочитао
последњу реченицу – Да крај живота нашег буде хришћански, без
бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном
Христовом суду, молимо – и зачуо неки глас са дна ковчега: “Добро
дошао! Да си још који час изостао, била бих и ја умрла! “
И Смрт, која је лежала на дну ковчега, усправи се и загрли га
као девојка, као Д о с т а П а в л о в а , и указа му се читав његов
живот. Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему
као јато

Успомене су имале риболик изглед и пловиле су према њему као јато….

MOARA PARASITA : Лице / Белатукадруз

Featured

Ознаке

Књига садржи ефектан Пролог и још жешћи Епилог, где аутор проговара јетким језиком сасвим примереним   околности да су већину тих песама тек сада одштампаних, тридесет или четрдесет година након свог настанка, у песниковој 62. години живота, издавачи игнорисали, одбијали… Тако да је то, поред осталог, и веома потресан Каталог осујећеног песника

…Та књига, у свом коначном облику, овде, сва од понирања везаног стиха, стварана годинама и далеко од очију јавности, објављује, на свој начин:
Дошло је време да богови и полубогови Наметног века, политички бандити и песници оду у пензију!
Лудило и распамећеност Србије довело је на власт – фантастичну бирократију. Пуцао је њима прслук за српски народ – научили су да је народ ђубре. Најавангарднији и најмодернији песници су – типични представници конзервативизма.

MOARA PARASITA : Лице / Белатукадруз.

ВОЂА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПОЛИТИЧКЕ КУКАВИЦЕ

Featured

Ознаке

Док је Ласта Колар певао, да ли од вина, песме, или затошто је дошао суђени час, Јакушев је склопио очи и почео да разговарасам са собом. “Ну, ви пријехаљи канешна?…” Привиђало му се да судопутовали његови из Русије да га воде. Дошла је и жена Ласте Колараса децом, а поп Николај избуљио у њих очи. “Оче Николај, ти ћеш даумреш, бре!” дрекнуо је уплашено Ласта Колар.Поп Николај гледао је избечених очију у децу Ласте Колара,али их није видео, његова је душа летела небом. Одлетела! Бог да мудушу прости!Ласта Колар је укопао попа Николаја јужно од нашебосиљковачке цркве, на једно педесетак корака. Све ствари покојногпопа Николаја Јакушева Ласта је чувао у свом војничком куферу којије донео из немачког заробљеништва, а када је сазнао да је и онај поп,из Лучице код Пожаревца, коме су биле намењене БЕЛЕШКЕ Н.Јакушева, умро, Ласта је донео мени и БЕЛЕШКЕ и преписку и личнадокумента пок. Николаја Јакушева. Што је било добро. Склонио самих на сигурно место, а Бора ће, остаје ми да се надам, знати где сеналази скровиште, и тих и неких других ствари…

преко ВОЂА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПОЛИТИЧКЕ КУКАВИЦЕ.

МАЈСTОР НАД МАЈСTОРИМА / Белатукадруз

Featured

Ознаке

(Из књиге Мирослав Лукић : КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ: одабране песме. – Editions Sectio Caesarea, Paris : Frajburg : Беч, 2001. – Библиофилско издање песникових пријатеља у расејању. Друго издање, штампано у 111 примерака. Распродато. – 106 стр.; илустр.; плус Каталог “Уметности махагонија”. – стр. 76-79)

преко МАЈСTОР НАД МАЈСTОРИМА / Белатукадруз.

АЛФА И ОМЕГА ХХ ВЕК / Александар Лукић

Featured

Ознаке

Током студија гледао сам филм Бернарда БертолучијаХХ век. Велики уметник је главном јунаку такођедоделио сличну улогу да се понаша са крављом балегомпопут мог оца.Тако је код мене још у раном детињствуа код Бертолучија у зрелом стваралачком добу,ХХ век сведен на једну те исту слику.

преко АЛФА И ОМЕГА ХХ ВЕК / Александар Лукић.

Увод у књигу са седам печата

Featured

Ознаке

МИШЉЕНОВИЋИ су добегли са Косова у Звижд и Босиљковац после Велике сеобе Срба, и Рукописна књига је дошла у њихов посед после тога, дакле у 17. веку. Та књига је постала саставни део – не само фамилије Мишљеновић – она би могла да припадне и читавом српском народу кроз време.
КОСОВО – први завичај Мишљеновића, онај изгубљени, незаобилазан је у овим записима због много чега.
Велики је то временски лук, који је захватила ова књига, и у том раздобљу су се догодиле најсудбоноснији догађаји по српски народ.
За политичаре Косово је понекад било захвалан терен за манипулацију.
За песнике није било само поље на коме се одиграла Косовска битка, ни позорница пораза и издаје, ни гробница два цара – већ Сион, место указања, стајна тачка с које се кренуло увис и показала способност да се поверује у нешто велико и важније од нас…
Рукописна књига је доспела у посед звишке фамилије Мишљеновића из ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА. Она је основ или жир недовршене књиге ПОРОДИЧНЕ МИТОЛОГИЈЕ. Каква је судбина ове књиге?

Увод у књигу са седам печата.

Закључни осврт

Featured

Ознаке

Своју књигу есеја Метафизика у белом оделу , овим освртом на Јеротићеву књигу Разговори са православним духовницима , сматрам коначном, заокруженом. Ти есеји нису писани као што су они стари и нови зидари Вавилонске куле подизали своје здање. Јер, колико има смисла сазидати кулу до небеса, пркос богу небесноме? Чему сазидати град у коме ће сав живот лични и друштвени бити уређен без Бога и без Божјег благослова? Чему лична и национална слава упркос Богу? Нису ли сва четири зида Нове Вавилонске Куле (наука, индустрија, политика и саможивост) неосвећена и неблагословљена? И нису ли то сумњиве побуде; себе учинити богом и сав живот уредити по људском рачуну и вољи, без икаквог обзира према Творцу неба и земље и без икаквог испитивања Божје боље и Божјег промисла?

преко Закључни осврт.

Колона мрава је текла као црна речица према ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ

Featured

Ознаке

Историју не видимо добро, јер нам је окренута леђима. “Како да јој сагледамо лице, како? Ми и историја гледамо се само леђима, у бегању једно од другог. Како да се сагледамо лицем у лице? Ако трчимо кругом, састаћемо се једног поподнева и погледати очи у очи. Но ако трчимо на истој правој линији, у супротном правцу, како ћемо се игда сагледати? Или ако је наше кретање у спирали тако, да се прошлост увија спиралном пупку а ми спиралној периферији, о сапутниче мој под месецом и смрћу, како ћемо икад моћи видети лице историје? “( Ове редове је обичном оловком два пута подвукао покојниБора Мишљеновић на старом сачуваном издању књиге НиколајаВелимировића, из 1920. године

преко Колона мрава је текла као црна речица према ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ.

Д – Архив

Featured

Ознаке

Овде ће бити објављивана све оно што је у неку руку учинило да роман-литургија у Србији годинама буде књига без будућности, грађа вредна спомена као за млађе, тако и за иностране слависте, издаваче, и друге радознале духове, који нису ( баш тако – као коњи) –  ограничени, сапети својим предрасудама и јањичарским васпитањем. Захваљујући “пресвученим комунистима” многа су издавачка предузечћа и српске културне институције већ деценијама “окупиране”. Чини ми се да и ова грађа, која ће бити поступно објављивана, упућује на то, и шта се у ствари крије иза случаја око одбијања државних српских издавача да објаве “Литургију”  крајем 20. века…

Д – Архив.

БУМЕРАНГ / Белатукадруз

Featured

Ознаке

Зашто овај текст?“Какву ћемо ми слику оставити за собом, питамо се на томуглу који је и сам упечатљива слика недокончаних противуречја” , пишеСрба Игњатовић у поглављу Да ли ми је жаба улетела у уста усвојој већ спомињаној књизи.На основу онога што сам обелоданио, а то није ни приближнаслика, све делује толико суморно.Ако ниси са ЊИМА, ако ниси у њиховој групи и крду, илистаду, онда су ти, као писцу, скоро свуда затворена врата редакција.24Ова прича о Бумерангу није завршена. Она ће имати својенеизбежни наставак. И пошто смо сви ми , под стакленим звоном,убрзо ће се видети, да парафразирамо Шекспира, ко у себи имамузике, кога слатки склад, и Истина, дира, а ко је створен запреваре, за крађе, за подвале, чија су чувства духа мрачна као ноћ.Евентуални читалац ће све то моћи да види као на длану.Будући читалац. Таквима никад неће веровати …И то је она правда која изгледа да касни, али која ипакстиже…све.(Понедељак, 26. јануар 1995 . – крајем августа 1997)

преко БУМЕРАНГ / Белатукадруз.

ХЕЛЕНСКИ ЧАРОБНИ БРЕГ / Белатукадруз

Featured

Ознаке

Био сам, дакле, први читалац Лукићевог рукописа Европе, и вероватно најзахвалнији читалац на читавој кугли земаљској у том тренутку, због свега оног што му је претходило.Читаоцима се знаним и незнаним ређе посвећују књиге ; можда је аутор то учинио према свом првом читаоцу не из пијетета према мом делу , углавном необјављеном – које је он имао прилике да прочита (мислим на Опус Рајска свећа, чије је објављивање у току, тек сада) ,већ зато што сам одмах схватио да је реч о књизи песимизма , који није “нужно знак опадања, пропадања, изопачености, заморених и ослабљених нагона” – напротив !*

____________

             * “Увек ми је изгледало да су Грци иостигли нешто најврховније – Говорим пре свега о поезији и песничком стварању : они су фамилијарни са свим и сваким” , писао је Станислав Винавер у есеју Одбрана песништва . “Грци су познавали богове и са њима били фамилијарни. Али – пре свега треба то нагласити нису били вулгарни јер вулгарност није фамилијарност, него један њен отровни и понижавајући вид, њен фалсификат. Они који су вулгарни са јунацима и боговима нису са њима интимни. Они су као Герсит према Хектору и Патроклу.Шта више човек ни са самим собом није вулгаран. Та је фамилијарност дакле најплеменитије врсте засноване на пуном познавању и правомоћном општењу” (в. у часопису XX ВЕК , Београд, 1938, бр. 10 , стр. 667 – 668).

ХЕЛЕНСКИ ЧАРОБНИ БРЕГ / Белатукадруз.

ДЕСТРУКТИВНА ЦРТА НЕЗАВИСНЕ СЛОВЕНСКЕ ПРОЗЕ / Белатукадруз

Featured

Ознаке

 

*  Овај текст је у целини објављен у првом броју новпокренутог часописа  ”САВРЕМЕНИК плус”. Радо  бих последњу реченицу овога есеја – одстранио, данас, пет година доцније, дакле, током јесени 1997. године. Она не стоји, чини ми се. Што г. Глушац није објављивао своје рукописе, после књиге ВЛАЖНА ПАНОНИЈА, то није зато – како ми се чинило крајем 1991. године – што није имао среће, што је био “препознат”, у немилости. Не, сећам га се као функционера УКС – уствари врло нерадо и са извесном индигнацијом. Једноставно, писца је одвукло нешто друго од књижевности, не желим да овде именујем шта је то. (“Политика” је српској књижевности увек одвлачила писце на своју страну.)  Дакле, претерао сам у оцени у овог писца и у својим претпоставкама : Да је овај писац имао написаних књига после ВЛАЖНЕ ПАНОНИЈЕ могао их је објавити… (Октобар, 1997)

У нашој земљи Хармс је дуго био непознат писац. О минијатурама Данила Хармса пише А. Флакер (Форум, бр, 3-4, 1969). Тек 1982. године београдски часопис Знак објављује у својој библиотеци Хармсову књигу Случајеви. Преводилац и писац предговора овог издања пише: ” Откако је откривен крајем шездесетих година, цорпус обериутианум је извучен пре свега са становишта разграничавања конструктивног и деструктивног , као битних одредница авангарде уопште (дехијерархизација књижевних родова и врста , укидање карактеризације ликова  , оправданости мотива итд . ). Расветљена је , затим , повезаност обериута с наслеђем футуриста , пре свега Хлебњикова , и с посредним утицајем европске авангарде тога времена . Многи аутори нашли су се пред задатком да, предочавајући књижевно откриће , посегну за методом књижевне генеалогије: потребно је било установити порекло књижевности апсурда и црног хумора , књижевне претке пародије нонсен-се-фицтионе-а , гротеске и ‘ дечијег говора ;ваљало је најзад , истаћи које се појаве у европској књижевности средине века текстовима оберуитиа  антиципирапију”.На оберуите утицала је традиција нонсенс   литературе ( Соловјов,Сологуб,Ал. Толстој и браћа Жемчужников ).Нонсенс литература с краја деветнаестог века чекала је око педесет година  да би била прихваћена као као књижевно наслеђе “једног тока европске књижевности који је у делима   Јонеска, Бекета , Олбија, Пинтера, Мрожека, итд , почео нагло да се шири почетком шесте деценије”.ОБЕРУИТИ (Хармс поготову) свакодневицу нису видели НИМАЛО РУЖИЧАСТО. Метод ових писаца био је подређен намери да се разоткрије ,”идиотизам малог човека”.

ДЕСТРУКТИВНА ЦРТА НЕЗАВИСНЕ СЛОВЕНСКЕ ПРОЗЕ / Белатукадруз.

Литургија и живот

Featured

Ознаке

Сенковић је волео своје детињство и сачувао га је. Можда баш захваљујући постојању храма ВознесењаГосподњег и нераскидиве повезаности Божанствене Литургије са животом?У босиљковачком храму Вознесења Господњег, у броду – на левом зиду – стоји увеличана слика југословенског краља Александра Карађорђевића Ујединитеља.Стојала је читавог детињства и младости Филипа Сенковића – стоји још увек. Црква је једина преживела пошасти грађанског рата, победу комуниста и успостављање истинске Страве. Што сеБосиљковац и околина није сасвим распао, што људи не одишу потпуном, непомирљивом међусобном мржњом, тајни узрок томе је и постојање храма Вознесења Господњег и дејство БожанственеЛитургије. Она подсећа човека на свету на небеску љубав човека према своме брату. “Ко хоће да се оснажи у љубави треба што чешће да учествује са страхом, вером и љубављу у овој свештеној ТрпезиЉубави. Ако се неко осећа недостојним да у своја уста прима Самога Бога, који је сав љубав, онда нека гледа како се други причешћују, да би неприметно и неосетно сваке недеље постајао савршенији”.

преко Литургија и живот.

Дубраве, „држава Мишљеновића“…

Featured

Ознаке

Музика је врло важна ствар – за сваку добру, за сваку незаборавну књигу. Има ли боље увертире за један роман од најкарактеристичније мелодије једног краја? Поднебља? Времена?Сенковић ми је показао и пространи полутамни подрум вајатаи скривени улазак у пећину коју је открио његов покојни прадеда ПавлеМишљеновић, малу пећину неубележену ни на једној карти, која и даљеслужи као – породично склониште и ризница…

преко Дубраве, „држава Мишљеновића“….

Метафизика у белом оделу

Featured

Ознаке

Размишљајући о ПОЗИТИВНОМ И МИСТИЧНОМ ЖИВОТУ НАШЕГ НАРОДА Петровић је уочио да постоји “једно лагано одуховљење, скоро мистичарско, све оне чулности којом се још од памтивека одликују сва словенска племена. Док се код Руса, на пример, она страственост, нихилизам и одрицање понавља понова при сваком њиховом животном преокрету, дотле се, чини се, код Јужних Словена издваја одмах и непрестано из друштвеног живота све оно што је тајанствено, беспомоћно и болно њихове расе.

преко Метафизика у белом оделу.

Фантастична кинеска игра са ковчежићима

Featured

Ознаке

Фантастична кинеска игра са ковчежићима.

Професор Филип Сенковић подсећао је, по нечему, на професора и
књижевника Момчила Настасијевића. Или, барем, на књижевног
јунака једне Настасијевићеве прозе. Био је налик, дакле, на човека
заробљеног тајнама.
Сам Настасијевић има једну причу у којој као да је описао свог
будућег колегу Филипа Сенковића: ” У свету оваквом какав око себе
видимо и осећамо и међу људима, изврсним занатлијама пређе
сплетки, рођен је један који је умео чувати тајне; и баш због те
особине њега су тражили сви, и ишли му као на ћабу. – Није ту
требало велике памети: свак је волео олакшати терет своје тајне,
предав је у сигурне руке.
Искрено и предано вршио је ту мучну дужност која му је
некако додељена сама од себе, – мучну, јер није лако чувати у себи
ко у зверињаку каквом најразнородније и најнепријатељскије тајне,
а јака ће ограда пре разбеснети него умирити лавове и пантере,
коње и бикове. Мученички је он живео, и јасно увидео да је најтежа
дужност која сама од себе дође.
Најзад се с њиме морало десити оно што се десило свима
који су се потпуно предавали једној ствари.
Може зид бити од најтврђег челика, од платине, од метала
који не подлежу ничему, густо збијено звериње, после дугог
крвављења и клања, почеће проваљивати; – нагомилане и стешњене
тајне најзад су га победиле, почевши избијати из њега, али не и из
његових уста и његовом вољом…”
Први пут сам Сенковићево родно место Босиљковац посетио
тек око Великог четвртка 1995. године, и остао неколико дана као гост
у кући Сенковића.

„U dolini zidova“ , knjiga A. Lukića na engleskom

Featured

Ознаке

(Poslednje poglavlje poeme U dolini zidova)____________ The Speech on the Field of the MarsHow far did I come? You are given only one chance to learn how thestones speak.He was given the chance to believe and to follow his teaching. To know howto fall out of the nest like a featherless young bird. That kind of the idler only knowshow to narrate.

преко „U dolini zidova“ , knjiga A. Lukića na engleskom.

RUPA U SRCU / Eson JAOS

Featured

Ознаке

*Beskrajno te volim,zato mi je i došao kraj.Sad sam i bez krajai bez početka. (…)*Pa dobro koliko tebi treba,jel do neba?Do neba,do neba!*Hajde da se nadjemo.Ti podji prečicoma ja ću za tobom.*Bilo bi sve sjajnosamo da sjaja nije previše.

преко RUPA U SRCU / Eson JAOS.

Тајне. Откровење: МАЛА МАГАЗА

Featured

Ознаке

Упознавање са Рукописном књигом, Књигом примања ииздавања, Белешкама Николаја Јакушева и његовом Архивом, читањаи читања, наводила су ме на помисао да би те драгоцености, што сеналазе у дубини земљиних понора и пећинског мрака, требало једногдана изнети на видело, одштампати, објавити (мада нисам био наиванда верујем како ће то моћи да се уради у неко скорије време), али направи начин – са обиљем коментара. То би била једна подебља новакњига – имао сам већ и њен наслов Велика магаза ВЕЛИКЕМАГАЗЕ.

преко Тајне. Откровење: МАЛА МАГАЗА.

ТРЕЗВЕНА ПРЕПИСКА / Вујица Бојовић

Featured

Ознаке

ТРЕЗВЕНА ПРЕПИСКА / Вујица Бојовић.

Зато је у земљи Србији много цењенији слој гуслара и патриота по занимању, него „обичних“ радника и зналаца. Већи град и виши положај удаљенији су од земље и рада, од живота, али су зато важнији и плаћенији за Управу и Отечество.

        Кад поумиру ови који су се родили на селу, који нису напуштали село, а то ће се неминовно десити, ко ће обрађивати земљу у Србији? Кинези?

      У позадини твоје приче о малинама стоји слика Србије као државе нереда и хајдучије у разним видовима, у свим областима.

ВЕЧИТИ, ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Белатукадруз

Featured

Ознаке

Нисам безосећајан човек. Умирао сам са свима које сам дубоковолео и познавао.Изгубио сам многе пријатеље, пре свега неколикодрагоцених пријатеља из младости. Хвала Ти, Господе, што си мераставио од њих, јер они беху најдебљи зид између Тебе и мене!Научио сам да посматрам себе као умрла, и опомињем себе свремена на време : Посматрај себе као покојника! Јер то је начин дане осетим долазак смрти, да утупим жаоку смрти за живота, па каддође – неће ме имати чим убости!

преко ВЕЧИТИ, ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Белатукадруз.

Из најновијег романа Белатукадруза: „АНЂУЈКА“

Featured

Ознаке

Када су Николу Теслу, крајем прошлог века у Америци питали коме народу припада, он је рекао. И када су га затим питали ко су Срби, он им је одговорио да је то један мали народ који тргује светлошћу…Сви су заборавили те речи, можда их се на читавом свету сећају само неколицина, неколико гаврана и једна бела змија − мој пратиоц кроз мрачну кућу − један велики лавиринт у човеку.Коаутор свега овога, невидљив и непотписан, открио је место рођења Витеза − алхемичара, пославши му неколико гавранова.То је Кућа светих ратова

преко Из најновијег романа Белатукадруза: „АНЂУЈКА“.

БЕЛЕШКЕ О ТВОРЦУ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА / Белатукадруз

Featured

Ознаке

Шта се уопште догађало иза мојих леђа? Да ли је “Нова школа”, односночасопис “Нај” доштампала нови тираж “Горског вијенца” који сам спремио за штампу,без споменутог поговора, или је поговор “исекла” из већ одштампаног тиража? Незнам. Поседујем оба издања. Цензурисано и нецензурисано… Ако сам добро разумеопредставника издавача (Т. Ћука), примедбе на текст БЕЛЕШКЕ О ТВОРЦУГОРСКОГ ВИЈЕНЦА су ванкњижевне, сводиле су се на то, ако сам добро разумео,да ја уносим политику у поговор, која може довести у заблуду или повредитиевентуалне читаоце Горског вијенца!! Шта је у ствари издавач од мене као уредникахтео?Да играм онако како он свира? Није ми било јасно зашто издавач самог себецензурише!?…

преко БЕЛЕШКЕ О ТВОРЦУ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА / Белатукадруз.

Nagrada za totalni fijasko : Profesor Srbijanka Turlajić

Featured

Ознаке

– Studenti su nas pročitali, i to je najtužnije. U vreme komunizma ja nisam bila u partiji i mogla sam da radim bez problema. Nikada me nijedan student u to vreme nije pitao da li mu je korisno da uđe u partiju da bi bolje prošao profesionalno. U poslednje tri godine moji studenti me to često pitaju. Čak traže i savet u koju bi stranku bilo najbolje da se učlane. To je pravi odraz sistema u kome živimo. Ne mogu da ih savetujem da to čine, ali ne želim ni da ih odvraćam. Kažem im da su veliki i da sami treba da odluče.

преко Nagrada za totalni fijasko : Profesor Srbijanka Turlajić.

Зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца?

Ознаке

II

СТРАВА

(Одломци из Бележака Филипа Сенковића, из фебруара  2001.-те године )

Ми знамо оно што је Емерсон знао: „Свака изгорела књига или кућа, просвећује свет; свака ућуткана или угушена реч одјекује светом. Чим се истина увиди, враћа се душевно здравље и размишљање, како код гомиле, тако и код појединца. Варалице варају сами себе, мутиводе муте против себе. Онај који у друштвеном животу искључује друге, не види да сам себе искључује из уживања, које хоће да присвоји„.

Погледајте    књижевне часописе, све одреда, прилоге у њима и тзв. књижевну  критику, начин вредновања – и осетићете брзо  колико се историјски човек удаљио од древног доба, од изворног стања.

Или   погледајте   шта   и   кога објављују најмоћнији издавачи код нас данас! Погледајте   колико   има  савршено направљених лутака и пуњених фазана!

Где су они, чије рукописе нико не објављује? Где су они ствараоци који се не помињу, чак нигде? Где су они које мимоилази све – књижевне награде, антологије? Има ли земље у којој има више књижевних награда и мање  битних стваралаца? Где су они који не припадају клановима и групама, формираним по  генерацијским себичностима и ограниченостима, идеолошким афинитетима,  савршеној  мимикрији, наводним поетичким сродностима?

Где су они чије књиге (свуда) прећуткују?

Присетимо се старих истина : У природи је духа да присваја себи све ствари. Исус и Шекспир су фрагменти духа и Емерсон их је већ одавно љубављу победио, и уврстио их у своју душевну имовину. Не занима нас површна и слаба критика, већ Творилац, или Песник који казује, одређује и репрезентује лепоту. Он је монарх и стоји у средишту. Јер свет није нико украсио и окитио, него је од почетка леп. Бог није створио само неке лепе ствари, НЕГО ЈЕ Лепота СТВОРИЛА ВАСИОНУ. За то ни песник није трпљени и ограничени владарчић, него цар у своме сопственом праву. Важан нам је дух и прогрес човечијег живота. Важнији су од смрти и пролазности.

(……)

… Наравно, стотине хиљада људи је живело исто као ми,  или горе. Цех погрешне политике се плаћао свуда, у Београду и на Косову, у Звижду и широм Србије. Зато што се у Србији није појавила права Алтернатива, све је деловало више него апатично и безнадно. Нисам читао новине; повраћало ми се од дневних новина, када би понекад купио неке. Вести су биле огавне; културне рубрике су и даље биле пуне потемкинових села…

Припремао сам Рукописе за штампу, јер чекати да то неко други уради, у тренутку када је тешко објавити и свешчицу стихова, било би сумануто. Издавачи, који су имали пара, објављивали су сабрана или изабрана дела, углавном мртвих и небитних, иако још живих остарелих и излапелих корисних или због нечег другог заслужних писаца.

Ја, признајем, ни у чему нисам заслужан!

Никада то нећу ни бити.

За мога досадашњега живота, моја дела нису објављивали : Завод за уџбенике и наставна средства, СКЗ, Просвета, МС… да не набрајам даље. Имам драгоцена искуства са свима и све их сматрам – израубованим и мртвим!

Наравно, немам илузија ни о многим тзв. приватним издавачима. Нико међу њима нема – две ствари без којих се издавачки посао може радити компетентно – солидан капитал и одважну предузимљивост јачу од страсти!

Државни издавачи су на ивици пропадања, приватни су изневерили очекивања.

Кад је већ тако, писцу који има Рукописе иза себе, преостаје не лаж, већ Истина: Светли Институт пишчевих издања.

Ако је Црњански могао научити обућарски занат у Енглеској, у тренутку када више није био дипломата, већ избеглица, са  значајном биографијом и библиографијом – објављеним Сабраним делима, зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца?….

= извор: из једног дужег старог рукописа Беле Тукадруза