НЕЧИСТА СРБИЈА

Сведочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вери, да не слушају јудејске бајке, ни заповести људи који презиру истину.
Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест. Говоре да знају Бога, а делима га се одричу, јер су и гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дело. – ТИТУ Посланица Светог апостола Павла, стихови 13-16. СВЕТО ПИСМО Нови Завет, Глас цркве, 2008, стр. 422

2012-2013.

— 27.03.2013. 14.15.29 –

Дневник публиковања једног романа

9.09.2012.

Ова се свеска не сме цепати, удаљавати, уништавати. – То је било написано у једној свесци, коју сам поцепао, уништио, удаљио за сва времена.Остале су само ове 4 странице.

Мало пре дошао из центра града. Све је компликовано. Саобраћај… Синоћ сам публиковао наставак бр. 8.Враћајући се на Лабудово брдо, запазио сам, да у градском аутобусу има 17 путника плус шофер. Док смо пролазили крај цркве на Чукаричкој падини, видео сам да су се прекрстили само три путника. 1/6. То је факат. (Више од сто година је трајало обезбожавање!) (Накнадно дописана напомена: то је била најнепопуларнија интернет-локација „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, та на којој сам почео да публикујем први роман-литургију на свету. Ма, кога брига за то?)

Синоћ сам публиковао осми наставак, и видео сам – то је погледало 38 посетилаца. Вероватно случајних?Слаба посета.Али – кроз време ће – веровао сам – посећеност порасти. (Накнадно додато : тј. седам месеци касније: Преварио сам се!!!)

Да ли је добро то што радим? Што свој, можда најдубљи роман – поклањам човечанству будзашто?

Нисам имао избора, зар не, на крају крајева?

Одустао сам од публиковања романа после неких тридесетак наставака. Са извесном горчином.

Бисери се не износе пред свиње?Не износе!!

(…….)