Достојевски је много шта предвидео и био је у праву: “обчина” у Русији и општина у Србији су најчвршће, најоригиналније, суштинске одлике бића народа. (Достојевски: “Уништиће сеоску “обчину” – покидаће се и последње нити које држе поредак. Поредак је био нарушен у вишим друштвеним слојевима и није било понуђено ништа ново, но, било је барем утехе у сазнању да је у народу поредак и ред како ваља. Био какав био ипак је ред јер постоји ред и поредак као нешто чврсто: сеоске заједнице су поседовале земљу и радиле је. И ето, покидаће и ту везу и – шта онда?”)Шта онда? Социјализам, атеизам, одумирање општине и села. Жено моја, децо моја, родбино моја у далекој Русији! Вероватно ћете се чудом чудити кад ове белешке до вас стигну, зашто сам се ја, руски учитељ, српски поп и књижевник зауставио у Босиљковцу, српском селу на обалама Пека, а не у Београду? Зашто сам застао у том српском селу на обронцима Хомољских планина?
преко РУСКИ ФОНД ДИЈАМАНАТА.
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ 