„ФАТАЛНА ПРИВЛАЧНОСТ“


РТС обележава култ Јосипа Броза под насловом „Привлачно са дистанце“. На какву „привлачност“ може рачунати онај ко је директно одговоран за убиство најмање 59.912 житеља Србије у периоду „црвеног терора“ после 1945. зна једино актуелни директор РТС

Као што је ономад уредно известила јавност о рођендану највећег сина „независног Косова“, тако је Радио-телевизија Србије на четрдесет година од смрти „највећег сина наших народа и народности“ најавила достојно обележавање Брозовог култа од насловом „Привлачно са дистанце“, који је изазвао прво недоумице, а затим згражање већине гледалаца ударног тв дневника на дан 4. маја ове године. Према ономе што смо гледали и слушали целог овог дана, Јавни сервис Србије преузео је на себе програмску обавезу да „достојно“ обави посмртни ритуал, тј. јавни мементо за комунистичког диктатора, што је и учинио низом програмских иступа, који би требало да кулмирнирају вечерас, са емисијом „Тито, медијска икона“. На какву „привлачност“ може рачунати онај ко је директно одговоран за убиство најмање 59.912 житеља Србије у периоду „црвеног терора“ после 1945 (према подацима др Срђана Цветковића из Института за савремену историју, да поменемо само најкрвавији од трагова „нашег највољенијег сина“) зна једино актуелни директор Јавног сервиса Србије, вероватни аутор овог оскиморона, односно стварања нове слике помоћу два међусобно искључујућа појма. Шта то може бити „привлачно“ са дистанце од четири деценије? Одговор је дао већ у јутарњем програму РТС истог дана историчар Милан Гулић из Института за савремену историју (истог оног који је објавио горе цитирану цифру крвнички побијених), са тезом да се ради о „снажној личности, чији је хедонизам привлачан млађим генерацијама. Цела та прича, дружење са људима из неког џет-сета, све је то привлачно оним млађима који су заинтересовани за његову личност“ навео је Гулић. На ово следи коментар РТС-а: „радило се несумњиво о једном тоталитарном режиму који данас изгледа привлачно“. Добро сте чули. То је истога дана потврђено на службеном сајту Јавног сервиса Србије. „Тоталитарни режим који данас изгледа привлачно“ је суштина не само логичког него и политичког оксиморона којим Јавни сервис грађана Србије промовише свој (наравно, не само свој) политички став и идеолошку водиљу. Али ово је само почетак. Сва је прилика да ћемо се на РТС-у ових дана још наслушати сличних политичких лудорија. Експерата, који ће их потвдити и илустровати има напретек; једва чекам да их видим и чујем на делу.
Није случајан ни наслов овог текста. И он је позајмљен из филмског фундуса, као и бројне филмско-телевизијске идеје, којима разни експерти демонстрирају своје филмско (не) знање. У то смислу карактеристичан је недавни коментар са прве стране „Политике“ о Брозу као извесном „филмском феномену“, о чему ћемо на другом месту. Овде нас, међутим, занима Титова „привлачност“ и то у духу холивудског трилера Адријена Лајна из 1987. који је већ ушао у све уџбенике психопаталошких појава; реч је, наравно, о „Фаталној привлачности“. Она има везе са овим случајем. Може се закључити да је овде реч о „зависном односу који има карактеристике опсесије“, како ову дијагнозу дефинише „струка“ (психолог и психотерапеут Сања Станић). То је, дакле, „опсесивна тежња за контролом“, при чему се, међутим, губи контрола над осећањима и реакцијама, а рађају зависност, анксиозност, напетост и страх. Субјекти се врте у зачараном кругу, у коме повређеност и бол смењују краткотрајне тренутке екстазе. Тако – као у случају Броза, БЗ – није редак случај да се истрајава у идеализацији недоступног идола: приписују му се особине које није поседовао. Субјекти ниског самопоштовања магнетски су привучене манипулативним и проблематичним личностима (швалери, хохштаплери и преваранти); хипнотично их понављају као низ стереотипа. Тако се зачарани круг никада не завршава. Огледа се у обреду повампирења Титовог култа, у чему, из побуда које није тешко докучити, предњачи „тоталитарно привлачни“ Јавни сервис Србије.
Божидар Зечевић, Новости.р

извор:>>>>>>

____________

УМЕСТО КОМЕНТАРА

ТИТОНИК, есеји

Титоник: Есеји / Мирослав Лукић. – Београд: ЗАВЕТИНЕ: Мобаров институт, 2004. – 176 стр.; 20 цм.; брош повез. – Колекција Три пауна, књ. 2. (Релативно очувано). –
Кад су почели вишестраначки избори на територији СФРЈ, а затим и распад земље, нисам се учланио ни у једну од новоформираних политичких странака (ни у СПО, ни у Демократску)…Пре почетка рата унутрашњег који ће завити просторе бивше Југославије у Црно, када је Милошевићева полиција сузавцем растеривала масе демонстраната, пре него што су 9. марта тенкови на београдским улицама затутњали, мени је било јасно: Каква демократија!
Детаљи: Југословенска политичка криза је комунисшичка криза. Распад земље је започео распадом Савеза комуниста Југославије. Милиони људи то нису разумели…Сви су веровали да ће доћи до демократизације еволуцијом, победом неспособне опозиције на вишестраначким изборима. Људи нису хтели да виде да су нове опозиџионе партије створене по узору на еладајућу, Милошевићеву. Појавило се мноштво вођа опозиционих партија и сви су деловали : ко у клин ко у плочу. Склонили смо Сабрана дела Јосипа Броза у мрачне ормане, и многе друге књиге идеолошке, једноумне. Комунизам је био леш, одложен у орман. Било је природно, логично да се леш извади из ормана, да нс смрди у кући, и да сс мртвац закопа на грабљу. То се није догодило у Србији. Зато се нисам учланио ни у једну опозициону политичку странку. Ниједна није имала довољно снага и воље да обави неизбежну сахрану…3нао сам да ће бити изгубљено десет и можда чак двадесетак година, што ннје страшно по странке, али јесте по народ…

Догодило се нешто страшно, невероватно, обистиниле су се најцрње слушње…
И тек треба да се догоди још нешто горе!…

_________

…Спокојно је и мртав владао, а то је изгледа било могуће само код једног народа на свету, код онога код кога је толико дубоко укорењен култ мртвих…
…Титоизам је Лавиринт; да би се у њему нашао прави пут, треба видети мало даље од сопственог носа. Треба ући у мрак, у катакомбе, у боксове пакла, у редакције књижевних листова и часописа, у разноразна удружења, у академије. Најбоља метафора феномена титоизма је Титоник: аветињски брод.
…Јосип Броз Тито, о коме су написане књиге и књиге, у Југославији и у свету, за мене никада није био друго, до лажицар или симбол Ништавила.
Што је засејао, што је никло и што ће ницати – стравично је…
Видети више: https://zonaprelivanja.blogspot.com/p/blog-page_97.html

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s