Историју не видимо добро, јер нам је окренута леђима. “Како да јој сагледамо лице, како? Ми и историја гледамо се само леђима, у бегању једно од другог. Како да се сагледамо лицем у лице? Ако трчимо кругом, састаћемо се једног поподнева и погледати очи у очи. Но ако трчимо на истој правој линији, у супротном правцу, како ћемо се игда сагледати? Или ако је наше кретање у спирали тако, да се прошлост увија спиралном пупку а ми спиралној периферији, о сапутниче мој под месецом и смрћу, како ћемо икад моћи видети лице историје? “( Ове редове је обичном оловком два пута подвукао покојниБора Мишљеновић на старом сачуваном издању књиге НиколајаВелимировића, из 1920. године
преко Колона мрава је текла као црна речица према ВЕЛИКОЈ МАГАЗИ.
ЗНАК ПРЕПОЗНАВАЊА З Plus ultra 