Ознаке

Веран себи, свом завидном историјском пословању, Српски народ треба и даље, као до сада. да се сврстава у велике међу малим народима, с тим да по милости судбине не буде више многострадални, него многоживотни, стваралачки, колико веран херојским прецима толико посвећен потомству. Уз Љубав и Веру, треба неговати Наду, јер како Павле рече Римљанима – “с надом ми смо спасеni«. II нека над тим дивним врлинама бди њихова премудра Мати, Софија.Верујемо да ће Предраг Мирковић, Милан Симић и Живислав Антонијевић истрајати на дугом путу којим су кренули. Оно што су досад учинили подржава то уверење. Мирковићеве књиге “Светиње Браничева” и “Србски манастир Рукумија”, узорите су у своме роду, па су заслужиле високе похвале зналаца, којима се смерно придружујемо.Мали манастир Рукумија велик је по вери и самосвести, по сложном раду, пожртвовању и љубави. Како је дивно опремљена Мирковићева надахнута књижица о манастиру Рукумији, чијем су сјају допринели рецензент прота Др Радомир Милошевић, уредник игуман Симеон, фотограф Живислав Антонијевић, као и мати Атанасија, која је опремила корице. Као што договор кућу гради, тако и ваљану књигу ствара сложна дружина, надахнута љубављу.Др Драган Недељковић, академик

преко СРПСКИ РАТНИ ПОМЕНИК: Браничево 1912-1918, II.

Advertisements