Утук на утук

КОМЕНТАРИ СУ РЕДОВНО ДУХОВИТЈИ ОД ТЗВ. АКТУЕЛНИХ ЧЛАНАКА

Пример и доказ:

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

citac HU | 26/09/2011 15:04

Samo da spomenem, moju malu deformaciju koja pomalo lici na jednu osobinu brata Nikona Sevasta – Zasto je „Politika“, al samo jedanputa, u nekom takoreci sporednom clanku, donela informaciju: Ceda Jovanovic je u vreme atentata bio van Beograda. Otisao je u Italiju, verovatno, ili navodno, da kupi nove cipele. –
Il’ mi se pricinjava da sam to procitao u „Politici.
Zivim u strepnji i nadi, da postoji jos neko ko se seca tog clanka.
ps Garantovano nisam cika Bogdan iz one birtije. Zasad.

bivsi pokeras | 26/09/2011 15:53

Valjda sam rodjen tako, sve sam u zivotu prekombinovao. Zato sam i napustio poker, za koji je Somerset Mom napisao – poker je psiholoski najteza igra na svetu.
Proganja me jedna karikatura Velikog Coraxa. Dva matorca drze za ruke nekog klinju, obucenog kao da je sad stigao iz Austrije, kozne spilhoznice, drzi za ruke, s jedne strane svog tata Ljubu, a sa druge strane cika Dobricu. Proganja me, kako da kazem, a da ne bude insinuacija, proganja me zlomisao: Dal bi taj klinja postao to sto jeste, da nije Zoran otpremljen u vecna lovista?
A lepo sam napisao – sve u zivotu uvek nepotrebno kombinujem. I danas sve isuvise kombinujem, istina po nekom skracenom algoritmu, pa mogu svake nedelje da uplatim 30 kombinacija, dace Bog …, ugriz za jezik: Bato, ne farbaj na zid malog rogatog. Jezik za zube!
Madjari imaju predivan izraz za taj „ugriz za sopstveni jezik“: ATOK.

@ Aleksandar Mihailovic | 26/09/2011 16:44

Za oruzanu pobunu nije potrebna upotreba oruzja nego cinjenica da li su pobunjenici bili naoruzani ili ne. Vecina ljudi ne zeli da pogine u borbi sa pobunjenicima koji poseduju oruzje i imaju dokazan staz u ubijanju. Ako vam to nije jasno. raspitajte se kod prezivelih a ko vec ne vredi pitati one pobijene.

Видети више: http://www.politika.rs/pogledi/LJ-Stojadinovic/Vukovi-od-slame.sr.html

________________________________________

[Вукови од сламе – Тешко се може веровати да ће свежи ухапшеници из jединице знати више о политици од Легије, Гумара или Звекија. Да ли је то уопште била побуна? Изгледа да није. Кад се 11. новембра 2001. дигла из Куле и заузела аутопут, Јединица (ЈСО) извела је делимично успешaн државни удар. Извела јесте, али га није довршила, иако су наредници и каплари на њеном челу били сигурни да је све готово: Србија је премрла од страха, а премијер Ђинђић је отишао на ноге Гумару, како би смирио банду. Министар Дуле Михајловић беше пре тога рекао премијеру да у Србији нема силе која тим јунацима било шта може. Имао је поверење у „господина Легију”, а овај је, као пензионер јурио по Београду и околини заштићен караваном џипова са десетак силеџијских посада. Десет година после, неко се сетио да похапси официре jединице, који су иначе и после пуча били сортирани на добрим местима: ја л’ жандари, ја л’ сајовци и томе врло слично. ]

БИОГРАФИЈА

Стални коментатор «Политике» (Ниш,1947). Новинарством се бави од 1968. Професионални војник 1970-95, каријеру завршио као пуковник у резерви. Суђен пред војнодисциплинским судом због деликта мишљења. Магистар социологије масовних комуникација. Добитник је «Златног јежа» (1992) и свих значајних новинарских награда у Србији. Објавио је десет књига

ЛеЗ 0004568