Oštre kritike na debati o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Kultura i umetnost poniženi i svedeni na birokratiju, ocena umetničkih udruženja
JAVNA rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju je u Narodnoj biblioteci u sredu organizovalo Ministarstvo za kulturu, proteklo je u oštrim i žučnim kritikama koje su uputili predstavnici umetničkih udruženja i mnogobrojni kulturni radnici.
Predloženi nacrt jednoglasno je ocenjen kao konfuzan, kontradiktoran i apsurdan u mnogim tačkama, naročito član 8 koji se odnosi na kulturnu delatnost i oblasti kulturne delatnosti, i da su ovakvim odredbama kultura, umetnost, ustanove od nacionalnog značaja, kulturna dobra i kulturni radnici svedeni na birokratiju i poniženi.
– O kulturi i kulturnoj politici obrazloženja daju samo pravnici, nigde nema radnika iz kulture, i ako je prethodni Zakon o kulturi bio loš, sada su još lošiji predlozi za njegovu izmenu i dopunu – istakao je Slobodan Vujović, član Nacionalnog saveta za kulturu.
– Ovde je reč o nedozvoljenom odnosu države prema vrlo bitnom i značajnom pitanju kao što je kultura, a bojim se da kultura ovde zaista doživljava potop. U spisima koji su dostavljeni, Ministarstvo kulture tvrdi da je ispoštovalo proceduru i da je obavilo razgovore sa Nacionalnim savetom za kulturu. To je istina, ali je druga stvar netačna – Nacionalni savet dao je preko 30, 40 primedaba i predloga za izmenu ovog nacrta smatrajući da on nije dobar, od toga je uvaženo jedva trideset ili dvadeset odsto sugestija, a iz Ministarstva smo pre desetak dana dobili obaveštenje da je 70 odsto onoga što smo predložili usvojeno. To apsolutno nije tačno. Plašim se da će i ovu raspravu birokratija da iskoristi samo da bi u Skupštini mogla da kaže da je obavila razgovore i sa umetničkim udruženjima i kulturnim radnicima.
Slobodan Fidanovski, savetnik u Narodnom muzeju, istakao je da član 8 ovog nacrta ne korespondira sa Zakonom o kulturnim dobrima. Zakon o kulturnim dobrima, u članu 65 decidirano, u 11 tačaka, navodi šta sve spada u ono što se po tom zakonu zove delatnost zaštite kulturnih dobara.
– Postoji u nacrtu još mnogo apsurda, kao što je odredba da se ustanove kulture od nacionalnog značaja utvrđuju odlukom Vlade. Tu je još jedna „neobičnost“ – da to svojstvo može i da se izgubi, opet odlukom Vlade. Da li iko na ovom svetu može da ukine svojstvo ustanove od nacionalnog značaja narodnom muzeju, narodnom pozorištu, narodnoj biblioteci, nacionalnom arhivu, kinoteci, pa to su notorne činjenice, a one se u zakonodavstvu ne dokazuju.
I ostali kulturni radnici u ime svojih esnafa, Božidar Zečević, Miladin Ševarlić, Hana Selimović, Slavko Spasić, apostrofirali su nepreciznost, zbrku i elementarno neznanje o kulturi koje je pokazano ovakvim nacrtom. Po rečima Smiljane Stokić, balerine NP, koja je govorila u ime umetničkih udruženja baletskih umetnika, kompozitora Srbije, dramskih umetnika, Srpskog književnog društva i književnih prevodilaca Srbije, balet je izbrisan kao izvođačka umetnost, a u tu kategoriju kulturne delatnosti svrstani su – cirkus i pantomima! Kinematografsko stvaralaštvo takođe više ne postoji, umesto filma kao kulturna delatnost pojavile su se floskule koje nikome nisu jasne.
RADNA VERZIJA
ČLANOVI Radne grupe koja je donela Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi – sekretar u Ministarstvu kulture Igor Jovičić (zadužen za registrativu, organizaciju državne uprave, javnih službi i za ljudske resurse), dr Predrag Blagojević (uža struka pravna dimenzija sistema kulture), i Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativnih industrija – rekli su na diskusiji da su iste tribine već održane u Novom Sadu i Nišu, i da do 15. decembra svi zainteresovani imaju mogućnost da svoje primedbe i sugestije dostave Ministarstvu kulture putem sajta.
ПРОТИВОТРОВ 