Зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца?

II

СТРАВА

(Одломци из Бележака Филипа Сенковића, из фебруара  2001.-те године )

Ми знамо оно што је Емерсон знао: „Свака изгорела књига или кућа, просвећује свет; свака ућуткана или угушена реч одјекује светом. Чим се истина увиди, враћа се душевно здравље и размишљање, како код гомиле, тако и код појединца. Варалице варају сами себе, мутиводе муте против себе. Онај који у друштвеном животу искључује друге, не види да сам себе искључује из уживања, које хоће да присвоји„.

Погледајте    књижевне часописе, све одреда, прилоге у њима и тзв. књижевну  критику, начин вредновања – и осетићете брзо  колико се историјски човек удаљио од древног доба, од изворног стања.

Или   погледајте   шта   и   кога објављују најмоћнији издавачи код нас данас! Погледајте   колико   има  савршено направљених лутака и пуњених фазана!

Где су они, чије рукописе нико не објављује? Где су они ствараоци који се не помињу, чак нигде? Где су они које мимоилази све – књижевне награде, антологије? Има ли земље у којој има више књижевних награда и мање  битних стваралаца? Где су они који не припадају клановима и групама, формираним по  генерацијским себичностима и ограниченостима, идеолошким афинитетима,  савршеној  мимикрији, наводним поетичким сродностима?

Где су они чије књиге (свуда) прећуткују?

Присетимо се старих истина : У природи је духа да присваја себи све ствари. Исус и Шекспир су фрагменти духа и Емерсон их је већ одавно љубављу победио, и уврстио их у своју душевну имовину. Не занима нас површна и слаба критика, већ Творилац, или Песник који казује, одређује и репрезентује лепоту. Он је монарх и стоји у средишту. Јер свет није нико украсио и окитио, него је од почетка леп. Бог није створио само неке лепе ствари, НЕГО ЈЕ Лепота СТВОРИЛА ВАСИОНУ. За то ни песник није трпљени и ограничени владарчић, него цар у своме сопственом праву. Важан нам је дух и прогрес човечијег живота. Важнији су од смрти и пролазности.

(……)

… Наравно, стотине хиљада људи је живело исто као ми,  или горе. Цех погрешне политике се плаћао свуда, у Београду и на Косову, у Звижду и широм Србије. Зато што се у Србији није појавила права Алтернатива, све је деловало више него апатично и безнадно. Нисам читао новине; повраћало ми се од дневних новина, када би понекад купио неке. Вести су биле огавне; културне рубрике су и даље биле пуне потемкинових села…

Припремао сам Рукописе за штампу, јер чекати да то неко други уради, у тренутку када је тешко објавити и свешчицу стихова, било би сумануто. Издавачи, који су имали пара, објављивали су сабрана или изабрана дела, углавном мртвих и небитних, иако још живих остарелих и излапелих корисних или због нечег другог заслужних писаца.

Ја, признајем, ни у чему нисам заслужан!

Никада то нећу ни бити.

За мога досадашњега живота, моја дела нису објављивали : Завод за уџбенике и наставна средства, СКЗ, Просвета, МС… да не набрајам даље. Имам драгоцена искуства са свима и све их сматрам – израубованим и мртвим!

Наравно, немам илузија ни о многим тзв. приватним издавачима. Нико међу њима нема – две ствари без којих се издавачки посао може радити компетентно – солидан капитал и одважну предузимљивост јачу од страсти!

Државни издавачи су на ивици пропадања, приватни су изневерили очекивања.

Кад је већ тако, писцу који има Рукописе иза себе, преостаје не лаж, већ Истина: Светли Институт пишчевих издања.

Ако је Црњански могао научити обућарски занат у Енглеској, у тренутку када више није био дипломата, већ избеглица, са  значајном биографијом и библиографијом – објављеним Сабраним делима, зашто да један српски писац у невољи у својој рођеној земљи не научи занат графичара и књиговесца?….

= извор: из једног дужег старог рукописа Беле Тукадруза

Бивши агент ЦИА: Милионе смо потрошили да бисмо растурили СФРЈ

Ево како је то радила ЦИА: Откријте да ли у вашој фирми има шпијуна

ЦИА објавила: Бошњаци нису апсолутна већина у БиХ

Роберт Баер, бивши агент ЦИА, тврди да су милиони америчких долара утрошени како би се разбила бивша Југославија.

Баер тврди да су тада он и његове колеге добили милионе долара како би утицали на политичаре и изазвали распад Југославије.

„Подмићивали смо странке и политичаре који су подстицали мржњу међу народима“, рекао је Баер.

Истакао је и да му је један амерички сенатор током рата у БиХ рекао да ће Сребреница бити главна вест на насловним странама светских медија.

„Чак нам је рекао да можемо да успостављамо контакт са медијима“, истакао је Баер.

Овај бивши агент ЦИА био је ухапшен неколико пута у протеклим годинама због откривања државних тајни. До сада је објавио више књига о тој агенцији, Билу Клинтону и Џорџу В. Бушу.

„У Сарајево сам први пут стигао 12. јануара 1991. године. Дошао сам хеликоптером са још три агента. Задатак нам је био да пазимо на српске терористе који је требало да нападну град. Имали смо информације да ће доћи до неколико терористичких напада у граду због намере БиХ да иступи из бивше Југославије. Али то је била лаж, наши шефови су нам лагали. Наш примарни задатак био је да ширимо панику међу политичарима да ће доћи до напада“, рекао је Баер.

Навео је да је задатак трајао две недеље, а да је затим отишао у Словенију у нову мисију.

„Цела операција је трајала месец дана и носила је назив ‘Истина’ „, рекао је Баер.

Додао је да је у Словенији, која је била спремна за независност, његов тим добио више милиона долара како би финансирали невладине организације, опозиционе партије и политичаре који су промовисали мржњу.

„Циљ пропаганде био је да се растури Југославија“ казао је Баер.

Напоменуо је да су они који су изазвали рат данас власници компанија које користе природне и друге ресурсе земаља бивше Југославије.

„Једноставно су од вас направили робове. Сада морате увозити много тога из других земаља, а будући да немате новца, морате да се задужујете. То је суштина целе приче око Балкана“, нагласио је Баер.

На крају је позвао људе на Балкану да се не мрзе и да забораве прошлост која је била део једне велике представе, пише портал „Кликс“.

(Klix.ba)

Draga Mašin – Jorgać

Ljubavno gnezdo kraljice Drage

Draga Mašin

U ISTORIJI je ostala zabeležena kao lepa, energična, strastvena i izuzetno ambiciozna žena, koja je život okončala prerano i tragično u 37. godini, u Majskom prevratu 1903, kada je iskasapljena, zajedno sa suprugom, kraljem Aleksandrom Obrenovićem. U senci tog stravičnog događaja, kao i dramatičnih zbivanja koja su mu prethodila, ostala je nepoznata jedna velika ljubavna avantura ove fatalne i u suštini nesrećne žene Drage Mašin.
Tu zanimljivu epizodu pokušao je da istraži poznati leskovački novinar i pisac Stanko Miljković, o čemu je objavio i tekst u leskovačkom listu za književnost, umetnost i kulturu „Pomak“. Njegova priča, izuzev u jednom detalju, slaže se s porodičnom pričom koju smo čuli od potomaka Draginog ljubavnika Jorgaća – Gane Marjanovića.
Rođena u bogatoj i moćnoj porodici Lunjevica (deda joj je bio čuveni Nikola Milićević Lunjevica, lični prijatelj Miloša Obrenovića), Draga je kao devojčica poslata u Beograd, u „Ženski zavod“ da izučava jezike. Sa 16 godina zaljubila se u studenta Bogdana Popovića, kasnije čuvenog književnog kritičara i univerzitetskog profesora, ali je otac Pantelija, koji je bio okružni načelnik, odlučio da je uda za drugog. Njegov izbor je bio inženjer od velikog ugleda i dobrog imetka Svetozar Mašin, sin ličnog lekara kneza Mihaila i brat Aleksandra, vojnika od karijere, koji će jedno vreme biti načelnik Generalštaba.
Glamurozno venčanje Drage i Svetozara obavljeno je u avgustu 1883. u Sabornoj crkvi u Beogradu, posle čega su živeli u nekoliko mesta, da bi se za izvesno vreme skrasili u Leskovcu. Svetozar je, naime, kao rudarski inženjer radio u rudniku Lece kod Medveđe. Mlada supruga mu je stanovala u Leskovcu. Svetozar, inače često odsutan od kuće, s vremenom je počeo da sumnja da ga Draga vara, zbog čega se propio i izvršio samoubistvo na današnjoj Ibarskoj magistrali. Nasledivši muževljevu penziju, Draga je nastavila da živi u Leskovcu još godinu dana.
– U to vreme, sasvim slučajno, u Leskovcu je upoznala lepog i mladog seljaka po imenu Jorgać – Gana Marjanović, iz sela Šumana, nedaleko od Lebana – priča nam Stanko Miljković. Bio je oženjen

i imao tri sina i tri kćeri. Lep, mlad, kršan, visok oko dva metra, štucovanih brkova, uvek u građanskom odelu i u novom fijakeru, privlačio je pažnju svuda gde se kretao. Bio je narodni poslanik Radikalne stranke, vrlo bogat, i imao lafundiju od oko 800 hektara. Kao lični prijatelj Nikole Pašića, učestvovao je u čuvenoj Timočkoj buni, posle čije propasti je sedam godina proveo u Bugarskoj i u egzilu.
U izjavi za „Novosti“, Tomislav Marjanović, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, inače bliski rođak famoznog Ganeta, kaže da se u njegovoj porodici priča o ovoj ljubavi prenosi s kolena na koleno.
– Veoma smo zahvalni Stanku Miljkoviću što je deo te priče obnarodovao, ali, kako mi je pričao moj otac Živojin, koji je bio Ganin najmlađi sin, njih dvoje sreli su se, ne u Leskovcu, već u Beogradu.
Bilo kako bilo, ljubavni par odlazio je u selo Klajić, u tamošnju žandarmerijsku stanicu, gde su u prizemlju bile kancelarije, a na spratu lepo uređene sobe. Bilo im je to stalno ljubavno gnezdo u koje su često dolazili fijakerom usred bela dana, na zgražavanje seljana i komšija. Često su navraćali u „Ganinu kafanu“ u Lebanu na pogaču i vruću jagnjetinu.
– Kupujući joj skupe poklone, Gana je, izgleda, dobro razmazio Dragu. Po njenoj želji dva puta su išli u Opatiju na po mesec dana. Veliki troškovi koje je imao u ovoj ljubavnoj avanturi, kao i zanemarivanje dotadašnjih poslova, primorali su mladog čoveka, opčinjenog prelepom ljubavnicom, da se dobrano zaduži kod banaka. Mnogo godina kasnije, kada je imanje trebalo da ide „na doboš“, njegovi sinovi uspeli su da otkupe menice iz banke – kaže Miljković.
Ni porodica ni Miljković ne znaju koji je bio razlog naglog prekida ove ljubavne avanture. Ostala je priča da je Draga svog ljubavnika ostavila bez ikakvog objašnjenja. Gana nikada nije preboleo rastanak, a na sve one koji su se kasnije raspitivali za Dragu nasrtao je pesnicama, a neke nemilosrdno prebijao. Umro je 1936. i sahranjen u svom selu, kod Lebana.
Draga se, inače, zapošljavala kao novinar, bavila se prevođenjem i pisanjem priča. Odbegla kraljica Natalija, na predlog kralja Milana, uzela je za dvorsku damu i odvela sa sobom u francuski grad Bijaric, gde je i upoznala Aleksandra Obrenovića. Planula je strasna ljubav, kasnije je došlo i do braka, da bi oboje stradali u krvavom prevratu. Na njenom telu pronađeno je 69 uboda, a rasporio je Aleksandar Mašin, koji ju je godinama okrivljavao za smrt njegovog brata Svetozara. I tako je na surov način okončan čudan koloplet istorijskih okolnosti, ljubavnih strasti i ličnih ambicija.

METNUO SE NA DEDU
MARJANOVIĆI su danas, verovatno, najmnogoljudnija porodica na jugu Srbije, kaže Miljković. Oko 380 ljudi i danas nosi ovo prezime. Kažu da potiču iz hercegovačkih Koprivica, odakle su se doselili na ove prostore. Mnogi od njih znaju za ljubavnu vezu Drage i Gana, a jedan od potomaka, koji već 40 godina rasprodaje svoj salonski šarm po pariskim bulevarima kad god dođe u Srbiju, poseti pradedin grob i obavezno kaže: „Izgleda, deda, da sam se metnuo sve na tebe!“

Dragan BOGUTOVIĆ

Izvor: Novosti, 29.04.2009 21:00:42

Nailaze teška vremena, otpuštanja…

Otkaz za dva keca

U VRHU vladajuće koalicije konačno je postignut dogovor da se u zakone koji treba da utvrde „pravila igre“ za zapošljavanje i otpuštanje u državi „ugrade“ radikalna rešenja i oštre sankcije za neposlušne.
Od uspeha novih zakona o državnim službenicima i činovnicima zavisiće i sudbina pregovora sa misijom MMF, koja ponovo dolazi u Beograd krajem oktobra, ali i količina priliva sredstava u istanjeni srpski budžet. Jer, ukoliko se sprovede plan da se do 2011. broj činovnika, na svim nivoima, smanji za 11.000, država će prema procenama Ministarstva finansija, uštedeti 6,6 milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra za godinu dana.
Prema našim informacijama, zasada je postignut dogovor oko sledećih zakonskih rešenja za „kresanje“ birokratije:
* Proces racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru moraće da se završi u roku od najviše dve godine.
* Lokalne samouprave koje treba da smanje broj zaposlenih za više od 20 odsto, najmanje polovinu otpuštaju u januaru sledeće godine, a ostatak u januaru 2011. Nova sistematizacija biće usvojena najkasnije do kraja decembra.
* Opštine koje treba da smanje broj zaposlenih između 10 i 20 odsto otpuštaju najmanje 10 odsto u prvoj, a ostatak u drugoj godini.
* Zaposleni u državnoj administraciji biće ocenjivani svaka tri meseca, a „testiranje“ će sprovoditi neposredni rukovodioci. Ocenjivaće se sposobnosti i učinak, a otkaz sledi posle dve uzastopne negativne ocene. U ovom procesu, i stalno zaposleni i oni koji rade po ugovoru imaće isti status, odnosno oni sa radnom knjižicom neće biti privilegovani.
Mesečni platni fond za oko 8.000 prekobrojnih činovnika lokalne administracije i oko 3.000 viška zaposlenih u republičkim organima trenutno iznosi oko 55 miliona dinara. Kako je, prema najavljenom planu otpuštanja činovnika na svim nivoima vlasti, predviđeno da se oko 70 odsto otkaza „podeli“ naredne godine, a ostatak godinu kasnije, računa se da će se prvi efekti pojeftinjenja države osetiti 2011. godine.
– Iduće godine će na otpremnine za oko 6.300 činovnika u lokalnim samoupravama i oko 2.000 administrativnih radnika u republičkim organima biti isplaćeno skoro pet milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra, ali će, već u 2011, rashodi za plate iz budžeta biti niži upravo za taj iznos. Te godine isplatiće se otpremnine za preostali višak zaposlenih od oko 2.700 ljudi u iznosu od 1,24 milijardu dinara. Već 2012. država neće imati troškove po ovom osnovu – kažu u Ministarstvu finansija.
Računice, takođe, kažu da će država do 2020. samo na osnovu primene zakona koji će reorganizovati administraciju, uštedeti skoro 53 milijardi dinara, odnosno 560 miliona evra. Toliko trenutno iznosi polovina našeg deficita, odnosno polugodišnji prihod od naplate svih vrsta nameta koji se slivaju u budžet.

KOLIKO OPŠTINA I GRADOVA IMA VIŠAK ZAPOSLENIH
22 višak činovnika do 10 odsto
21 višak činovnika do 20 odsto
13 višak činovnika do 30 odsto
5 višak činovnika iznad 30 odsto
62 nemaju višak činovnika

KAZNE ZA NEPOSLUŠNE
KAKO saznaju „Novosti“, u Vladi je dogovoreno da se ubuduće zakonom, a ne kao do sada vladinim preporukama ili uredbama, definišu tačni rokovi za smanjenje broja zaposlenih, kao i kazne za nadležne u ministarstvima i ostalim institucijama koji reforme ne sprovedu na vreme.

G. B. – D. M, 08.09.2009 21:00:31, objavljeno u Vecernjim novostima

Povezane vesti

Otkazi bez pokrića
22.04.2009 20:45:24

Partneri određuju
sastav Vlade
05.09.2009 20:55:07

MMF traži
čist račun
28.08.2009 20:30:28

Deficit skrojen
23.08.2009 20:45:00

Milijarda za
pomoć radnicima
18.08.2009 20:30:17

TEŠKA VREMENA, razmišljanje Guvernera NBS

Teška i neizvesna vremena

Danijela MILINKOVIĆ, 08.09.2009 20:56:29, Vecernje novosti

VLADA Srbije je pred najvećim testom od početka svetske ekonomske krize. Guverner NBS Radovan Jelašić nada se da su toga svesni i članovi Vlade i da će u narednih šest nedelja, pre nego što MMF ponovo dođe u Beograd, imati gotov plan detaljnih reformi javnog sektora.
– Nažalost, mi sve važne stvari radimo u minut do 12 i tek ako nam neko preti štapom. Nadam se da projekat reforme neće biti gurnut u fioku i ponovo izvađen u oktobru. I da se neće ponoviti situacija iz aprila, kada su takođe davana ambiciozna obećanja – smanjićemo administraciju, broj ministara, svi direktori javnih preduzeća biraće se na konkursu – a ništa se nije desilo – upozorava Jelašić.
* Ima li Vlada sada snage i volje da sprovede ono što obećava?
– Treba joj dati šansu, to je učinio i MMF. U svakom slučaju, reforma javnog sektora je mnogo teži put od povećanja PDV.
* Da li se u vrhu države razmatra i neki „treći put“?
– Treća varijanta bi bila isključivo miks prve i druge. Uostalom, Vlada je još pre četiri meseca usvojila dokument u kome eksplicitno stoji da ćemo, ukoliko prihodi budu manji od planiranih, povećati PDV i smanjiti zarade.
* Ministar Dinkić tvrdi da se poslednjih meseci značajno popravilo stanje u državnoj kasi…
– Kakvo je stanje u budžetu najbolje se vidi po tome u kojoj meri država mora dodatno da se zaduži da bi izmirila svoje obaveze. U prvih sedam meseci konsolidovani deficit iznosio je 67 milijardi dinara, a u avgustu je samo budžet imao deficit od 10 milijardi. U julu je bilo nekih povećanih prihoda, ali jednokratnih, na primer, od preregistracije automobila sa crnogorskim tablicama. Nažalost „uštedelo“ se na investicijama, koje su znatno ispod planiranih, i to je loše.

Vidi dalje: 

 Teško ćemo
zakrpiti rupe