Архиве категорија: in memoriam

ĐINĐIĆ: Bio je brži od vremena


BIO je sunčan dan. Taj, 12. mart, 2003. godine. Zoran Đinđić je otežano, zbog gipsa u desnoj nozi, prilazio ulaznim vratima Vlade na parkingu zgrade u Nemanjinoj ulici. Tačno u 12 sati i 23 minuta, snajperski metak ga je tu, na pragu, pogodio u srce. Pao je mrak.

Srbija je izgubila premijera.

Nikad se neće saznati, šta je Srbija još izgubila i kako bi danas izgledala da je Đinđić preživeo.

Da je živ, danas bi imao 61 godinu i bio bi u zrelim životnim i političkim godinama.

Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu u republici Bosni i Hercegovini, od oca Dragomira i majke Mile.

Posle Zoranove osnovne škole, porodica Đinđić se seli u Beograd. Otac Dragomir dobio je prekomandu u glavni grad SFRJ, kao oficir Jugoslovenske narodne armije.

Tu je završio Devetu beogradsku gimnaziju. Počeo je da otkriva društvene nauke i da se zaljubljuje u filozofiju. Posle srednje škole, upisao je Filozofski fakultet na Univerzitetu u Beogradu. Paralelno je pohađao i predavanja iz istorije umetnosti, sociologije i ekonomije.

Odmah se zainteresovao i za politiku, a za sebe je tada govorio da je „levi anarhista“. Već za vreme studiranja, uporan, polemičan i bez dlake na jeziku, sukobio se Zoran sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.

S grupom istomišljenika Zoran je ubrzo preuzeo rukovodstvo Saveza studenata na Filozofskom fakultetu. Početkom januara 1974. godine, savezi studenata iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, organizovali su studentski skup u Ljubljani koji je trebalo da ukaže na postojanje krize jugoslovenskog društva. Zoran je sa radikalno levih pozicija kritikovao tadašnju komunističku vlast. Pod pritiskom međunarodne javnosti, izbegao je izdržavanje zatvorske kazne

Nakon sukoba sa komunističkim režimom, Đinđić odlazi u Nemačku gde nastavlja studije filozofije kod profesora Jirgena Habermasa u Frankfurtu.

Od 1977. do 1989. boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka – Konstanc, Bon, Frankfurt. Na Konstancu je i doktorirao na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa.

Dok se u Nemačkoj rušio Berlinski zid, a kod nas se kuvao građanski rat i sunovrat Jugoslavije, Đinđić se vratio u svoju državu.

Preuzeo je 1989. godine profesorsko mesto na Univerzitetu u Novom Sadu. U to vreme je bio i viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu….

POLAGANJE VENACA I ŠETNJA ČLANOVI Vlade u utorak u 11 sati obeležiće desetogodišnjicu ubistva Zorana Đinđića polaganjem venaca u Nemanjinoj 11 na mesto na kojem je premijer ubijen. Sat kasnije sa Terazija krenuće „Šetnja za Zorana“, koju ove godine zajedno organizuju Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija. Povorka će se kretati ulicama Kralja Milana i Kneza Miloša do Vlade Srbije, gde će biti položeni venci. Šetnja će potom biti nastavljena prema Novom groblju. Akademija pod nazivom „Zoran Đinđić živi“ biće održana u Sava centru od 17 sati. Na akademiji će, između ostalih, govoriti predsednik DS Dragan Đilas.

Godišnjica atentata: Bio je brži od vremena | Politika | Novosti.rs.

Прва крсна слава књ. часописа ЉУДИ ГОВОРЕ и друге новости


Драги пријатељи,

Уз благослов преосвећеног владике канадског Георгија, Клуб и часопис „Људи говоре” први пут славе своју Крсну Славу у недељу, 29. априла у 1 сат после подне.

За нашег заштитника молитвено смо одабрали једног од највећих српских мислилаца, доктора наука два угледна европска универзитета, теолошког писца св. Николаја Српског (Охридског и Жчког).
Урадили смо то из више разлога, а два су кључна: 1. св. Николај Српски је философ и писац, који је читав свој живот страдао боређи се за српски народ, веру и културу; 2. слави се на исти дан када је рођен и Растко Петровић, по чијој смо чудесној прози и назвали наш часопис, а који је, такође, читав свој живот страдао борећи се за српски народ и његову културу.

Св. Николај Српски често је говори: ”Уби нас незнање”. У жељи да наша Прва слава буде у знаку покајања и знања, позвали смо академика три угледне академије наука у свету: руске, британске и српске, проф. др Србољуба Живановића, антрополога и палеопатолог светског гласа, да нам на Слави одржи предавање о српским, јеврејским и ромским жртвама над којима је извршен геноцид у хрватском систему логора Јасеновац од 1941. до 1945.

Пре предавања биће отворена изложба оригиналних фотографија из мучилишта Јасеновац и приказан 20-минутни одломак из дугометражног документарног филма ”Правда за Јасеновац” редитеља мр Спасоја Јовановића из Београда, који је у процесу снимања, уз блиску сарадњу са академиком Живановићем као стручним консултантом.

Академик Живановић одржаће предавање у Српској заједници Ватерло-Кичинер и у Јеврејској заједници у Торонту.

Усрдно вас позивамо да присуствујете овим предавањима и да будете гости наше Прве славе. Њен кум је доајен српске дијаспоре у Торонту, аутор значајне трилогије „Кроз пакао и натраг” која, такође, говори о страдању српског народа у Другом светском и грађанском рату у Краљевини Југославији.

За Клуб и часопис ”Људи говоре”:

Жарко Брестовац, председник Клуба
Миро Микетић, кум Славе
Радомир Батуран, уредник часописа

***

Прилог : Poziv za tribinu na temu Jasenovac 28. i 29. aprila 2012. Kiciner i Toronto, koju ce odrzati Prof. Dr Srboljub Zivanovic, akademik.

http://www.youtube.com/watch?v=Z36nx3yJTR4

_____________________________________

Позив на сарадњу у америчком часопису SERBIAN STUDIES

Поштоване колеге,

Желим да вас позовем да сарађујете са SERBIAN STUDIES,

нашим часописом у САД (уредник Богдан Ракић) на Индијана универзитету.

Часопис припрема један број о нашој заједничкој историји, страдању, култури, итд. – са Јеврејима (поготову на нашем тлу).

Теме: култура, вера, језици, антропологија, наука….

Рукопис до ТРИ ХИЉАДЕ РЕЧИ са фуснотама, на енглеском језику,

послати на моју електронску адресу: <mira016@hotmail.com>

Рукописи се примају до краја лета.

___________________________________

на пету годишњицу смрти  Стевана РАИЧКОВИЋА

6. МАЈА У ПОДНЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ

Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво

приређују први песнички састанак

„ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА“,

у недељу, 6. маја, у подне,

крај недавно постављене спомен-бисте

Стевана Раичковића на Калемегдану.

Списак учесника начинио је сам Стеван, у књизи „Један могући живот“, где је навео песнике пријатеље, и управо они су позвани да утемеље традиционални песнички састанак „Ђурђевдан код Стевана“:

Миодраг Павловић

Матија Бећковић

Слободан Ракитић

Рајко Петров Ного

Мирослав Максимовић

Љубомир Симовић

Борислав Радовић

Божидар Шујица

Милован Данојлић

Драган Колунџија

Вито Марковић

Добрица Ерић

Алек Вукадиновић

Лаза Лазић

Вера Србиновић

Уводна реч: Матија Бећковић

Водитељ програма: Мирјана Булатовић  

(Извор:УКС)

Preminula Tatjana Cvejin


U subotu, 3. septembra preminula je  književnica Tatjana Cvejin, članica Srpskog književnog društva i Udruženja književnika Srbije.

Rođena je 19.06.1948. godine u Novom Bečeju u porodici Ane Handler, povratnice iz Auschwitza i oca Mirka koji je za vreme drugog svetskog rata bio zarobljenik u logoru Luckenwaldeu. U periodučetiri-decenijskog književnog stvaralaštva objavila je više knjiga poezije i preoze. Zastupljena je u borjnim antologijama. Značajno je i učešće na izložbama i perfomansima u periodu od 1966-2010. godine. Pojavljuje i u ulozi prevodioca, priređivača knjiga i urednika časopisa. Dobitnica je više književnih nagrada.

OBJAVLJENA DELA TATJANE CVEJIN

Poezija

  • Nevidljivi darovi, „Dunavske iskre“ Apatin, 1976.
  • Živi pesak, „Francitanija“ BeogradKranj, 1980.
  • Ponavljamo oblike stvarnosti, „Traženja“ 1980.
  • Doornza Haag se putuje preko Utrehta, „Samizdat, 1981.
  • Kriterij znamenja ( sa F.Zagoričnik ) „Centar za kulturnu djelatnost Zagreb“, 1983.
  • Na putu „Zlatni lav“ Beograd, 1992.
  • Sabat (sa F.Zagoričnik) „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1993.
  • Modra pčela „Promocija“ Beograd, 1993.
  • Srbija na istoku „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1994.
  • Na molu San Karlos ( pevanje u molu ) sa F.Zagoričnik, „Milbra“ Beograd, 1997.
  • Šabatfollow me!(sa F.Zagoričnik) „Samizdat“ Beograd, 2000.

Proza

  • Mola Mola ili šet jedan tri zrna, „Rad“ Beograd, 1998.
  • Uzdasi Oha i Aha „Narodna knjiga“ Beograd, 2005.
  • Lex specialis, kratka proza, „Zavetine“ Beograd, 2009.
  • Rezervni izlaz, „Jevrejska opština Subotica“ 2011

Beogradske ZAVETINE su u više navrata publikovale kako odlomke iz dela ove spisateljice, tako i jednu knjigu – koja je pobedila na Velikom književnom konkursu ZAVETINA, pre nekoliko godina. Videti: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/sve-o-konkursima-zavetina/noveknigetatjanecvejinslobodanamaksimovicabrankacurcicamarkavoriha   (Knjiga LEX SPECIALIS može se preuzeti bez nadokande, kao neprofitno izdanje.).

Poslednji put su Zavetine objavile izbor iz poezije T. Cvejin 3. avgusta ove 2011. godine. Videti: Opalo lišće 

http://antologijaol.wordpress.com/2011/08/04/%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%98%D0%B8%D0%BD/

Detaljnije o Tatjani Cvejin na: http://www.skd.rs/clanovi/kompletne/CvejinTatjana.pdf