ПАЖЊА: Избори у Србији ће експлодирати

БЕОГРАД – Избори у Србији могли би да се непланирано “распламсају” зато што постоји реална могућност да лидер радикала Војислав Шешељ ускоро буде пуштен на слободу. Заменик председника Хашког трибунала, Кармел Ађус, у петак је формирао петочлано Жалбено веће које би требало да одлучи по Шешељевом захтеву за обуставу поступка и хитно пуштање на слободу, пише портал Интер магазин позивајући се на портал Вести-онлајн.

По истом принципу, петочлано жалбено веће је прошле године у рекордном року, уочи изрицања првостепене пресуде, усвојило Шешељев захтев за изузеће судије Фредерика Хархофа.

Члан правног тима одбране лидера радикала, који ће на овим изборима покушати да се врате у Скупштину Србије, Дејан Мировић каже да не треба повезивати изборе и Шешељев повратак, али да нема дилеме да је за његово ослобађање сасвим довољна чињеница што ће се за десетак дана навршити пуних 11 година колико је затворен у Хагу.

– Сама та чињеница је довољан преседан да неко буде ослобођен. Да којим случајем Трибунал поштује сопствену судску праксу, такође не бих имао никаквих дилема да ли ћемо ускоро видети Воју у Београду. Овако, врло је тешко прогнозирати исход Жалбеног већа, пошто свака одлука овог суда углавном има политичку позадину – обазрив је Мировић.

С друге стране, саговорници “Вести”, адвокати који су у Хашком трибуналу учествовали у више процеса против Срба, тврде да заиста постоји довољно аргумената да се Шешељ убрзо нађе у Србији. Томислав Вишњић каже да је најозбиљнији аргумент то што су прошли сви разумни рокови за правично и фер суђење.

– Међутим, велико је питање да ли Хашки трибунал то жели да призна или не, јер су без сумње упали у ћорсокак из кога не знају како да изађу. Уосталом, у процесу против Шешеља учињен је и читав низ веома озбиљних правних погрешака, што даје правну основу и снагу да се усвоји његов захтев – истиче Вишњић.

Боривоје Боровић сматра да је потпуно нереално очекивати да се Шешељу обустави процес, али да је веома извесно да га привремено пусте на слободу.

– Такву одлуку чак и не мора да донесе комплетно Жалбено веће, али је проблем што не постоји рок у коме би они требало да се изјасне. Остаје питање да ли ће се руководити правним или политичким разлозима и на који начин ће желети да оправдају толико задржавање у притвору.

За Љубишу Живадиновића то је најмање споран детаљ, јер ће Хашки трибунал учинити све да Шешељ на крају ипак буде осуђен како би се оправдало скоро 12 година проведених у затвору.

– На првој години правног факултета се учи да нема кривице у јавним иступима или политичким манифестима који немају конкретне последице. Уколико би Шешељ био крив за своје говоре, онда би то значило да ћемо убудуће на оптуженичким клупама гледати председнике држава, а пре свега САД или Велике Британије – наглашава Живадиновић. Он додаје да ослобађању Шешеља иде у прилог и чињеница да ће неко те хашке судије и тужиоце за пет или десет година питати како су могли да дозволе да им неко толике године лежи у затвору без икакве пресуде.

Тома Фила не искључује могућност и да би Жалбено веће могло да опере руке тако што би Шешеља пустило на слободу из “здравствених разлога”.

– Формално правно, здравствени статус оптуженог у оваквим одлукама не игра никакву улогу, али не би ме изненадило да Шешеља пусте на лечење у Србију како би видели шта ће уопште бити са њим. Али, имајте на уму да је у овом суду апсолутно све могуће, па чак и да се донесу две потпуно супротне пресуде, попут оне генералима Момчилу Перишићу и Владимиру Лазаревићу – каже Фила. Он искључује могућност да би евентуално одбијање Шешељевог захтева имало икакве везе са ванредним изборима у Србији.

– Па Шешељ се све ове године бавио политиком. При том, након потписивања бриселског споразума он више не може да представља никакву сметњу или опасност – закључује Фила.

Ко су судије?

Захтев лидера српских радикала и противаргументе оптужбе ће, по одлуци заменика председника Хашког трибунала Кармела Ађуса, размотрити Жалбено веће у саставу: Кристоф Флуге, Вилијам Хусеин Секуле, Арлете Рамаросон, Калида Рашид Кан и Кофи Афанде.

Основ за жалбу

Жалбено веће одлучује о жалби Шешеља и то после одлуке да се уместо Хархова именује други судија (Сенегалац Нијанг), који би после упознавања са предметом требало да се укључи у изрицање првостепене пресуде.

Шешељ се на ту одлуку жалио тражећи обуставу поступка и хитно пуштање на слободу или, алтернативно, да процес са новим судијом крене испочетка.

У свом захтеву он је навео да је предуго у притвору и да је процес против њега често био “беспотребно одлаган”.
Тужилац је то оспорио тврдњом да суђење толико траје и зато што је Шешељ одбијао да комуницира на босанском или хрватском језику или што је – штрајковао глађу!

Извор: Интер магазин / Вести Онлајн

 

ПАЖЊА: Избори у Србији ће експлодирати – Шешељ се враћа у Београд! – Правда.

Opljačkanim zlatom spasili koljače Srba!

PRAVO i pravda nisu isto. Zato priča o zlatu koje je ustaški režim NDH opljačkao od Srba i Jevreja u Drugom svetskom ratu neće biti tema ni na predstojećem srpsko-hrvatskom procesu pred Međunarodnim sudom pravde. Američki sudovi odbili su tužbu svojih građana, Srba, Jevreja i Ukrajinaca, potomaka žrtava genocida u NDH. Oni su tužili Vatikansku banku (zvanični naziv je Institut za verske poslove) i franjevački monaški red zbog „pranja“ nacističkog blaga. Optužbe nisu opovrgnute, ali je posle intervencija Vatikana u Stejt deparmentu utvrđeno da banka Svete stolice uživa imunitet.

Katolički sveštenici i ustaše

Ipak, na videlo je izašlo dovoljno dokaza o licemerju hladnoratovske politike: dragocenosti koje su opljačkale ustaše korišćene su za finansiranje vatikanskih pacovskih kanala kojima su zločinci sklanjani u Južnu Ameriku.

Da bi spasli naciste, kao što su Adolf Ajhman, Martin Borman, Klaus Barbi, Jozef Mengele, Franc Štengel „korisne“ za hladni rat, američke i britanske službe napravile su sramni pakt s hrvatskim sveštenikom Krunoslavom Draganovićem, obelodanio je Džon Loftus, bivši oficir američkog kontraobaveštajnog korpusa.

On je Draganovića, kreatora zakona o pokrštavnju Srba u NDH, imenovao kao ključnu ličnost pacovskih kanala, koji je u spasavanju više od 30.000 ustaša i nacista neposredno sarađivao s državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Montinijem, potonjim papom Pavlom Šestim. Odabrani sveštenici odlazili su u zarobljeničke logore i ustaškim i nacističkim zločincima pomagali da pobegnu s lažnim identitetima.

EVROPSKA I VATIKANSKA BANKA POTOMCI žrtava genocida u NDH koji žive u SAD, nisu odustali od tužbe protiv Vatikanske banke i franjevaca kao „perača“ krvavog ustaškog blaga. Pošto su se kalifornijski sudovi oglasili nenadležnim, zastupnik tužbe, advokat Levi, 1. jula 2010. podneo je zahtev Evropskoj centralnoj banci da pokrene istragu o pranju novca i nacističkog zlata u Vatikanskoj banci.

Oni su štampani u franjevačkoj štampariji vatikanskog Papskog hrvatskog zavoda Svetog Jeronima, sigurnoj kući i štabu pacovskih kanala.

Zločinci nisu otišli praznih ruku u izbeglištvo.

Po izveštaju CIA iz 1951. Pavelić je uneo 250 kilograma zlata i dijamanata u Argentinu. Franjo Cvijić, šef Državne banke NDH, američkim obaveštajcima je priznao da je ustaški režim 1945. raspolagao s 1.700 kilograma zlata i 40.000 kilograma srebra. Američka Centralna obaveštajna grupa (CIG) je 6. maja 1947. izvestila da su Pavelić i njegova pratnja u januaru iste godine izašli iz Austrije sa zlatnim polugama u dva kamiona „koje su Hrvati predali britanskim okupacionim vlastima i tako se spasli“. Finansijski ekspert Emerson Bigelou iz Jedinice strateških službi (USS) u izveštaju od 21. oktobra 1946. zaključuje: „Nema sumnje da su Britanci pomogli bekstvo Pavelića“.

Svedok na suđenju protiv Vatikanske banke, bivši američki agent Vilijam Gauen, ispričao je da su Britanci ili Hrvati u britanskim uniformama doterali deset kamiona s dragocenostima u Rim. On nije bio siguran u identitet prevoznika zlata, jer je u to vreme već bila organizovana grupa „križara“. Bivše ustaše su spremani da kao „antikomunistički borci“ idu u Hrvatsku i podignu ustanak, a agenti Kontraobaveštajnog korpusa SAD u izveštajima navode da su oni imali britansku vojnu opremu. Posrednik koji ih je povezao s britanskim službama bio je pop Draganović, a uniforme, oružje i sredstva veze kupljeni su zlatom opljačkanim od Srba i Jevreja. Tužba sa suđenja pohapšenim „križarima“ u Zagrebu 1948. naglašava da je teroriste u Jugoslaviju uputila „jedna strana obaveštajna služba“.

Deo dragocenosti otkrivenih na Kaptolu

 

Američki obaveštajci uvek su sumnjali da ustaše imaju još neotkrivenih skloništa opljačkanog blaga. Na to je ukazivalo i otkriće Ozne u januaru 1946. u franjevačkom samostanu na zagrebačkom Kaptolu. Ispod ispovedaonice pronađeno je 36 sanduka s predmetima od plemenitih metala opljačkanim od žrtava u ustaškim logorima. Uglavnom su to bile sitnice zgodne za trgovinu na crnom tržištu: zlatnici, srebrnjaci, satovi, prstenje, lančići i zlatni zubi.

ZALIHE KRVAVOG BLAGA

DA zalihe krvavog blaga nisu potrošene ni do devedesetih, otkrilo je svedočenje Ferdinanda Jukića, bivšeg operativca Tuđmanove tajne službe. On je nedavnio otkrio da mu je Tuđman u vreme rata lično dao dijamante, vredne oko 40 miliona dolara, da ih proda ili zameni za oružje. Jukić je drago kamenje odneo na procenu u jednu austrijsku juvelirnicu gde ga je „visoko pozicionirani Jevrejin iz Izraela, koji je pregledao dijamante, upozorio da prestane da trguje takvom robom, ako želi da sačuva živu glavu“. Jukić je tvrdio da je dragulje Tuđmanu doneo kardinal Kuharić, pa je posumnjao da su oni poticali iz blaga opljačkanog od Jevreja u NDH.

 

Opljačkanim zlatom spasili koljače Srba! | Reportaže | Novosti.rs.

PSOVKA

Bivši direktor Kulturnog centra Kikinda Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi

Srđan Tešin

KNjIŽEVNIK Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi. Oglasio se otvorenim pismom javnosti uz poruku da neće potpisati aneks ugovora o radu, po kojem, u ustanovi koju je vodio od februara 2009. do novembra 2013. godine, treba da obavlja poslove – domara.

U obrazloženju pisma, gnevan zbog činjenice da mu je ponuđeno radno mesto sa, kako veli, najnižom zaradom u ustanovi, Tešin naglašava da ima samo jednu poruku za predsednika opštine Pavla Markova, njegovog doskorašnjeg savetnika dr Branislava Blažića, zamenika predsednika Svetislava Vukmiricu, prvu damu SO Aleksandru Majkić, člana Opštinskog veća Stanislavu Hrnjak i v. d. direktora KCK Danijelu Mandić. A onda sledi zaprepašćujuća, prostačka, psovka koja završava rečima „bando fašistička“.

Čelnici kikindske vlasti tim povodom su sazvali konferenciju za novinare.

– Tešin je smenjen s direktorske dužnosti jer, prema važećim normativima, svaki rukovodilac u javnom sektoru mora da ima fakultetsku diplomu, koju on ne poseduje – kaže prvi čovek opštine Pavle Markov. – Ima samo srednju školu. On je kadar DS, odnosno čovek prethodne vlasti, koja ga je kao takvog svojevremeno i postavila u fotelju, a ne zato što je književnik. Proverava se poslovanje u IKC u prethodnom periodu, pa će se videti kako je Tešin vodio ustanovu i šta se sve radilo za njegova mandata…

Danijela Mandić napominje da nije tačna Tešinova tvrdnja da mu je ponuđeno da bude domar, nego referent za tehničke poslove i poslove održavanja.

PODRŠKA PEN-a

BRANEĆI „ljudska, građanska i radna prava Srđana V. Tešina“, oglasio se i UO srpskog Pen centra, koji podseća da je Tešin od KC Kikinda stvorio jednu od najznačajnijih kulturnih institucija.

– Ono što se danas događa Tešinu i što se poslednjih meseci dogodilo čitavom nizu uglednih ljudi naše kulture predstavlja napad ne samo na ljude koji su izloženi političkim pritiscima, već i napad na kulturne institucije ove zemlje.

Teške reči kao odgovor na rešenje | Kultura | Novosti.rs.

___________  Iz Komentara na ovaj članak:

Dragan 04. januar 2014. 16:02 #2780563

To što je neko književnik ne znači da je bio i dobar direktor. On samo želi medijsku pažnju, a zahvaljujući štetočinskoj politici DS u kikindskoj opštini ima oko 6000 nezaposlenih i to me kao građanina više brine nego što će ostati bez posla jedan kvaziintelektualac sa završenom srednjom školom, koji se u obračunu sa neistomišljenicima služi psovkama i govorom mržnje. On će sigurno naći novo radno mesto u nekoj od Srorševih NVO koje su ga vrlo revnosno podržavale.

Ocenite Preporučujem 6 Ne preporučujem 3

Odgovorite na komentar

sramna trgovina 04. januar 2014. 13:47 #2780408

kako verovati ijednom umetniku,stvarocu koji je za vreme petooktobarske diktature došao na direktorsko,ministarsko mesto,mesto zamenika,člana komisije,odbora,profesorsko,dobio stan,atelje,izložbu,posao,ko je bio ‘ljubimac’ i medijski i politički,o kome su pisale kultrne rubrike,kome je dodeljena nagrada…to su promašaji decenije,skoro svi.i nisu zaštitili ni ljudski ni profesionalno svoje ‘ne partijske’ kolege.sramno.

Rehabilitovan princ Tomislav

PRINC Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra, rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu, 16. decembra. Rešenje je u sredu primila njegova sestra od strica, kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla.

Kraljica Marija sa sinovima Petrom, Andrejom i Tomislavom

Primila sam rešenje uz ovlašćenje njegovog najmlađeg sina Mihaila, koji inače živi u Beogradu i koji je podneo zahtev za rehabilitaciju, ali je privremeno otputovao – kaže kneginja Jelisaveta za „Novosti“.

Princ Mihailo podneo je zahtev Višem sudu 22. jula ove godine. U rešenju koje je sud doneo pet meseci kasnije doslovce stoji da se „usvaja zahtev za rehabilitaciju pokojnog Nj. K. V. princa Tomislava Karađorđevića i utvrđuje da je ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947. godine ništavan od trenutka njegovog donošenja, kao i da su ništave sve pravne posledice“.

Princ Tomislav je srednji sin kralja Aleksandra i kraljice Marije, rođen 19. januara 1928. u Beogradu, a preminuo 12. jula 2000, u Topoli. U martu 1947, kao i ostalim članovima dinastije, nova vlast oduzela mu je državljanstvo i konfiskovala imovinu.Srednju školu završio je u Britaniji i odmah posle rata upisao Kler koledž Univerziteta Kembridž, ali ga je zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom napustio. Posvetio se voćarstvu, pa 1950. kupuje veliku farmu na dva sata od Londona. Bavio se uzgojem jabuka, i u jednom trenutku imao 17.000 stabala. U Srbiju se vratio u oktobru 1991.

– Bila sam u hotelu „Moskva“ kada me je pozvao Tomislav i pitao da li mogu da ga sačekam na beogradskom aerodromu. Obradovala sam se. Ja sam došla četiri godine ranije i drago mi je da sam na neki način otvorila vrata povratku ostalih. Bila sam bliska sa Tomislavom. Dopisivali smo se dok je živeo u Engleskoj, a po povratku u zemlju često smo ga posećivali na Oplencu, gde je brinuo o zadužbini kralja Petra. Bio je veseo čovek, narodski. Stalno je išao u narod, pomagao mu, i ljudi su dolazili da ga obiđu na Oplencu.- Poslednji put sam ga videla deset dana pred njegovu smrt i bila sam šokirana da i dalje, iako teško bolestan, puši. Sećam se da je primao neke injekcije na bazi biljaka iz Rusije, za koje je verovao da će mu pomoći, i da je u kući bilo jako hladno – kaže kneginja, i podseća da je na njegovoj sahrani bilo mnogo ljudi iz cele Šumadije.

Pošto su odlukom Višeg suda ništava sva rešenja proistekla iz ukaza o oduzimanju državljanstva, to praktično znači da naslednici princa Tomislava imaju pravo i na restituciju. I taj zahtev biće podnet narednih dana, a u međuvremenu u toku je postupak rehabilitacije kraljice Marije. Zahtev su podneli supruga i potomci princa Tomislava Linda, Katarina, Mihajlo, Đorđe i Nikola, kao i potomci princa Andreja, Lavinija, Dimitrije i Tatjana.

Princ Tomislav iz prvog braka sa princezom Margaritom od Badena ima sina Nikolu i ćerku Katarinu. Iz drugog braka sa Lindom Meri Boni ima sinove Đorđa i Mihaila.

Bio je poznat po svom humanitarnom radu i kao zaštitnik crkava, bio je predsednik Odbora za obnovu Hilandara, a Demokratska stranka mu je na prvim posleratnim izborima 1990. nudila da bude njen predsednički kandidat, ali je odbio. CRNA GORA TRAŽI NOVU VILU

REŠENjEM Ministarstva finansija nasledstvo kneginje Olge, supruge kneza Pavla, vila „Crnogorka“, vraćena je kneginji Jelisaveti i knezu Aleksandru. Prema saznanjima kneginje Jelisavete, dosadašnji crnogorski ambasador je po završetku mandata napustio vilu, a Vlada Crne Gore traži novu.

– Iskreno se nadam da će neka od ponuđenih rezidencija odgovarati Ambasadi Crne Gore, i da će naša vila i fizički biti vraćena, s obzirom na to da brat i ja ne potražujemo u restituciji ništa drugo ni od Srbije, ni od Crne Gore.

Rehabilitovan princ Tomislav | Društvo | Novosti.rs.