Legat Milorada Pavića još u “ilegali“

NI četiri godine posle smrti velikog srpskog pisca svetskog renomea Milorada Pavića (1929-2009) njegov legat ne može da bude obeležen info i spomen-pločom. I to iz razloga koji nikome nije jasan jer su sve zakonske procedure, uz dve ponude o besplatnom postavljanju obeležja, odavno preduzete. Legat, koji je 1992. osnovao grad Beograd tako postoji, ali gotovo u „ilegali“ jer samo najupućeniji znaju da je na Dorćolu u zgradi u Braće Baruh 2, na prvom spratu, pisac živeo i stvorio neka od svojih najboljih dela.

Kao rođeni Beograđanin, Pavić je pre više od dve decenije gradu zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, pisaći sto, slike iz 18. veka… Autor je sjajne dvojezične „Kratke istorije Beograda“, kao i niza priča sa beogradskom tematikom. Ipak, to nije bilo dovoljno za „odobrenje“ za postavljanje spomen-ploče koja bi bila putokaz putnicima-namernicima ka domu književnog velikana.

Sin pisca slavnog „Hazarskog rečnika“ Ivan Pavić, slikar, i Pavićeva supruga Jasmina Mihajlović, spisateljica, koji su testamentarno staratelji nad Legatom, još 2010. prošli su celu zvaničnu proceduru kod Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova. Članovi Komisije su doneli rešenje o spomen-ploči, koje je 2. jula iste godina potpisao Slobodan Stanimirović. Na potpisu je sve i ostalo!

Poznati ruski vajar Grigorije Potocki, autor Pavićevog spomenika u centru Moskve, takođe se 2010. obraćao gradonačelniku, gradskom arhitekti i Sekretarijatu za kulturu grada. Umetnik je nudio da spomen-tabla bude postavljena o trošku ruske države, dajući precizne podatke o veličini i obimu koji su potrebni Zavodu za zaštitu spomenika. Nije dobio nikakav povratni odgovor! U junu sledeće godine Natigu Alijev, vajar Pavićevog spomenika u Tašmajdanskom parku i ambasada Azerbejdžana takođe su nudili gradu da postave spomen-ploču, ali ni oni nisu dobili nikakvu povratnu informaciju! U septembru ove godine, tadašnji upravnik NBS Dejan Ristić uputio je zvanični dopis Skupštini grada sa predlogom da ova nacionalna institucija snosi troškove postavljanja ploča, ali je i on uskraćen za odgovor!

U razgovoru za „Novosti“ Jasmina Mihajlović kaže da novac očigledno nije problem, ali da ne shvata u čemu jeste:

– Pavićeve knjige imaju do sada 327 različitih izdanja u inostranstvu na 36 svetskih jezika. Od njegove smrti do danas izašlo je tačno 50 knjiga u prevodu i devet na maternjem jeziku. Od trenutka Pavićevog odlaska neprekidno i jedino u Srbiji sam bila suočena sa prećutkivanjem, ignorisanjem i nečinjenjem povodom njegovog imena i dela, dok je na svim kontinentima, zemljama, jezicima i kulturama, Pavićevo delo bilo dobrodošlo.

Čitaoci i poštovaoci velikog pisca u Legatu mogu da vide radni sto iz 18. veka, na kojem je napisan „Hazarski rečnik“, rukopis ovog romana, oko 20 rukopisnih beležnica za razne knjige, biblioteku od više od 3.000 naslova, sve prevode Pavićevih knjiga, sva domaća beletristika i naučna izdanja, kutiju za pisanje po kojoj je nastala struktura poznate knjige. Tu su i prvi piščev rukopis iz 1946, nagrade, ordenje, posvete velikih stranih i domaćih pisaca (trenutno su izložene posvete Umberta Eka i Vaska Pope), prepiska sa velikanima kulturnog i javnog života (izložena su pisma Filipa de Gola i Žaka Langa), original slike Ivana Pavića „Predeo slikan čajem“ po kojem je nastao naslov istoimenog romana ovenčan nagradom „Meša Selimović“, originalne uljane slike iz 18. veka opisane u romanima, foto-albumi…

 

VODIČ PO SOPSTVENOM ŽIVOTU

– Nemam nikakvu naknadu zato što otvaram Legat i staram se o njemu – kaže Jasmina Mihajlović. – Ture koje vodim traju oko sat i 40 minuta, a ne može biti više od 15 posetilaca, zato što nema prostora i zato što to radim potpuno sama. Osim srpskih posetilaca ima mnogo Anglosaksonaca i Rusa, koji traže da kupe knjige ili neki suvenir, ali ja nemam pravo da to radim. Kao korisnik porodične penzije, ne smem ni da štampam neki zbornik, da organizujem dane u znak sećanja na Pavića, uvedem neku nagradu sa njegovim imenom, jer mi zakon zabranjuje da zaradim van penzije više od 10.000 dinara mesečno. To se odnosi i na moje sopstvene knjige, promocije, autorske tekstove. Ostalo mi je samo da budem vodič po sopstvenom životu.

 

MAJICA

Sin Jasmine Mihajlović ove godine je izradio majicu sa natpisom „Legat Milorada Pavića“ i tako čekao brojne posetioce ispred zgrade. Bio je živa, pokretna informacija jer, kako kaže, očigledno drugačiju kulturu sećanja i obeležavanja u Srbiji nije moguće postići.

Legat Milorada Pavića još u “ilegali“ | Kultura | Novosti.rs.

Izbori blizu Starog dvora

DA je samo pitanje dana kada će u Skupštini Beograda biti oborena vlast Dragana Đilasa, potvrdile su u sredu ključne stranke koje će da podrže smenu. Jedina nepoznanica je hoće li 25. septembra naprednjaci, socijalisti i DSS formirati novu vladajuću koaliciju u Starom dvoru ili će se ići na privremene mere i nove izbore. Prema našim informacijama, izlazak na birališta je izvesnija opcija.

Premijer Srbije i lider SPS Ivica Dačić potvrdio nam je da je samo pitanje kako će smena vlasti biti izvedena i da će se o tome pričati narednih dana:

– Kako neko uopšte misli da je moguće da socijalisti u Beogradu slušaju tirade Đilasa protiv mene, a da on hvali druge partije. I još misli da je sve to sasvim harmonično. To je protivprirodni blud i u tome ne možemo da učestvujemo.

Dačić je podsetio da je i 2008. godine, pod pritiskom Tadića, morao da promeni već potpisani sporazum o zajedničkoj vlasti u Beogradu sa Koštunicom i Vučićem, kako bi se „upodobila vlast na republičkom i lokalnom nivou“.

– Kako je to moglo kada je njegova fotelja bila u pitanju 2008, a sad nije demokratski i prirodno. Ali dobro, sad će imati mnogo više vremena da čita Hemingveja.

Lider DSS Vojislav Koštunica potvrdio je da će odbornici njegove stranke podržati smenjivanje Đilasa:

– To ne znači i da ćemo automatski učestvovati u novoj vlasti sa SNS i SPS. Mi od 2008. tražimo smenu Đilasa zbog velikog zaduživanja glavnog grada i projekata kao što su Most na Adi, „Bus plus“… Koštunica je najavio i da će predsedništvo DSS u četvrtak razmatrati da li je politika koju na državnom nivou vode SNS i SPS, smetnja za eventualnu koaliciju sa njima na nivou Beograda.

Predsednik beogradskog odbora SNS Nebojša Stefanović poručio je da očekuje smenu Đilasove vlasti u narednom periodu:

– Njemu položaj gradonačelnika služi za sopstvenu korist, da bi ojačao svoju poziciju u DS i da bi uspešnije mogao da ratuje s vladajućom koalicijom na republičkom nivou. Građani zaslužuju ozbiljnijeg gradonačelnika, koji će svoj položaj koristiti da razvije grad. Mi smo spremni i na izbore u Beogradu.

Generalni sekretar DS Aleksandar Šapić smatra da je Đilas radio odlično:

– Ceo dan bih mogao da nabrajam njegove uspehe. Zahtev za smenu Đilasa je zapravo revanšizam SNS zbog poraza jednog čoveka na izborima u Beogradu.

PAJTIĆU NE SMETA DINKIĆ DOK se klima Đilasova vlast u prestonici, šef pokrajinskih demokrata Bojan Pajtić dogovara saradnju sa ljutim rivalom lidera DS Mlađanom Dinkićem. U sredu u sedištu vojvođanskog DS u Novom Sadu, Pajtić i Dinkić su utanačili zajedničko učešće na izborima u Vrbasu, ali i buduće odnose URS sa pokrajinskim DS.
– Ovo ne znači da okrećem leđa Đilasu i nemam nameru da osnivam svoju stranku – kazao je Pajtić.
Na pitanje da li planira koaliciju sa DS i u Beogradu, Dinkić je kazao da o tome sada ne razmišlja. U sedištu DS u Beogradu tvrde da ovaj potez vojvođanskog tabora nije usmeren protiv centrale.

Izbori blizu Starog dvora | Politika | Novosti.rs.

Siniša Pavić: Naši Šojići teraju i dalje

GOGOLj je sa ljubavlju opisivao ruski narod, ali je sve njegove mane izneo bespoštedno. Mi imamo velike mane kao narod, i ako ne budemo svesni tih mana, ako ih ne osvestimo, ne znam kuda ćemo stići – kaže, u razgovoru za „Novosti“, Siniša Pavić, autor scenarija za više od 40 televizijskih serijala i filmova, koji se danas svrstavaju u najgledanija i antologijska ostvarenja domaće produkcije.

Na komediografski način objasnili ste nam sve naše katastrofe. Kolika je snaga podsmeha, da li podsmeh zaista najjače pogađa?

– Pogađa onaj podsmeh iza koga stoji misao – uz dobar humor se smejemo i bolje razumemo šta nam se dešava. Iza svakog Šojićevog kalambura, bilo da govori o bombardovanju, strancima, novcu, mafiji, izborima, ženama, reformama, pozorištu… stoji misao koja njegovu naopaku logiku dovodi u sklad s našim naopakim životom. Njegova lupetanja u naš haos uvode novi poredak. Ljudi kod njega vole to, a ne njegove negativne osobine. A ništa tako kao komedija, a satira je neodvojivi deo dobre komedije, ne zaoštrava apsurde života čovečjeg, i ništa nema tako jak i ubojit efekat. Smeh je bitan. On je sposobnost da čovek proceni sebe i shvati gde je, više nego što bi to razumeo bez smeha.

Koliko smo kao narod zaista zahvalni za pisce?

– Može naš narod da fascinira time što je inspirativan za pisce – mi smo živeli razne utopije, batrgali smo se u nekim maglovitim kategorijama, hvatali za svaku ideju i ideologiju, počinjali mnoge društvene i političke sisteme, i nijedan nismo završili, lakomisleno zaboravljali na prošlost, i uvek bili skloni spektaklu. Ali, najbolje pisce ipak su dali narodi koji nisu imali baš ovakva urušavanja svega i svačega.

Kako vam se sada čini – dokle smo stigli na našoj beloj lađi?

– Do čamaca. Onih za spasavanje, s tim što se neće najpre ukrcavati žene i deca, već Šojići, Pankovići, Pikijići, a penzioneri će plivati kao i do sad.

Šojići idu dalje?

– Idu, i nisu oni samo politička pojava – ima ih svuda, u svim delovima društva gde može da se živi dobro od prodaje magle i ne radeći. Oni znaju najmanje, ali pričaju najviše, i najglasniji su. Odavno već u svetu nije problem proizvesti nešto, već to što je proizvedeno prodati. Naš je problem što Šojići ne umeju da proizvedu ništa, ali to ništa umeju da prodaju, i dignu najveću buku, čak i kada je kultura ugrožena. Jer, rade oni nešto i u kulturi, i tu su stvari dobro zamutili, pa niko živi ne može da razmrsi u šta su utrošene pare. Ono što su proizveli unapred je proglašeno od strane sličnih Šojića, pa i samog autora, za vrhunski proizvod, za delo koje pomera granice stvaralaštva i tako dalje.

LOŠI SMO ĐACIMnogo puta smo kretali od „novog početka“, ali kao kao narod ipak još nismo „diplomirali“?
– Loši smo đaci. Kod nas istoriju malo ko poznaje dobro, koliko je ljudi pročitalo knjige Slobodana Jovanovića da stvarno zna pravu političku i društvenu istoriju Srba, ko je pročitao knjigu Čedomira Mijatovića „Uspomene balkanskog diplomate“, koja je izvanredna, prava literatura, retka čak i u svetskim razmerama. Postoje kod nas veoma vredni tragovi i kulture, i istorijski radovi, ali mi kao društvo nismo sazreli politički. Upali smo u svet koji je politizovan do kraja, i oko nas i svuda, i jedino smo u ratovima pokazivali snagu. U miru mi ne umemo da se organizujemo i ne umemo racionalno da razmišljamo. To je nekakva naša nacionalna osobina, i od toga ne možemo pobeći.

Šta je, u stvari, naše najdublje „dno dna“ – moralna rupa ili neka druga?

– Finansijska rupa. To je jedina rupa koja nema dno, kao što kaže Ostap Bender, koliko god duboko da ste propali uvek možete još. A u moralnim rupama još kaskamo za kulturnim i razvijenim svetom. One najveće, od Holokausta, gasnih komora, do Hirošime, Račka i trgovine ljudskim organima, iskopale su države mnogo naprednije i značajnije od naše. Mi samo pokušavamo da ih imitiramo u ponečem, ali smo za njih još amateri.

Kako narod opisuje ovaj sistem koji živimo?

– Slaži, ukradi, i gledaj da te ne uhvate.

Postoji li u našem društvu neki demokratski kritički korektiv?

– Toga nema, za demokratski kritički korektiv potrebni su jaki, snažni pojedinci, intelektualci koji uživaju nepodeljeni ugled u narodu. Ali, i oni koji to imaju, povukli su se i ćute.

U čemu je naš najveći problem?

– U neznanju. Zato nam manipulacije, prostakluk, podvale, prevare, nevaspitanje, laž, agresivnost, ne smetaju previše. Mnogo je nepismenih i polupismenih. Ni pismeni ne znaju mnogo više, uglavnom se informišu elektronski, brzo, površno, zato su bolje obavešteni o porođaju engleske princeze, o pljačkama, o svadbama decenije, jer ne čitaju ništa duže od desetak redova, ne razumeju uvek šta im se dešava, pa zato sve lakše postaju manipulisani i na izborima i u svakodnevnom životu – od pljačke lakovernih, do revizije istorije. Sada rastu generacije s kojima će se u budućnosti još bolje manipulisati nego sa nama.

Ko vlada našim javnim prostorom?

– Vladaju ljudi koji su agresivni, puni sebe, koji sve što rade prvo pohvale, a kad govore o sebi svi su oni bezgrešni, svi su vrlo sposobni, vrlo odgovorni, niko nikada nije napravio ništa loše i takav nastup u javnosti karakterističan je ne samo za političare koji su najistaknutiji i najeksponiraniji deo društva, nego i u kulturi. Imate li vi danas da se nešto snima, a da sam autor to već nije proglasio za sjajno, za pomeranje granica, za nešto specijalno.

 

Siniša Pavić: Naši Šojići teraju i dalje | Kultura | Novosti.rs.

Šta se dešavalo iza kulisa superfinala „Farme“ | Rijaliti

umesto članka, pročitajte koмentar, koji je tu najvredniji:

miroslav 08. jul 2013. 21:51 #2546927

Vas reporter ce uskoro,nema sumnje,zatraziti od urednika Novosti da bude premesten na neki manje stresan i tezak zadatak,poput izvestavanja iz Sirije ili Egipta.Covek je izdrzao i Stanijine promene raspolozenja i Ljubine pozdrave upucene decku i cerki,sve sto Milan Tarot kaze ili uradi,ali sada je dosta!Pošaljite ga u Siriju,da se konačno oseti kao ljudsko bice.

Šta se dešavalo iza kulisa superfinala „Farme“ | Rijaliti | Novosti.rs.