Архиве категорија: Тривијално

Cirkus i pantomima! Potop….


Oštre kritike na debati o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Kultura i umetnost poniženi i svedeni na birokratiju, ocena umetničkih udruženja

JAVNA rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju je u Narodnoj biblioteci u sredu organizovalo Ministarstvo za kulturu, proteklo je u oštrim i žučnim kritikama koje su uputili predstavnici umetničkih udruženja i mnogobrojni kulturni radnici.

Predloženi nacrt jednoglasno je ocenjen kao konfuzan, kontradiktoran i apsurdan u mnogim tačkama, naročito član 8 koji se odnosi na kulturnu delatnost i oblasti kulturne delatnosti, i da su ovakvim odredbama kultura, umetnost, ustanove od nacionalnog značaja, kulturna dobra i kulturni radnici svedeni na birokratiju i poniženi.

 

– O kulturi i kulturnoj politici obrazloženja daju samo pravnici, nigde nema radnika iz kulture, i ako je prethodni Zakon o kulturi bio loš, sada su još lošiji predlozi za njegovu izmenu i dopunu – istakao je Slobodan Vujović, član Nacionalnog saveta za kulturu.

 

– Ovde je reč o nedozvoljenom odnosu države prema vrlo bitnom i značajnom pitanju kao što je kultura, a bojim se da kultura ovde zaista doživljava potop. U spisima koji su dostavljeni, Ministarstvo kulture tvrdi da je ispoštovalo proceduru i da je obavilo razgovore sa Nacionalnim savetom za kulturu. To je istina, ali je druga stvar netačna – Nacionalni savet dao je preko 30, 40 primedaba i predloga za izmenu ovog nacrta smatrajući da on nije dobar, od toga je uvaženo jedva trideset ili dvadeset odsto sugestija, a iz Ministarstva smo pre desetak dana dobili obaveštenje da je 70 odsto onoga što smo predložili usvojeno. To apsolutno nije tačno. Plašim se da će i ovu raspravu birokratija da iskoristi samo da bi u Skupštini mogla da kaže da je obavila razgovore i sa umetničkim udruženjima i kulturnim radnicima.

 

Slobodan Fidanovski, savetnik u Narodnom muzeju, istakao je da član 8 ovog nacrta ne korespondira sa Zakonom o kulturnim dobrima. Zakon o kulturnim dobrima, u članu 65 decidirano, u 11 tačaka, navodi šta sve spada u ono što se po tom zakonu zove delatnost zaštite kulturnih dobara.

 

– Postoji u nacrtu još mnogo apsurda, kao što je odredba da se ustanove kulture od nacionalnog značaja utvrđuju odlukom Vlade. Tu je još jedna „neobičnost“ – da to svojstvo može i da se izgubi, opet odlukom Vlade. Da li iko na ovom svetu može da ukine svojstvo ustanove od nacionalnog značaja narodnom muzeju, narodnom pozorištu, narodnoj biblioteci, nacionalnom arhivu, kinoteci, pa to su notorne činjenice, a one se u zakonodavstvu ne dokazuju.

 

I ostali kulturni radnici u ime svojih esnafa, Božidar Zečević, Miladin Ševarlić, Hana Selimović, Slavko Spasić, apostrofirali su nepreciznost, zbrku i elementarno neznanje o kulturi koje je pokazano ovakvim nacrtom. Po rečima Smiljane Stokić, balerine NP, koja je govorila u ime umetničkih udruženja baletskih umetnika, kompozitora Srbije, dramskih umetnika, Srpskog književnog društva i književnih prevodilaca Srbije, balet je izbrisan kao izvođačka umetnost, a u tu kategoriju kulturne delatnosti svrstani su – cirkus i pantomima! Kinematografsko stvaralaštvo takođe više ne postoji, umesto filma kao kulturna delatnost pojavile su se floskule koje nikome nisu jasne.

 

 

 

RADNA VERZIJA

 

ČLANOVI Radne grupe koja je donela Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi – sekretar u Ministarstvu kulture Igor Jovičić (zadužen za registrativu, organizaciju državne uprave, javnih službi i za ljudske resurse), dr Predrag Blagojević (uža struka pravna dimenzija sistema kulture), i Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativnih industrija – rekli su na diskusiji da su iste tribine već održane u Novom Sadu i Nišu, i da do 15. decembra svi zainteresovani imaju mogućnost da svoje primedbe i sugestije dostave Ministarstvu kulture putem sajta.

Kultura ovde doživljava potop | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Duplo plaćamo javne servise


GLEDANjE Dnevnika, Slagalice, Beogradske hronike i ostatka programa Radio-televizije Srbije građani od ovog meseca plaćaju duplo. Osim kroz pretplatu, čije ukidanje je obećala Vlada Srbije, za javne servise izdvajaćemo i kroz porez, jer je na snagu stupila Vladina uredba kojom će RTS i Radio-televizija Vojvodine ove godine iz budžeta dobiti 7,5 milijardi dinara.

Dvostruko finansiranje trebalo je da ima samo kratak rok, jer je ranije najavljivano da će tokom ovog meseca biti donet zakon o javnim servisima i da će biti poništena naplata pretplate, predviđena sadašnjim Zakonom o radiodifuziji. Kako su raspisani izbori, procedura će se odužiti, pa će RTS biti skinut sa računa za struju, u najboljem slučaju, u maju, kada dobijemo novu Narodnu skupštinu. A može da se dogodi i da nacrt bude menjan, pa da set medijskih zakona na red stigne tek na leto.

– Ne bih prejudicirao. Zakon je još u fazi nacrta i dat je na mišljenje resornim ministarstvima. Moraćemo da sačekamo novi skupštinski saziv – kaže za „Novosti“ Saša Mirković, pomoćnik ministra kulture zadužen za medije. – Još nije definisano da li će budući zakon sadržati model po kome će javni servisi biti finansirani.

Predviđeno je da oni budu na državnoj kasi do kraja naredne godine. Moguće je da će u zakonu biti odmah rešeno od čega će RTS i RTV da žive posle tog perioda, ali i da bude ostavljeno da se taj problem naknadno reši.

RTS i RTV imaju i treći izvor prihoda – reklame. Ali gore od višestrukog izvora prihoda bilo bi, prema mišljenju Gorana Karadžića, zamenika predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije, ukidanje javnih servisa.

– Bilo bi veoma loše kada bi se građani informisali samo na komercijalnim televizijama. To je scenario koji je doživela Grčka – kaže Karadžić. – Još je važnije da zakon reši ostanak ovih televizija, a ne da se to još jednom odloži.

A i za republički i za pokrajinski javni servis 7,4 milijardi dinara tokom ove godine znači opstanak, jer od pretplate nisu mogli da opstanu. Procenjuje se da tek oko trećine građana plaća pretplatu i da je RTS prošle godine, umesto 2,5 milijardi dinara, uspeo da naplati nepunih 379 miliona dinara. Zavisno od meseca, procenat naplate varirao je tokom 2013. od 16 do 43 odsto.

DUGOVI SE POSEBNO OBELEŽAVAJU

SVAKI dinar koji potrošač struje uplati preko obaveze prema distribuciji, odlazi za TV pretplatu. Tako je određeno Zakonom o radiodifuziji. U „Elektroprivredi Srbije“ se dugovi za električnu energiju i TV pretplatu posebno obeležavaju na računu i kupac tačno može da vidi da li i koliko duguje.

Kupac koji ima dug za TV pretplatu, a redovno plaća električnu energiju nema iskazan dug za struju, već samo za TV pretplatu. Za prinudnu naplatu dugova za pretplatu zadužen je RTS.

– Kupcu ne može biti obustavljena isporuka električne energije zbog duga za RTV pretplatu – kažu u EPS. M. N. S.

 

Duplo plaćamo javne servise | Društvo | Novosti.rs.

PSOVKA


Bivši direktor Kulturnog centra Kikinda Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi

Srđan Tešin

KNjIŽEVNIK Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi. Oglasio se otvorenim pismom javnosti uz poruku da neće potpisati aneks ugovora o radu, po kojem, u ustanovi koju je vodio od februara 2009. do novembra 2013. godine, treba da obavlja poslove – domara.

U obrazloženju pisma, gnevan zbog činjenice da mu je ponuđeno radno mesto sa, kako veli, najnižom zaradom u ustanovi, Tešin naglašava da ima samo jednu poruku za predsednika opštine Pavla Markova, njegovog doskorašnjeg savetnika dr Branislava Blažića, zamenika predsednika Svetislava Vukmiricu, prvu damu SO Aleksandru Majkić, člana Opštinskog veća Stanislavu Hrnjak i v. d. direktora KCK Danijelu Mandić. A onda sledi zaprepašćujuća, prostačka, psovka koja završava rečima „bando fašistička“.

Čelnici kikindske vlasti tim povodom su sazvali konferenciju za novinare.

– Tešin je smenjen s direktorske dužnosti jer, prema važećim normativima, svaki rukovodilac u javnom sektoru mora da ima fakultetsku diplomu, koju on ne poseduje – kaže prvi čovek opštine Pavle Markov. – Ima samo srednju školu. On je kadar DS, odnosno čovek prethodne vlasti, koja ga je kao takvog svojevremeno i postavila u fotelju, a ne zato što je književnik. Proverava se poslovanje u IKC u prethodnom periodu, pa će se videti kako je Tešin vodio ustanovu i šta se sve radilo za njegova mandata…

Danijela Mandić napominje da nije tačna Tešinova tvrdnja da mu je ponuđeno da bude domar, nego referent za tehničke poslove i poslove održavanja.

PODRŠKA PEN-a

BRANEĆI „ljudska, građanska i radna prava Srđana V. Tešina“, oglasio se i UO srpskog Pen centra, koji podseća da je Tešin od KC Kikinda stvorio jednu od najznačajnijih kulturnih institucija.

– Ono što se danas događa Tešinu i što se poslednjih meseci dogodilo čitavom nizu uglednih ljudi naše kulture predstavlja napad ne samo na ljude koji su izloženi političkim pritiscima, već i napad na kulturne institucije ove zemlje.

Teške reči kao odgovor na rešenje | Kultura | Novosti.rs.

___________  Iz Komentara na ovaj članak:

Dragan 04. januar 2014. 16:02 #2780563

To što je neko književnik ne znači da je bio i dobar direktor. On samo želi medijsku pažnju, a zahvaljujući štetočinskoj politici DS u kikindskoj opštini ima oko 6000 nezaposlenih i to me kao građanina više brine nego što će ostati bez posla jedan kvaziintelektualac sa završenom srednjom školom, koji se u obračunu sa neistomišljenicima služi psovkama i govorom mržnje. On će sigurno naći novo radno mesto u nekoj od Srorševih NVO koje su ga vrlo revnosno podržavale.

sramna trgovina 04. januar 2014. 13:47 #2780408

kako verovati ijednom umetniku,stvarocu koji je za vreme petooktobarske diktature došao na direktorsko,ministarsko mesto,mesto zamenika,člana komisije,odbora,profesorsko,dobio stan,atelje,izložbu,posao,ko je bio ‘ljubimac’ i medijski i politički,o kome su pisale kultrne rubrike,kome je dodeljena nagrada…to su promašaji decenije,skoro svi.i nisu zaštitili ni ljudski ni profesionalno svoje ‘ne partijske’ kolege.sramno.

Kiriju za Tadića i dalje plaća DS


DEMOKRATSKA stranka i dalje plaća zakup DIPOS-u za vilu koju posle odlaska sa Andrićevog venca koristi Boris Tadić – potvrđeno je „Novostima“ u Krunskoj.

Prema rečima Ljiljane Kuzmanović, sekretara DS, stranka redovno izmiruje račune za kiriju koji stižu iz DIPOS-a:

– Sve uredno plaćamo i ugovor o zakupu nije raskinut. Nemam informacije da li Tadić planira selidbu iz tog objekta.

Tadić se, pošto je napustio vilu namenjenu šefu države, uselio u kuću na Dedinju, od oko 400 kvadrata, čiju rentu plaća stranka, i to oko 4.000 evra mesečno.

Prema nekim informacijama, Tadić je ipak rešio da njegova kirija ne ide više na teret stranke, sa čijim aktuelnim rukovodstvom poslednjih meseci ima zaleđene odnose, pa je potražio novi smeštaj, navodno u beogradskom naselju Višnjica.

Paralelno s novom kućnom adresom, počasni predsednik DS je bazu u Krunskoj zamenio prostorijima na Zvezdari, u blizini Đeram pijace, gde je nova nevladina organizacija Centar za naučnu politiku, koju će ubuduće savetovati.

Tadić je saopštio da ima i novi profesionalni angažman – ušao je u Međunarodni savetodavni bord Unikredit grupe, na čijem čelu je Romano Prodi. Iz Unikredit grupe su, međutim, uzvratili da se sastanci menadžmenta sa predstavnicima institucija i civilnog društva iz celog sveta održavaju jednom godišnje i da učešće na sastancima ne podrazumeva bilo kakvu vrstu zaposlenja:

– S obzirom na to da su razgovori o učešću Prodija i Tadića na godišnjim sednicama u toku, još nema zvanične saradnje između njih i Unikredit grupe.

Inače, iako je još pre više od pola godine zatražio kancelariju, na koju kao bivši predsednik ima pravo, Tadić se nije uselio. Kako saznajemo u Vladi, doneta je odluka da mu se prostorije dodele, ali je on nekoliko ponuđenih opcija odbio kao neadekvatne.

 

TADIĆ: NE PITA SE ĐILAS GDE ĆU DA ŽIVIM

U trenutku kad još nisam odlučio da li ću da se selim, a kamoli kada i gde, medijska nagađanja o tome su potpuno besmislena – izjavio je u sredu za „Novosti“ Boris Tadić, bivši predsednik Srbije.

On nam kaže da eventualno preseljenje predstavlja njegovu privatnu stvar, budući da nije na državnom budžetu Srbije:

– Svakako da moje stanovanje neće biti ubuduće ni na budžetu DS. To da li ću ostati u kući u kojoj sam živeo do sada, zavisi isključivo od mog dogovora sa stanodavcem i nema nikakve veze sa voljom Dragana Đilasa, koji niti je zainteresovan za to pitanje, niti se bavi time, kao što to pokušava da se predstavi u medijima.

Počasni predsednik DS smatra da je „medijsko bavljenje pitanjem koje nema apsolutno nikakve veze ni sa interesom ni sa budžetom građana, motivisano čistim senzacionalizmom“. (P. V.)

 

Kiriju za Tadića i dalje plaća DS | Politika | Novosti.rs.