Архиве категорија: трећа и четврта србија по заветинама

Бисерке


 

Бисерке потичу од дивљих предака који су припитомљени у западној Африци пре око три хиљаде година. Грци и Римљани их помињу као свете, тј украсне животиње неколико векова пре наше ере. Дивље бисерке су крупне птице, па радије ходају и трче, него што лете. Лако се припитомљавају, јер се добро и брзо прилагођавају различитим климатским условима, мада као одомаћене задржавају у извесној мери неке особине дивљих предака (сакривање јаја, плашљивост, моћ летења итд). Бисерке се хране разним инсектима, зрневљем, плодовима, пупољцима и сл Гнезда углавном праве на земљи на скривеним и тешко приступачним местима. У сезони ношења женке снесу 6-15 јаја.

Полни диморфизам је слабо изражен.

Релативо су касностасне, проносе са годину дана, мада поједина селекциона јата (варијетети, сојеви) полну зрелост могу постићи знатно раније (са око седам месеци старости). У приплоду, тј производњи држе се 2 до 3 године. Период инкубације (лежења) траје 26 до 28 дана. Подмладак врло брзо расте (за 10 до 11 недеља повећа своју телесну масу за око 35 пута), али је прилично осетљив на високу влажност ваздуха и промају, нарочито у првим недељама одгајивања.

Бисерке имају релативно ситну главу на којој се налази један розасте (окоштали) израштај у облику шиљка, сивоцрне боје који је развијенији код мужјака него код женке. Глава и горњи део врата су неоперјани, изузев задње стране врата који је слабо покривен чекињастим перима. Лице бисерке је плавобеле боје, тзв. минђуше бело црвене, а кљун тамноружичасте са црвенкастим врхом. Подушњаци и подбрадњаци су развијенији код мужјака него код женки. Труп је дугачак и овалног облика, а крила су јака осредње величине, заобљена и приљубљена уз тело. Реп је опуштен и кратак. Ноге су неоперјане (голе), јаке, кратке, без мамуза. Цеванице су пепељасто сиве, а прсти црвенкастожуту боје. Тело је покривено густим и обилним перјем. Најчешћа боја перја бисерке је сивопепељаста, мада може бити бела, плава, љубичаста и сл За све боје карактеристична су седефасто бела округласта поља у облику бисера, која су правилно распоредјена по телу, и по којима је ова врста живине, највероватније, добила име .

Месо бисерке је специфичног квалитета, код младих грла нежно и сочно, а по укусу подсећа на месо фазана, јаребица и друге пернате дивљачи. Удео груди, односно белог меса у труповима бисерке је знатно већи него код кокошака, а самим тим и садржај протеина. Вредност кланичног рандмана (приноса меса) је прилично висока, јер су кости бисерке лаке и танке. Просечна телесна маса одраслих женски грла креће се 1,7-1,8 kg, а мушких 1,8-2,0 kg. При интензивном тову са 10 до 11 недеља узраста, утовљена грла (бројлери) достижу телесну масу 0,9-1,0 kg. Утрошак хране за килограм прираста у том периоду креће се између 3,0 и 3,5 kg.

Висока хранљива вредност јаја

Јаја бисерке у односу на кокошја садрже више масти, суве материје, витамина А и каротина, тј имају већу хранљиву и калоричну вредност. Љуска и кератинске опне знатно су дебље, чвршће и мање порозне него код кокошијих јаја. Тако да се она лакше транспортују и могу се дуже чувати у исправном стању. Просечна годишња носивост креће се од 100 до 150, па и више јаја, у зависности од варијетета (сојева) морки и технологије гајења. Јаја су карактеристичног облика, масе 45 до 50g, мркожута до светлобраон боје љуске. У укупној маси јајета беланце учествује са 54 до 56%, жуманце са 30 до 33% и љуска 12 до 14%.

Ова врста живине се све масовније и интензивније гаји у многим земљама света због врло квалитетног меса и јаја, као и добре аклиматизационе способности. У нашој земљи бисерке се релативно мало гаје, а познате су под различитим локалним називима, као што су: морке, дукатке, Мисирке, цесарке, морске кокоши итд. Ако се има у виду специфична продуктивност бисерки, велика потражња и могућност пласмана њихових производа на инострано тржише, ову врсту живине би у нашој земљи требало гајити у знатно већем броју.

 

Бисерке.

Advertisements

Владај се по сопственом узору. И квит / Александар Лукић


ДОМАЋА ПОЗА

17. александар лукић, 2012, шпанија, кадиз. - 131 одабрана фотографија. фотофдокументација "заветине", 2014
17. александар лукић, 2012, шпанија, кадиз. – 131 одабрана фотографија. фотофдокументација „заветине“, 2014

Кривудави путеви, мусави ловци,
за селом задављене кесе по дрвећу.
Ђубришта.
Промаја круни оплату са дотрајалих
зидова салаша. Старинске оргуље окречених
собица музицирају за свет.
Муве златице, лете у потрази за мршом
баченом у јаругу. Нек те не секира
тако стварна слика. Муве се умивају
трљајући предњим ножицама очи.
Ластавице лепе гнезда, од блата
и пљувачке под гредом шупа.
Долете с пролећа, саграде гнезда,
излегу пилиће, а пред зиму оду.
Гнезда остану празна.
Домаћи изглед.
Доба детињства, тако се јасно сећам.
Китњаст, избија цвет ђурђевка из ноћи.
Моје чисто срце које сам био.

СЛЕТ ПТИЦА

Голуби злаћани, голуби гаћани,
бели лепезани, зобају зрневље кукуруза
из моје шаке, калупа једне дојке.
Можда то са небеса трговац огревом,
истоварује црни угаљ баш овде.

ЈЕМСТВО

Казао сам остани будан – како је срце будно?
Опази роморење кише – киша сипи,
пада у таласима са црвеним песком
Африке у себи, бежи у кућу.
Ништа се није изменило, јадни човече,
лудо! То смо ми, јуче цвет, а данас кртоле.
Од исте крви и меса. Кркљав звижд.
Сусрет за којим чезнемо изван је времена.
Изван светлости, изван тајне.
Дотле се простире поезија каткад,
сводећи живот у тачку. Не мршти се!
Владај се по сопственом узору. И квит.

ЧЕКАОНИЦА

Само што нисам прозван.
Изаћи ће бели анђео медицинске сестре
и гласно изговорити моје име.
У несмајној гужви најстарији бејах.
Уочи доласка у болницу,
где без пардона саспу болеснику
дијагнозу у лице –
увече након скромне вечере
од два колачића и шоље чаја,
окупао сам тело, обријао лице,
поштруцао длачице из ноздрва.
Сањах одлазак у болницу.
Двориште болнице деценијама запуштено.
Беше то плац облика кутије шибице,
из чијег атара у сну назирем
дрворед зелених јабланова.
Ветар им њише врхове,
метлице ибзиле из доњег света.

Не, ипак, нисам спавао читаву ноћ.
Чекао сам јутро, а да савладам бол у полусну
шетао сам градом, старинским улицама
поплочаним калдрмом.
У чекаоници пристојно обучени људи.
Жене умотале главе у мараме.
Разабрао сам извесна лица касирки.
Неки су се колебали да се врате кућама,
како се каже са душом у носу.
Још ме не прозивају.
Досад бих већ испио јутарњу
кафу, прочитао новине,
запалио ко зна коју цигарету?
Шта ћу рећи лекару, кад будем ушао унутра?
Зашто живим? Какав осећам бол,
чињеницу да водим самачки
живот – на шта да се жалим?
Опростио сам увреде задобијене од
поквареног човечанства.
У овој ћелији душа моја открива
зашто сам се обрео у чекаоници?
Могли смо избећи стерилност
болнице, укрцати се у трамвај
и сићи на обалу реке – преко пута Ратног острва.
Али и тамо би бол био исти, као и овде.
Откуда долази бол? Из несавршенства?
Из жеље за савршенством?
Глува вајдо.
Мој живот на пропланку,
мој живот изван чекаонице
потопљен у плаветнилу неба,
заслужих.

________ Из рукописа Либела / Александра Лукића

PSOVKA


Bivši direktor Kulturnog centra Kikinda Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi

Srđan Tešin

KNjIŽEVNIK Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi. Oglasio se otvorenim pismom javnosti uz poruku da neće potpisati aneks ugovora o radu, po kojem, u ustanovi koju je vodio od februara 2009. do novembra 2013. godine, treba da obavlja poslove – domara.

U obrazloženju pisma, gnevan zbog činjenice da mu je ponuđeno radno mesto sa, kako veli, najnižom zaradom u ustanovi, Tešin naglašava da ima samo jednu poruku za predsednika opštine Pavla Markova, njegovog doskorašnjeg savetnika dr Branislava Blažića, zamenika predsednika Svetislava Vukmiricu, prvu damu SO Aleksandru Majkić, člana Opštinskog veća Stanislavu Hrnjak i v. d. direktora KCK Danijelu Mandić. A onda sledi zaprepašćujuća, prostačka, psovka koja završava rečima „bando fašistička“.

Čelnici kikindske vlasti tim povodom su sazvali konferenciju za novinare.

– Tešin je smenjen s direktorske dužnosti jer, prema važećim normativima, svaki rukovodilac u javnom sektoru mora da ima fakultetsku diplomu, koju on ne poseduje – kaže prvi čovek opštine Pavle Markov. – Ima samo srednju školu. On je kadar DS, odnosno čovek prethodne vlasti, koja ga je kao takvog svojevremeno i postavila u fotelju, a ne zato što je književnik. Proverava se poslovanje u IKC u prethodnom periodu, pa će se videti kako je Tešin vodio ustanovu i šta se sve radilo za njegova mandata…

Danijela Mandić napominje da nije tačna Tešinova tvrdnja da mu je ponuđeno da bude domar, nego referent za tehničke poslove i poslove održavanja.

PODRŠKA PEN-a

BRANEĆI „ljudska, građanska i radna prava Srđana V. Tešina“, oglasio se i UO srpskog Pen centra, koji podseća da je Tešin od KC Kikinda stvorio jednu od najznačajnijih kulturnih institucija.

– Ono što se danas događa Tešinu i što se poslednjih meseci dogodilo čitavom nizu uglednih ljudi naše kulture predstavlja napad ne samo na ljude koji su izloženi političkim pritiscima, već i napad na kulturne institucije ove zemlje.

Teške reči kao odgovor na rešenje | Kultura | Novosti.rs.

___________  Iz Komentara na ovaj članak:

Dragan 04. januar 2014. 16:02 #2780563

To što je neko književnik ne znači da je bio i dobar direktor. On samo želi medijsku pažnju, a zahvaljujući štetočinskoj politici DS u kikindskoj opštini ima oko 6000 nezaposlenih i to me kao građanina više brine nego što će ostati bez posla jedan kvaziintelektualac sa završenom srednjom školom, koji se u obračunu sa neistomišljenicima služi psovkama i govorom mržnje. On će sigurno naći novo radno mesto u nekoj od Srorševih NVO koje su ga vrlo revnosno podržavale.

sramna trgovina 04. januar 2014. 13:47 #2780408

kako verovati ijednom umetniku,stvarocu koji je za vreme petooktobarske diktature došao na direktorsko,ministarsko mesto,mesto zamenika,člana komisije,odbora,profesorsko,dobio stan,atelje,izložbu,posao,ko je bio ‘ljubimac’ i medijski i politički,o kome su pisale kultrne rubrike,kome je dodeljena nagrada…to su promašaji decenije,skoro svi.i nisu zaštitili ni ljudski ni profesionalno svoje ‘ne partijske’ kolege.sramno.

Годишњи раст листа „ЗАВЕТИНЕPress“ (рапорт)


мост на пеку, мишљеновац-љешница, с-и србија, звижд, лето 2013. фотодокументација заветина
мост на пеку, мишљеновац-љешница, с-и србија, звижд, лето 2013. фотодокументација заветина

WordPress.com presents

ЗАВЕТИНЕPress

2013 in blogging

Annual Report

**

Crunchy numbers

A San Francisco cable car holds 60 people. This blog was viewed about 2,500 times in 2013. If it were a cable car, it would take about 42 trips to carry that many people.

In 2013, there were 150 new posts, growing the total archive of this blog to 516 posts. There were 20 pictures uploaded, taking up a total of 15 MB. That’s about 2 pictures per month.

The busiest day of the year was February 24th with 47 views. The most popular post that day was Draga Mašin – Jorgać….

**

Attractions in 2013

These are the posts that got the most views in 2013. You can see all of the year’s most-viewed posts in your Site Stats.

Some of your most popular posts were written before 2013. Your writing has staying power! Consider writing about those topics again.

* *

Видети више: https://misljenovac.wordpress.com/2013/annual-report/