Архиве категорија: тешко време

Бисерке


 

Бисерке потичу од дивљих предака који су припитомљени у западној Африци пре око три хиљаде година. Грци и Римљани их помињу као свете, тј украсне животиње неколико векова пре наше ере. Дивље бисерке су крупне птице, па радије ходају и трче, него што лете. Лако се припитомљавају, јер се добро и брзо прилагођавају различитим климатским условима, мада као одомаћене задржавају у извесној мери неке особине дивљих предака (сакривање јаја, плашљивост, моћ летења итд). Бисерке се хране разним инсектима, зрневљем, плодовима, пупољцима и сл Гнезда углавном праве на земљи на скривеним и тешко приступачним местима. У сезони ношења женке снесу 6-15 јаја.

Полни диморфизам је слабо изражен.

Релативо су касностасне, проносе са годину дана, мада поједина селекциона јата (варијетети, сојеви) полну зрелост могу постићи знатно раније (са око седам месеци старости). У приплоду, тј производњи држе се 2 до 3 године. Период инкубације (лежења) траје 26 до 28 дана. Подмладак врло брзо расте (за 10 до 11 недеља повећа своју телесну масу за око 35 пута), али је прилично осетљив на високу влажност ваздуха и промају, нарочито у првим недељама одгајивања.

Бисерке имају релативно ситну главу на којој се налази један розасте (окоштали) израштај у облику шиљка, сивоцрне боје који је развијенији код мужјака него код женке. Глава и горњи део врата су неоперјани, изузев задње стране врата који је слабо покривен чекињастим перима. Лице бисерке је плавобеле боје, тзв. минђуше бело црвене, а кљун тамноружичасте са црвенкастим врхом. Подушњаци и подбрадњаци су развијенији код мужјака него код женки. Труп је дугачак и овалног облика, а крила су јака осредње величине, заобљена и приљубљена уз тело. Реп је опуштен и кратак. Ноге су неоперјане (голе), јаке, кратке, без мамуза. Цеванице су пепељасто сиве, а прсти црвенкастожуту боје. Тело је покривено густим и обилним перјем. Најчешћа боја перја бисерке је сивопепељаста, мада може бити бела, плава, љубичаста и сл За све боје карактеристична су седефасто бела округласта поља у облику бисера, која су правилно распоредјена по телу, и по којима је ова врста живине, највероватније, добила име .

Месо бисерке је специфичног квалитета, код младих грла нежно и сочно, а по укусу подсећа на месо фазана, јаребица и друге пернате дивљачи. Удео груди, односно белог меса у труповима бисерке је знатно већи него код кокошака, а самим тим и садржај протеина. Вредност кланичног рандмана (приноса меса) је прилично висока, јер су кости бисерке лаке и танке. Просечна телесна маса одраслих женски грла креће се 1,7-1,8 kg, а мушких 1,8-2,0 kg. При интензивном тову са 10 до 11 недеља узраста, утовљена грла (бројлери) достижу телесну масу 0,9-1,0 kg. Утрошак хране за килограм прираста у том периоду креће се између 3,0 и 3,5 kg.

Висока хранљива вредност јаја

Јаја бисерке у односу на кокошја садрже више масти, суве материје, витамина А и каротина, тј имају већу хранљиву и калоричну вредност. Љуска и кератинске опне знатно су дебље, чвршће и мање порозне него код кокошијих јаја. Тако да се она лакше транспортују и могу се дуже чувати у исправном стању. Просечна годишња носивост креће се од 100 до 150, па и више јаја, у зависности од варијетета (сојева) морки и технологије гајења. Јаја су карактеристичног облика, масе 45 до 50g, мркожута до светлобраон боје љуске. У укупној маси јајета беланце учествује са 54 до 56%, жуманце са 30 до 33% и љуска 12 до 14%.

Ова врста живине се све масовније и интензивније гаји у многим земљама света због врло квалитетног меса и јаја, као и добре аклиматизационе способности. У нашој земљи бисерке се релативно мало гаје, а познате су под различитим локалним називима, као што су: морке, дукатке, Мисирке, цесарке, морске кокоши итд. Ако се има у виду специфична продуктивност бисерки, велика потражња и могућност пласмана њихових производа на инострано тржише, ову врсту живине би у нашој земљи требало гајити у знатно већем броју.

 

Бисерке.

Advertisements

Tadić u drugom filmu


ODLUKA Borisa Tadića da napusti Demokratsku stranku samo je uvodna špica u njegovom novom političkom filmu. On će već u narednim danima okupiti novi opozicioni blok sa kojim će izaći na izbore.

Prema našim saznanjima, Tadić je već postigao načelni dogovor sa Nenadom Čankom i Dušanom Petrovićem, a ostalo je da im se do kraja nedelje pridruži i Mlađan Dinkić.

Međutim, od Čankove LSV ne odustaje ni LDP, koji je odbio saradnju sa Tadićem. Prema rečima potpredsednika LDP Bojana Đurića, razgovori sa “ligašima” su u završnoj fazi.

Da li će i s kim Tadić, koji je, posle 24 godine u DS, u četvrtak obelodanio da vraća partijsku knjižicu i napušta sve stranačke funkcije, ići na izbore znaće se u narednim danima.

Na iznenadnoj konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, Tadić je kao razlog za izlazak iz DS naveo nameru rukovodstva da uđe u koaliciju sa Novom strankom Zorana Živkovića:

– U politički blok oko DS vraćaju se ljudi koji su joj doneli epitet “žuti lopovi”. Dok sam vodio stranku, jedan od najvećih problema sa kojima sam se suočavao bio je teret afera iz vremena Živkovićeve vlade. Ne bi me iznenadilo da uskoro aktivni članovi postanu Beba Popović i Stanko Subotić Cane.

Na konferenciji za novinare nisu bila dozvoljena pitanja, a Tadić nije “dobrovoljno” otkrivao političke namere:

– U narednim danima doneću odluku o tome da li ću nastupati na predstojećim parlamentarnim izborima. Nisam formirao Demokratski front, a neke ljude, koji se pominju, nisam video mesecima.

SASTANAK Odmah pošto je obelodanio da napušta DS i da će uskoro saopštiti svoje dalje političke planove, Tadić se, kako saznajemo, sreo sa liderom Zajedno sa Srbiju Dušanom Petrovićem. Prema našim informacijama, sastanak je održan u Tadićevoj novoj bazi, u Centru za razvoj naučne politike, u beogradskoj Jagićevoj ulici. Dvojica bliskih saradnika još iz vremena zajedničkog delovanja u DS, u četvrtak su razmatrala dalje korake u izbornoj trci.

Tadić je rekao da njegova odluka nije protiv članova DS, već za njih:

– Ubeđen sam da je Srbiji potreban novi DS, koji će ispuniti svoju misiju. Vidimo se u nekom drugom filmu!

Time je Tadić praktično najavio da rat između njega i Dragan Đilasa nije završen na nedavno održanom Glavnom odboru DS, već da tek počinje. Odluka da napusti Krunsku, uvertira je u nove podele među demokratama.

Prema našim saznanjima, bivši počasni predsednik računa na podršku minimum 30 odbora koji su protiv Đilasa, kao i na pedesetak ljudi iz samog vrha stranke. Takođe, Tadić se uzda i u veliki broj mladih, lokalnih lidera demokrata, koji ne podržavaju namere vrha DS da značajan broj mesta na listi daju koalicionim partnerima i nestranačkim ličnostima.

A, kao mogući kandidati za vrh liste demokrata pominju se Vesna Pešić, Srbijanka Turajlić, Vesna Rakić Vodinelić, zatim funkcioner Nove stranke Vladimir Pavićević, pa Petar Kuntić (Demokratski savez Hrvata u Vojvodini), Ivan Karić (Zeleni Srbije)…

Đilas je poslednjih dana razaslao “emisare” po odborima širom Srbije, koji su uoči januarske sednice GO tražili njegovu smenu, kako bi pokušao da spreči i njihovo formalno otcepljenje i prelazak u Tadićev novi politički blok.

ŽIVKOVIĆ PODNOSI TUŽBU

Lider Nove stranke Zoran Živković odbacio je Tadićeve navode da je kriv za aferaške i korupcionaške afere i najavio protiv njega podnošenje tužbe zbog klevete.

Živković, bivši premijer i funkcioner DS, rekao je i da ga je “vrlo neprijatno iznenadila besmislena izjava Tadića, kojom je najavio izlazak iz DS”.

– U kojoj će on stranci biti, to je njegova potpuno lična stvar, ali neistine i uvrede na moj račun su prevazišle svaku meru. Dok sam bio premijer, započela je samo jedna privatizacija sa spiska od 24 sporne čije preispitivanje traži EU. U tih deset godina Tadić je osam godina bio predsednik države, tako da je mogao da proveri bilo kakve sumnje u nezakonitost mog poslovanja.

 

SLAVLJENIČKA TORTA, PA MITINZI

Demokrate kampanju započinju u nedelju, 2. februara, kada će obeležiti rođendan stranke, i to na istom mestu gde je pre 24 godine osnovana – u Domu omladine Beograda. Lista onih koji se na proslavi budu pojavili, odnosno sa iste izostali, biće prvo merilo o novom rasporedu snaga između Đilasa i Tadića.

 

Tadić u drugom filmu | Politika | Novosti.rs.

Legat Milorada Pavića još u “ilegali“


NI četiri godine posle smrti velikog srpskog pisca svetskog renomea Milorada Pavića (1929-2009) njegov legat ne može da bude obeležen info i spomen-pločom. I to iz razloga koji nikome nije jasan jer su sve zakonske procedure, uz dve ponude o besplatnom postavljanju obeležja, odavno preduzete. Legat, koji je 1992. osnovao grad Beograd tako postoji, ali gotovo u „ilegali“ jer samo najupućeniji znaju da je na Dorćolu u zgradi u Braće Baruh 2, na prvom spratu, pisac živeo i stvorio neka od svojih najboljih dela.

Kao rođeni Beograđanin, Pavić je pre više od dve decenije gradu zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, pisaći sto, slike iz 18. veka… Autor je sjajne dvojezične „Kratke istorije Beograda“, kao i niza priča sa beogradskom tematikom. Ipak, to nije bilo dovoljno za „odobrenje“ za postavljanje spomen-ploče koja bi bila putokaz putnicima-namernicima ka domu književnog velikana.

Sin pisca slavnog „Hazarskog rečnika“ Ivan Pavić, slikar, i Pavićeva supruga Jasmina Mihajlović, spisateljica, koji su testamentarno staratelji nad Legatom, još 2010. prošli su celu zvaničnu proceduru kod Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova. Članovi Komisije su doneli rešenje o spomen-ploči, koje je 2. jula iste godina potpisao Slobodan Stanimirović. Na potpisu je sve i ostalo!

Poznati ruski vajar Grigorije Potocki, autor Pavićevog spomenika u centru Moskve, takođe se 2010. obraćao gradonačelniku, gradskom arhitekti i Sekretarijatu za kulturu grada. Umetnik je nudio da spomen-tabla bude postavljena o trošku ruske države, dajući precizne podatke o veličini i obimu koji su potrebni Zavodu za zaštitu spomenika. Nije dobio nikakav povratni odgovor! U junu sledeće godine Natigu Alijev, vajar Pavićevog spomenika u Tašmajdanskom parku i ambasada Azerbejdžana takođe su nudili gradu da postave spomen-ploču, ali ni oni nisu dobili nikakvu povratnu informaciju! U septembru ove godine, tadašnji upravnik NBS Dejan Ristić uputio je zvanični dopis Skupštini grada sa predlogom da ova nacionalna institucija snosi troškove postavljanja ploča, ali je i on uskraćen za odgovor!

U razgovoru za „Novosti“ Jasmina Mihajlović kaže da novac očigledno nije problem, ali da ne shvata u čemu jeste:

– Pavićeve knjige imaju do sada 327 različitih izdanja u inostranstvu na 36 svetskih jezika. Od njegove smrti do danas izašlo je tačno 50 knjiga u prevodu i devet na maternjem jeziku. Od trenutka Pavićevog odlaska neprekidno i jedino u Srbiji sam bila suočena sa prećutkivanjem, ignorisanjem i nečinjenjem povodom njegovog imena i dela, dok je na svim kontinentima, zemljama, jezicima i kulturama, Pavićevo delo bilo dobrodošlo.

Čitaoci i poštovaoci velikog pisca u Legatu mogu da vide radni sto iz 18. veka, na kojem je napisan „Hazarski rečnik“, rukopis ovog romana, oko 20 rukopisnih beležnica za razne knjige, biblioteku od više od 3.000 naslova, sve prevode Pavićevih knjiga, sva domaća beletristika i naučna izdanja, kutiju za pisanje po kojoj je nastala struktura poznate knjige. Tu su i prvi piščev rukopis iz 1946, nagrade, ordenje, posvete velikih stranih i domaćih pisaca (trenutno su izložene posvete Umberta Eka i Vaska Pope), prepiska sa velikanima kulturnog i javnog života (izložena su pisma Filipa de Gola i Žaka Langa), original slike Ivana Pavića „Predeo slikan čajem“ po kojem je nastao naslov istoimenog romana ovenčan nagradom „Meša Selimović“, originalne uljane slike iz 18. veka opisane u romanima, foto-albumi…

 

VODIČ PO SOPSTVENOM ŽIVOTU

– Nemam nikakvu naknadu zato što otvaram Legat i staram se o njemu – kaže Jasmina Mihajlović. – Ture koje vodim traju oko sat i 40 minuta, a ne može biti više od 15 posetilaca, zato što nema prostora i zato što to radim potpuno sama. Osim srpskih posetilaca ima mnogo Anglosaksonaca i Rusa, koji traže da kupe knjige ili neki suvenir, ali ja nemam pravo da to radim. Kao korisnik porodične penzije, ne smem ni da štampam neki zbornik, da organizujem dane u znak sećanja na Pavića, uvedem neku nagradu sa njegovim imenom, jer mi zakon zabranjuje da zaradim van penzije više od 10.000 dinara mesečno. To se odnosi i na moje sopstvene knjige, promocije, autorske tekstove. Ostalo mi je samo da budem vodič po sopstvenom životu.

 

MAJICA

Sin Jasmine Mihajlović ove godine je izradio majicu sa natpisom „Legat Milorada Pavića“ i tako čekao brojne posetioce ispred zgrade. Bio je živa, pokretna informacija jer, kako kaže, očigledno drugačiju kulturu sećanja i obeležavanja u Srbiji nije moguće postići.

Legat Milorada Pavića još u “ilegali“ | Kultura | Novosti.rs.

Saslušan Mišković: Gradio Belvil Šarićevim novcem?


BEOGRAD – Vlasnik „Delta holdinga“ Miroslav Mišković dao je izjavu policiji u svojstvu građanina u PU Novi Beograd, saznaju Novosti.

Kako javlja naš reporter, Mišković je navodno pozvan u policiju kako bi dao izjavu o povezanosti svojih firmi sa firmama Darka Šarića. Saslušanje je trajelo dva sata i završeno je u 12:20. Po izlasku iz zgrade PU Novi Beograd, vlasnik „Delta holdinga“ nije davao izjave novinarima.

Kako saznajemo, policija sumnja da je Mišković gradio Belvil Šarićevim novcem.

U medijima se više puta pominjala veza Miškovića i Šarića, ali vlasnik „Delte“ nikada nije komentarisao te medijske navode. Međutim, njegovog sina Marka u vezu sa odbeglim narko-bosom doveo je jedan od Šarićevih saradnika i optuženi u procesu za pranje para stečenih preprodajom kokaina Nebojša Jestrović na suđenju pred Specijalnim sudom, govoreći o saradnji preko dve ofšor kompanije registrovane u Sjedinjenim Američkim Državama.

Beogradski mediji preneli su ranije da je Jestrović, koji je bio direktor preduzeća „Municipijum S“, pored ostalog tokom izlaganja svoje odbrane govoreći o tokovima novca rekao da je ofšor preduzeće „Finansijski anđeli“, koje je osnovano u Delaveru u SAD, radilo je 2007. godine konsalting usluge za preduzeće „Grejt investments“, iza kojeg je stajao Marko Mišković.

U optužnici za pranje kokainskog novca „Municipijum S“ i „Finansijski anđeli“ pominju se kao firme preko kojih je Šarić oprao više od 20 miliona evra, ali je Jestrović tvrdio da one nemaju nikakve veze sa Šarićem.

Jestrović je ukazao da je bilo problema s plaćanjem usluga koje su „Finansijski andeli“ radili za „Grejt investments“, i da je tim povodom otišao na sastanak s Miškovićem. Prisutni su, kako je rekao bili, i Predrag Milosavljević (takode optužen da je prao pare za Šarica), kao i jedan službenik Bezbednosno-informativne agencije.
„Ni tada nije platio, nego tek posle drugog sastanka, jer mu je odgovaralo da prebacuje pare s računa na račun“, rekao je tada Jestrović, koji je jedan je od najbližih saradnika odbeglog narko-bosa.

Mišković je ranije optužen za malverzacije sa putarskim preduzećima, trenutno se brani sa slobode, a u tom slučaju je održano pripremno ročište.

Optužnica u tom slučaju podignuta je protiv Miškovića i još deset lica, a vlasnik „Delta holdinga“ pušten je 23. jula iz pritvora u kom je proveo više od sedam meseci, nakon što je njegova kompanija uplatila jemstvo od 12 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Njemu je privremeno oduzet pasoš i određena mu je mera zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu javljanja svakog prvog radnog dana u mesecu policiji.

Saslušan Mišković: Gradio Belvil Šarićevim novcem? | Hronika | Novosti.rs.