Архиве категорија: српски црњак

„ФАТАЛНА ПРИВЛАЧНОСТ“


РТС обележава култ Јосипа Броза под насловом „Привлачно са дистанце“. На какву „привлачност“ може рачунати онај ко је директно одговоран за убиство најмање 59.912 житеља Србије у периоду „црвеног терора“ после 1945. зна једино актуелни директор РТС

Као што је ономад уредно известила јавност о рођендану највећег сина „независног Косова“, тако је Радио-телевизија Србије на четрдесет година од смрти „највећег сина наших народа и народности“ најавила достојно обележавање Брозовог култа од насловом „Привлачно са дистанце“, који је изазвао прво недоумице, а затим згражање већине гледалаца ударног тв дневника на дан 4. маја ове године. Према ономе што смо гледали и слушали целог овог дана, Јавни сервис Србије преузео је на себе програмску обавезу да „достојно“ обави посмртни ритуал, тј. јавни мементо за комунистичког диктатора, што је и учинио низом програмских иступа, који би требало да кулмирнирају вечерас, са емисијом „Тито, медијска икона“. На какву „привлачност“ може рачунати онај ко је директно одговоран за убиство најмање 59.912 житеља Србије у периоду „црвеног терора“ после 1945 (према подацима др Срђана Цветковића из Института за савремену историју, да поменемо само најкрвавији од трагова „нашег највољенијег сина“) зна једино актуелни директор Јавног сервиса Србије, вероватни аутор овог оскиморона, односно стварања нове слике помоћу два међусобно искључујућа појма. Шта то може бити „привлачно“ са дистанце од четири деценије? Одговор је дао већ у јутарњем програму РТС истог дана историчар Милан Гулић из Института за савремену историју (истог оног који је објавио горе цитирану цифру крвнички побијених), са тезом да се ради о „снажној личности, чији је хедонизам привлачан млађим генерацијама. Цела та прича, дружење са људима из неког џет-сета, све је то привлачно оним млађима који су заинтересовани за његову личност“ навео је Гулић. На ово следи коментар РТС-а: „радило се несумњиво о једном тоталитарном режиму који данас изгледа привлачно“. Добро сте чули. То је истога дана потврђено на службеном сајту Јавног сервиса Србије. „Тоталитарни режим који данас изгледа привлачно“ је суштина не само логичког него и политичког оксиморона којим Јавни сервис грађана Србије промовише свој (наравно, не само свој) политички став и идеолошку водиљу. Али ово је само почетак. Сва је прилика да ћемо се на РТС-у ових дана још наслушати сличних политичких лудорија. Експерата, који ће их потвдити и илустровати има напретек; једва чекам да их видим и чујем на делу.
Није случајан ни наслов овог текста. И он је позајмљен из филмског фундуса, као и бројне филмско-телевизијске идеје, којима разни експерти демонстрирају своје филмско (не) знање. У то смислу карактеристичан је недавни коментар са прве стране „Политике“ о Брозу као извесном „филмском феномену“, о чему ћемо на другом месту. Овде нас, међутим, занима Титова „привлачност“ и то у духу холивудског трилера Адријена Лајна из 1987. који је већ ушао у све уџбенике психопаталошких појава; реч је, наравно, о „Фаталној привлачности“. Она има везе са овим случајем. Може се закључити да је овде реч о „зависном односу који има карактеристике опсесије“, како ову дијагнозу дефинише „струка“ (психолог и психотерапеут Сања Станић). То је, дакле, „опсесивна тежња за контролом“, при чему се, међутим, губи контрола над осећањима и реакцијама, а рађају зависност, анксиозност, напетост и страх. Субјекти се врте у зачараном кругу, у коме повређеност и бол смењују краткотрајне тренутке екстазе. Тако – као у случају Броза, БЗ – није редак случај да се истрајава у идеализацији недоступног идола: приписују му се особине које није поседовао. Субјекти ниског самопоштовања магнетски су привучене манипулативним и проблематичним личностима (швалери, хохштаплери и преваранти); хипнотично их понављају као низ стереотипа. Тако се зачарани круг никада не завршава. Огледа се у обреду повампирења Титовог култа, у чему, из побуда које није тешко докучити, предњачи „тоталитарно привлачни“ Јавни сервис Србије.
Божидар Зечевић, Новости.р

извор:>>>>>>

____________

УМЕСТО КОМЕНТАРА

ТИТОНИК, есеји

Титоник: Есеји / Мирослав Лукић. – Београд: ЗАВЕТИНЕ: Мобаров институт, 2004. – 176 стр.; 20 цм.; брош повез. – Колекција Три пауна, књ. 2. (Релативно очувано). –
Кад су почели вишестраначки избори на територији СФРЈ, а затим и распад земље, нисам се учланио ни у једну од новоформираних политичких странака (ни у СПО, ни у Демократску)…Пре почетка рата унутрашњег који ће завити просторе бивше Југославије у Црно, када је Милошевићева полиција сузавцем растеривала масе демонстраната, пре него што су 9. марта тенкови на београдским улицама затутњали, мени је било јасно: Каква демократија!
Детаљи: Југословенска политичка криза је комунисшичка криза. Распад земље је започео распадом Савеза комуниста Југославије. Милиони људи то нису разумели…Сви су веровали да ће доћи до демократизације еволуцијом, победом неспособне опозиције на вишестраначким изборима. Људи нису хтели да виде да су нове опозиџионе партије створене по узору на еладајућу, Милошевићеву. Појавило се мноштво вођа опозиционих партија и сви су деловали : ко у клин ко у плочу. Склонили смо Сабрана дела Јосипа Броза у мрачне ормане, и многе друге књиге идеолошке, једноумне. Комунизам је био леш, одложен у орман. Било је природно, логично да се леш извади из ормана, да нс смрди у кући, и да сс мртвац закопа на грабљу. То се није догодило у Србији. Зато се нисам учланио ни у једну опозициону политичку странку. Ниједна није имала довољно снага и воље да обави неизбежну сахрану…3нао сам да ће бити изгубљено десет и можда чак двадесетак година, што ннје страшно по странке, али јесте по народ…

Догодило се нешто страшно, невероватно, обистиниле су се најцрње слушње…
И тек треба да се догоди још нешто горе!…

_________

…Спокојно је и мртав владао, а то је изгледа било могуће само код једног народа на свету, код онога код кога је толико дубоко укорењен култ мртвих…
…Титоизам је Лавиринт; да би се у њему нашао прави пут, треба видети мало даље од сопственог носа. Треба ући у мрак, у катакомбе, у боксове пакла, у редакције књижевних листова и часописа, у разноразна удружења, у академије. Најбоља метафора феномена титоизма је Титоник: аветињски брод.
…Јосип Броз Тито, о коме су написане књиге и књиге, у Југославији и у свету, за мене никада није био друго, до лажицар или симбол Ништавила.
Што је засејао, што је никло и што ће ницати – стравично је…
Видети више: https://zonaprelivanja.blogspot.com/p/blog-page_97.html

ПОРУКА ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ


Писмо ауторима „Заветина“ уз ауторски примерак најновијег броја књижевног часоиписа „ЗАВЕТИНЕ+“, 2 /2013

Веома уважени,

Драге колеге,

Ево изашао је, као што сам и обећао, нови број часописа „ЗАВЕТИНЕ+“, бр. 2, и шаљем Вам ауторски примерак. Ја Вам не могу забранити ни наредити, да тај примерак не поклањате пријатељима и родбини, али мислим да би било целисходније да све оне, заиста заинтересоване, за Ваш рад, стваралаштво и објављивање, упутите на овај јуче објављени чланак:

*

(ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ) Публикован нови број часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014)…

Ових дана је публикован нови број књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+”, на промењеном формату (таблоид, 16 страница), чијих се неколико страница (1, 14-16) могу прелистати и читати бесплатно и на овој локацији. …бр. 2. (новембар 2013 – јануар 2014) доноси обиље прилога, и убудуће, тј. следећи бројеви биће штампани у истом формату (зависно од финансијских могућности издавача (М. Лукића).
ЗАВЕТИНЕ + имају следеће рубрике: Сазвежђе З, Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ, Четврта Србија, Уметност махагонија, Запис(и), Бездана уметност, Edition SECTIO CAESAREA – Едиција ЦАРСКИ РЕЗ, НЕИЗБЕЖНО (Превредновање), Дневник писца, Кругови Заветина, КРИТИЧКИ КОМЕНТАРИ , Дућан ЗАВЕТИНА, Летопис ЗАВЕТИНА, ЕКСКЛУЗИВНО.
У овом броју часопис доноси прилоге: Главнопг уредника, Александра Лукића, Небојше Васовића (поезија), Вјерују редакције, Изводе из “Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ”, текстове о Трећој и Четвртој Србији и свим тајнама бивше државе, писмо Милана Ваксмана, текстове о “уметности махагонија” и једном наметачком комунистичком издавачу и диносаурусу, прилоге на тему “Зашто нема промаје”, стихове српских песника који живе у свету (Небојша Васовић, Мирослав Душанић), Писмо др Бошка Томашевића, критичке огледе Мирољуба Милановића, неколико нових песама Александра Лукића, Зорана М. Мандића, Благоја Свркоте,

…видети више: >>>>>>>>>>

Па, нека они поруче, ако их стварно занима, овај број директно од «Заветина». Тамо је укратко објашњено како. Тиме ћете Ви порадити прво за себе, онда за овај часопис, а онда кроз време и за «Заветине».
Ја сам обећао да већ овај број буде одштампан на папиру, а не само на Цду; међутим, штампари – више њих, који су ми урадили калкулације, у међувремену, за 1000 примерака на обичном новинском формату таблоида (формат «Политике», 16 стр.), траже по броју од 42.000 – до 36.000, односно 25000, ако би се одштампало десет бројева годишње. Значи, да би се у ову пустоловину упустило, потребно је, најмање око 300. 000, 00 дин, а толики новац ја нисам могао скупити, и поштено је да Вам то признам. И зато ћете разумети, надам се, зашто сам Вас замолио, да свој ауторски примерак не поклањате, јер онда радите против себе, «Заветина» и часописа. Ја се надам да ћу новац за штампање овог часописа и на папиру прикупљати и на тај начин, продајом дигиталног издања часописа, на Цду.
По мени, реално је, можда, штампати 6 бројева годишње, убацивати их у мрежу за штампу, како би допрли и до најширих слојева, или барем до српских општинских места. Када будете прочитали овај број, и ако Вам се учини да вреди, покушајте да заинтересујеете филантропе из Ваше средине, или људе (како у Србији, тако и по свету) који би могли да нам помогну да штампамо барем 6 бројева годишње.
Прилике су невеселе, али не можемо седети и чекати скрштених руку, или се надати у помоћ државе и министарстава – видели сте какве они часописе помажу и стимулишу. Ми тамо, као што добро знате, ретко објављујемо…
Молим Вас да пажљиво ишчитате овај број часописа и да, ако стигнете, ако будете сматрали за сходно, наравно ако будете имали примедбе и умесне и неумесне, да се јавите.
Све Вас поздрављам старински: Бог са Вама!
Најсрдачније,
56. Бела Тукадруз, јесен 2010, у малој цркви Св. Петке у Мишљеновцу. – 109 одабраних фотографија. Фотодокументација Заветине
недеља, 26. јануар 2014.

Cirkus i pantomima! Potop….


Oštre kritike na debati o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Kultura i umetnost poniženi i svedeni na birokratiju, ocena umetničkih udruženja

JAVNA rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju je u Narodnoj biblioteci u sredu organizovalo Ministarstvo za kulturu, proteklo je u oštrim i žučnim kritikama koje su uputili predstavnici umetničkih udruženja i mnogobrojni kulturni radnici.

Predloženi nacrt jednoglasno je ocenjen kao konfuzan, kontradiktoran i apsurdan u mnogim tačkama, naročito član 8 koji se odnosi na kulturnu delatnost i oblasti kulturne delatnosti, i da su ovakvim odredbama kultura, umetnost, ustanove od nacionalnog značaja, kulturna dobra i kulturni radnici svedeni na birokratiju i poniženi.

 

– O kulturi i kulturnoj politici obrazloženja daju samo pravnici, nigde nema radnika iz kulture, i ako je prethodni Zakon o kulturi bio loš, sada su još lošiji predlozi za njegovu izmenu i dopunu – istakao je Slobodan Vujović, član Nacionalnog saveta za kulturu.

 

– Ovde je reč o nedozvoljenom odnosu države prema vrlo bitnom i značajnom pitanju kao što je kultura, a bojim se da kultura ovde zaista doživljava potop. U spisima koji su dostavljeni, Ministarstvo kulture tvrdi da je ispoštovalo proceduru i da je obavilo razgovore sa Nacionalnim savetom za kulturu. To je istina, ali je druga stvar netačna – Nacionalni savet dao je preko 30, 40 primedaba i predloga za izmenu ovog nacrta smatrajući da on nije dobar, od toga je uvaženo jedva trideset ili dvadeset odsto sugestija, a iz Ministarstva smo pre desetak dana dobili obaveštenje da je 70 odsto onoga što smo predložili usvojeno. To apsolutno nije tačno. Plašim se da će i ovu raspravu birokratija da iskoristi samo da bi u Skupštini mogla da kaže da je obavila razgovore i sa umetničkim udruženjima i kulturnim radnicima.

 

Slobodan Fidanovski, savetnik u Narodnom muzeju, istakao je da član 8 ovog nacrta ne korespondira sa Zakonom o kulturnim dobrima. Zakon o kulturnim dobrima, u članu 65 decidirano, u 11 tačaka, navodi šta sve spada u ono što se po tom zakonu zove delatnost zaštite kulturnih dobara.

 

– Postoji u nacrtu još mnogo apsurda, kao što je odredba da se ustanove kulture od nacionalnog značaja utvrđuju odlukom Vlade. Tu je još jedna „neobičnost“ – da to svojstvo može i da se izgubi, opet odlukom Vlade. Da li iko na ovom svetu može da ukine svojstvo ustanove od nacionalnog značaja narodnom muzeju, narodnom pozorištu, narodnoj biblioteci, nacionalnom arhivu, kinoteci, pa to su notorne činjenice, a one se u zakonodavstvu ne dokazuju.

 

I ostali kulturni radnici u ime svojih esnafa, Božidar Zečević, Miladin Ševarlić, Hana Selimović, Slavko Spasić, apostrofirali su nepreciznost, zbrku i elementarno neznanje o kulturi koje je pokazano ovakvim nacrtom. Po rečima Smiljane Stokić, balerine NP, koja je govorila u ime umetničkih udruženja baletskih umetnika, kompozitora Srbije, dramskih umetnika, Srpskog književnog društva i književnih prevodilaca Srbije, balet je izbrisan kao izvođačka umetnost, a u tu kategoriju kulturne delatnosti svrstani su – cirkus i pantomima! Kinematografsko stvaralaštvo takođe više ne postoji, umesto filma kao kulturna delatnost pojavile su se floskule koje nikome nisu jasne.

 

 

 

RADNA VERZIJA

 

ČLANOVI Radne grupe koja je donela Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi – sekretar u Ministarstvu kulture Igor Jovičić (zadužen za registrativu, organizaciju državne uprave, javnih službi i za ljudske resurse), dr Predrag Blagojević (uža struka pravna dimenzija sistema kulture), i Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativnih industrija – rekli su na diskusiji da su iste tribine već održane u Novom Sadu i Nišu, i da do 15. decembra svi zainteresovani imaju mogućnost da svoje primedbe i sugestije dostave Ministarstvu kulture putem sajta.

Kultura ovde doživljava potop | Kultura | Novosti.rs.

Ostavke u Narodnoj biblioteci zbog vlasnika kulture – Tasovca i Ristića


VIŠEMESEČNA razmimoilaženja i polemike između Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije i Ministarstva kulture u nedelju su dobila definitivan epilog: četvoro od petoro članova UO podnelo je neopozive ostavke.

Uz oštro obrazloženje ostavke su dali: književni istoričar prof. dr Gojko Tešić (predsednik UO), jedan od najuglednijih savremenih srpskih prozista Radovan Beli Marković, magistar bibliotekarstva, savetnik u Ministarstvu prosvete i pisac Simo Potkonjak i načelnik nabavki knjiga u NBS Ivana Nikolić. Peti član ovog tela, ugledni dramski pisac Miladin Ševarlić nije bio saglasan sa ovakvom odlukom.

– Saznavši da će i dalje vlasnici srpske kulture biti gospoda Ivan Tasovac i Dejan Ristić, dakle oni koji su nas proteklih šest meseci izlagali nečuvenoj opstrukciji i ponižavanju, onemogućavajući normalan rad, iako smo svoj posao maksimalno odgovorno i savesno obavljali u korist nacionalne institucije prvoga reda, i ono što je najvažnije i najznačajnije, bili smo čvrsta i nepokolebljiva i u svemu jedinstvena prepreka nasilništvu i samovolji navedenih beskrupuloznih i besprizornih gospodara (ministra i dražavnog sekretara) – podnosimo neopozivu ostavku – navodi se u saopštenju.

Prema mišljenju podnosilaca ostavke, nova vlast se „opredelila, što se kulture tiče kao najjače identifikacione karte, za dokazane štetočine, za one kojima je ubijanje, uništavanje, ponižavanje svega što kulturu čini važnom činjenicom srpskoga naroda – i time, verovatno i ne sluteći, na sebe preuzela isključivu odgovornost“.

– Izborom Tasovca za ministra kulture, ova vlada i njen mandatar očigledno prihvataju i njegovu pogubnu strategiju ponižavanja srpske kulturne scene i njenih poslenika, pa je time i njihova odgovornost u ovom trenutku i najveća. Mi u takvoj pogubnoj i opasnoj kulturnoj politici ne želimo ni na koji način da učestvujemo – ono što je u ovom času i najvažnije. Upravni odbor ne želi biti učesnik u uništavanju Narodne biblioteke Srbije, najveće i najznačajnije nacionalne institucije i zato smo jedinstveni u stavu da je neopoziva ostavka u ovom trenutku najčasniji čin – navodi se na kraju saopštenja.

Istovremeno u nedelju je stiglo i saopštenje Miladina Ševarlića, koji, neslažući se sa ovakvim potezom svojih kolega, kaže:

– Iako delim njihove pobude, ne smatram da je odustajanje pravi odgovor na pritisak onih koji sabotiraju rad najvažnijih ustanova srpske kulture. Jer, u ovoj društvenoj igri nije reč samo o Narodnoj biblioteci, već i o drugim institucijama čiji je zadatak da štite integritet i dostojanstvo te kulture i daju doprinos borbi za očuvanje uveliko ugroženog integriteta, pa i samog identiteta srpskog naroda.

Napominjući da ovde nije reč samo o državnim činovnicima već o tome kako je moguće da oni sprovode svoje namere, Ševarlić navodi:

– Stvar jeste u tome da se dosadne muhe srpske kulture puste da slobodno žvaću i zuje unaokolo, jer verbalno pražnjenje neće sprečiti one koji sistematski, već odavno, sprovode zadate strateške ciljeve u koje se i njihovi, lični, sasvim lepo uklapaju. Ne smatram, dakle, da je povlačenje dobar odgovor. Umesto da im olakšavam posao i da smenjujem sam sebe, sa ponosom očekujem da oni to učine.

Novi Upravni odbor moraće da se suoči sa već duže vremena spornim izborom novog upravnika Narodne biblioteke Srbije. Nekoliko puta menjanje pravilnika konkursa za prvog čoveka ove nacionalne institucije je i dovelo do sukoba između UO i Ministarstva i do poništavanja konkursa.

 

Ostavke u Narodnoj biblioteci zbog vlasnika kulture – Tasovca i Ristića | Kultura | Novosti.rs.

Лист против разних саблазни

%d bloggers like this: