Архиве категорија: препоручени чланак

У СУСРЕТ ВАСКРСУ


КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА ОБРАДОВАЛА ВИШЕ ОД 1000 УГРОЖЕНЕ ДЕЦЕ У СУСРЕТ ВАСКРСУ

Београд, 3. април 2018 – Више од 1000 малишана били су гости Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине данас у Белом Двору, на традиционалним васкршњим пријемима за децу из социјално угрожених категорија.

Васкршњи пријем на Белом двору
Пријему су присуствовали отац Влада Вукашиновић, први архијерејски заменик, који је деци говорио о значају Васкрса у хришћанству, као и бројни представници дипломатског кора и друштвено одговорних компанија које су подржале организацију ових веома значајних пријема за децу.

Деца са сметњама у развоју, деца без родитељског старања и ромска деца уживала су данас у поклонима које је Краљевски пар припремио за њих уз помоћ бројних донатора као и својих сарадника из Фондације Принцезе Катарине и организацијом Лајфлајн чији је покровитељ Њено Краљевско Височанство. Као и сваке године, велику радост међу малишанима изазвала је потрага за шареним јајима у дворском парку испред Белог двора, а након тога Престолонаследник и Принцеза су малишанима поделили играчке, дечије књиге и слаткише.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина захваљују свим донаторима који су омогућили да дечица и ове године проведу леп и радостан Васкрс: организације Лајфлајн из Чикага, Њујорка и Велике Британије, амбасадама Аустралије, Босне и Херцеговине, Индије, Кореје, Кувајта, Финске, Палестине, Пакистана, делегацији Европске уније у Србији, компанијама Easygoing, Gamecredits, Орбико, Раух Србија, Chocoline, Марбо продукт, Евро Бук, Балон центар, Кока Кола, Студио М балерине, школама International Primary School, вртићу „Фантази“, The International School of Belgrade, Deutche Schule Belgrade, бројним волонтерима, као и свима осталима који су помогли да васкршњи пријеми буду одржани.
=извор: Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра

Cirkus i pantomima! Potop….


Oštre kritike na debati o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Kultura i umetnost poniženi i svedeni na birokratiju, ocena umetničkih udruženja

JAVNA rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju je u Narodnoj biblioteci u sredu organizovalo Ministarstvo za kulturu, proteklo je u oštrim i žučnim kritikama koje su uputili predstavnici umetničkih udruženja i mnogobrojni kulturni radnici.

Predloženi nacrt jednoglasno je ocenjen kao konfuzan, kontradiktoran i apsurdan u mnogim tačkama, naročito član 8 koji se odnosi na kulturnu delatnost i oblasti kulturne delatnosti, i da su ovakvim odredbama kultura, umetnost, ustanove od nacionalnog značaja, kulturna dobra i kulturni radnici svedeni na birokratiju i poniženi.

 

– O kulturi i kulturnoj politici obrazloženja daju samo pravnici, nigde nema radnika iz kulture, i ako je prethodni Zakon o kulturi bio loš, sada su još lošiji predlozi za njegovu izmenu i dopunu – istakao je Slobodan Vujović, član Nacionalnog saveta za kulturu.

 

– Ovde je reč o nedozvoljenom odnosu države prema vrlo bitnom i značajnom pitanju kao što je kultura, a bojim se da kultura ovde zaista doživljava potop. U spisima koji su dostavljeni, Ministarstvo kulture tvrdi da je ispoštovalo proceduru i da je obavilo razgovore sa Nacionalnim savetom za kulturu. To je istina, ali je druga stvar netačna – Nacionalni savet dao je preko 30, 40 primedaba i predloga za izmenu ovog nacrta smatrajući da on nije dobar, od toga je uvaženo jedva trideset ili dvadeset odsto sugestija, a iz Ministarstva smo pre desetak dana dobili obaveštenje da je 70 odsto onoga što smo predložili usvojeno. To apsolutno nije tačno. Plašim se da će i ovu raspravu birokratija da iskoristi samo da bi u Skupštini mogla da kaže da je obavila razgovore i sa umetničkim udruženjima i kulturnim radnicima.

 

Slobodan Fidanovski, savetnik u Narodnom muzeju, istakao je da član 8 ovog nacrta ne korespondira sa Zakonom o kulturnim dobrima. Zakon o kulturnim dobrima, u članu 65 decidirano, u 11 tačaka, navodi šta sve spada u ono što se po tom zakonu zove delatnost zaštite kulturnih dobara.

 

– Postoji u nacrtu još mnogo apsurda, kao što je odredba da se ustanove kulture od nacionalnog značaja utvrđuju odlukom Vlade. Tu je još jedna „neobičnost“ – da to svojstvo može i da se izgubi, opet odlukom Vlade. Da li iko na ovom svetu može da ukine svojstvo ustanove od nacionalnog značaja narodnom muzeju, narodnom pozorištu, narodnoj biblioteci, nacionalnom arhivu, kinoteci, pa to su notorne činjenice, a one se u zakonodavstvu ne dokazuju.

 

I ostali kulturni radnici u ime svojih esnafa, Božidar Zečević, Miladin Ševarlić, Hana Selimović, Slavko Spasić, apostrofirali su nepreciznost, zbrku i elementarno neznanje o kulturi koje je pokazano ovakvim nacrtom. Po rečima Smiljane Stokić, balerine NP, koja je govorila u ime umetničkih udruženja baletskih umetnika, kompozitora Srbije, dramskih umetnika, Srpskog književnog društva i književnih prevodilaca Srbije, balet je izbrisan kao izvođačka umetnost, a u tu kategoriju kulturne delatnosti svrstani su – cirkus i pantomima! Kinematografsko stvaralaštvo takođe više ne postoji, umesto filma kao kulturna delatnost pojavile su se floskule koje nikome nisu jasne.

 

 

 

RADNA VERZIJA

 

ČLANOVI Radne grupe koja je donela Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi – sekretar u Ministarstvu kulture Igor Jovičić (zadužen za registrativu, organizaciju državne uprave, javnih službi i za ljudske resurse), dr Predrag Blagojević (uža struka pravna dimenzija sistema kulture), i Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativnih industrija – rekli su na diskusiji da su iste tribine već održane u Novom Sadu i Nišu, i da do 15. decembra svi zainteresovani imaju mogućnost da svoje primedbe i sugestije dostave Ministarstvu kulture putem sajta.

Kultura ovde doživljava potop | Kultura | Novosti.rs.

Возе тракторе на зејтин!


Пољопривредници у Срему масовно, уместо евро дизела, у тракторе сипају јестиво уље које је дупло јефтиније!
По тврдњама пољопривредника из Лаћарка, на полицама продавница је све мање јестивог уља јер пољопривредници у тракторе сипају зејтин уместо дизел горива. Кажу да трактори на зејтин ору добро, а трошак је дупло мањи.

Пољопривредник Предраг Поповић је дописнику Радио Новог Сада рекао да су на овакав потез паори приморани јер имају старе, дотрајале тракторе.

“Наши трактори имају моторе који фабрички троше обичан дизел, некадашњи Д-2, па имају и до 60 посто већу потрошњу када се у њих сипа евро дизел”, рекао је Поповић и додао да у многим земљама у окружењу постоји више врста дизела.

“На западу имате Д-1 гориво, у Хрватској такозвани „плави‟ дизел, лож уље и Д-2 имате у БиХ,  само у Србији нема Д-2 горива, а више од половине наших трактора имају те моторе. Могу они да се возе на евро дизел, али је потрошња горива доста већа”, прецизира Поповић.

Са њим се слаже и пољопривредник Стевица Уметић, каже да ће вожњом трактора на зејтин ратари изаћи себи у сусрет јер ће већа потрошња зејтина можда довести до поскупљења сунцокрета.

“Јестиво уље се сипа у резервоар са горивом у размери пола уља, пола евро дизела. И трактор иде супер, нема проблема чак ни при орању. Рачуница је јасна”, рекао је Уметић за Радио Нови Сад.

По његовим речима, у Лаћарку скоро да нема куће која дневно у тракторима не потроши најмање 50 литара јестивог уља.

“У мегамаркетима налазимо зејтин и по 82 динара, а литар евро дизела је скупљи од 160 динара. Све вам је јасно. Ко има руске тракторе, он у резервоар сипа и 80 одсто јестивог уља. Јефтино ће обавити јесење радове. Не треба људима замерати”, рекао је Уметић.

(РТВ)

Сремски изум: Возе тракторе на зејтин!.