Архиве категорија: Катарза

Nailaze teška vremena, otpuštanja…


Otkaz za dva keca

U VRHU vladajuće koalicije konačno je postignut dogovor da se u zakone koji treba da utvrde „pravila igre“ za zapošljavanje i otpuštanje u državi „ugrade“ radikalna rešenja i oštre sankcije za neposlušne.
Od uspeha novih zakona o državnim službenicima i činovnicima zavisiće i sudbina pregovora sa misijom MMF, koja ponovo dolazi u Beograd krajem oktobra, ali i količina priliva sredstava u istanjeni srpski budžet. Jer, ukoliko se sprovede plan da se do 2011. broj činovnika, na svim nivoima, smanji za 11.000, država će prema procenama Ministarstva finansija, uštedeti 6,6 milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra za godinu dana.
Prema našim informacijama, zasada je postignut dogovor oko sledećih zakonskih rešenja za „kresanje“ birokratije:
* Proces racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru moraće da se završi u roku od najviše dve godine.
* Lokalne samouprave koje treba da smanje broj zaposlenih za više od 20 odsto, najmanje polovinu otpuštaju u januaru sledeće godine, a ostatak u januaru 2011. Nova sistematizacija biće usvojena najkasnije do kraja decembra.
* Opštine koje treba da smanje broj zaposlenih između 10 i 20 odsto otpuštaju najmanje 10 odsto u prvoj, a ostatak u drugoj godini.
* Zaposleni u državnoj administraciji biće ocenjivani svaka tri meseca, a „testiranje“ će sprovoditi neposredni rukovodioci. Ocenjivaće se sposobnosti i učinak, a otkaz sledi posle dve uzastopne negativne ocene. U ovom procesu, i stalno zaposleni i oni koji rade po ugovoru imaće isti status, odnosno oni sa radnom knjižicom neće biti privilegovani.
Mesečni platni fond za oko 8.000 prekobrojnih činovnika lokalne administracije i oko 3.000 viška zaposlenih u republičkim organima trenutno iznosi oko 55 miliona dinara. Kako je, prema najavljenom planu otpuštanja činovnika na svim nivoima vlasti, predviđeno da se oko 70 odsto otkaza „podeli“ naredne godine, a ostatak godinu kasnije, računa se da će se prvi efekti pojeftinjenja države osetiti 2011. godine.
– Iduće godine će na otpremnine za oko 6.300 činovnika u lokalnim samoupravama i oko 2.000 administrativnih radnika u republičkim organima biti isplaćeno skoro pet milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra, ali će, već u 2011, rashodi za plate iz budžeta biti niži upravo za taj iznos. Te godine isplatiće se otpremnine za preostali višak zaposlenih od oko 2.700 ljudi u iznosu od 1,24 milijardu dinara. Već 2012. država neće imati troškove po ovom osnovu – kažu u Ministarstvu finansija.
Računice, takođe, kažu da će država do 2020. samo na osnovu primene zakona koji će reorganizovati administraciju, uštedeti skoro 53 milijardi dinara, odnosno 560 miliona evra. Toliko trenutno iznosi polovina našeg deficita, odnosno polugodišnji prihod od naplate svih vrsta nameta koji se slivaju u budžet.

KOLIKO OPŠTINA I GRADOVA IMA VIŠAK ZAPOSLENIH
22 višak činovnika do 10 odsto
21 višak činovnika do 20 odsto
13 višak činovnika do 30 odsto
5 višak činovnika iznad 30 odsto
62 nemaju višak činovnika

KAZNE ZA NEPOSLUŠNE
KAKO saznaju „Novosti“, u Vladi je dogovoreno da se ubuduće zakonom, a ne kao do sada vladinim preporukama ili uredbama, definišu tačni rokovi za smanjenje broja zaposlenih, kao i kazne za nadležne u ministarstvima i ostalim institucijama koji reforme ne sprovedu na vreme.

G. B. – D. M, 08.09.2009 21:00:31, objavljeno u Vecernjim novostima

Povezane vesti

Otkazi bez pokrića
22.04.2009 20:45:24

Partneri određuju
sastav Vlade

05.09.2009 20:55:07

MMF traži
čist račun

28.08.2009 20:30:28

Deficit skrojen
23.08.2009 20:45:00

Milijarda za
pomoć radnicima

18.08.2009 20:30:17

TEŠKA VREMENA, razmišljanje Guvernera NBS

Teška i neizvesna vremena

Danijela MILINKOVIĆ, 08.09.2009 20:56:29, Vecernje novosti

VLADA Srbije je pred najvećim testom od početka svetske ekonomske krize. Guverner NBS Radovan Jelašić nada se da su toga svesni i članovi Vlade i da će u narednih šest nedelja, pre nego što MMF ponovo dođe u Beograd, imati gotov plan detaljnih reformi javnog sektora.
– Nažalost, mi sve važne stvari radimo u minut do 12 i tek ako nam neko preti štapom. Nadam se da projekat reforme neće biti gurnut u fioku i ponovo izvađen u oktobru. I da se neće ponoviti situacija iz aprila, kada su takođe davana ambiciozna obećanja – smanjićemo administraciju, broj ministara, svi direktori javnih preduzeća biraće se na konkursu – a ništa se nije desilo – upozorava Jelašić.
* Ima li Vlada sada snage i volje da sprovede ono što obećava?
– Treba joj dati šansu, to je učinio i MMF. U svakom slučaju, reforma javnog sektora je mnogo teži put od povećanja PDV.
* Da li se u vrhu države razmatra i neki „treći put“?
– Treća varijanta bi bila isključivo miks prve i druge. Uostalom, Vlada je još pre četiri meseca usvojila dokument u kome eksplicitno stoji da ćemo, ukoliko prihodi budu manji od planiranih, povećati PDV i smanjiti zarade.
* Ministar Dinkić tvrdi da se poslednjih meseci značajno popravilo stanje u državnoj kasi…
– Kakvo je stanje u budžetu najbolje se vidi po tome u kojoj meri država mora dodatno da se zaduži da bi izmirila svoje obaveze. U prvih sedam meseci konsolidovani deficit iznosio je 67 milijardi dinara, a u avgustu je samo budžet imao deficit od 10 milijardi. U julu je bilo nekih povećanih prihoda, ali jednokratnih, na primer, od preregistracije automobila sa crnogorskim tablicama. Nažalost „uštedelo“ se na investicijama, koje su znatno ispod planiranih, i to je loše.

Vidi dalje: 

 Teško ćemo
zakrpiti rupe

Advertisements

Владај се по сопственом узору. И квит / Александар Лукић


ДОМАЋА ПОЗА

17. александар лукић, 2012, шпанија, кадиз. - 131 одабрана фотографија. фотофдокументација "заветине", 2014
17. александар лукић, 2012, шпанија, кадиз. – 131 одабрана фотографија. фотофдокументација „заветине“, 2014

Кривудави путеви, мусави ловци,
за селом задављене кесе по дрвећу.
Ђубришта.
Промаја круни оплату са дотрајалих
зидова салаша. Старинске оргуље окречених
собица музицирају за свет.
Муве златице, лете у потрази за мршом
баченом у јаругу. Нек те не секира
тако стварна слика. Муве се умивају
трљајући предњим ножицама очи.
Ластавице лепе гнезда, од блата
и пљувачке под гредом шупа.
Долете с пролећа, саграде гнезда,
излегу пилиће, а пред зиму оду.
Гнезда остану празна.
Домаћи изглед.
Доба детињства, тако се јасно сећам.
Китњаст, избија цвет ђурђевка из ноћи.
Моје чисто срце које сам био.

СЛЕТ ПТИЦА

Голуби злаћани, голуби гаћани,
бели лепезани, зобају зрневље кукуруза
из моје шаке, калупа једне дојке.
Можда то са небеса трговац огревом,
истоварује црни угаљ баш овде.

ЈЕМСТВО

Казао сам остани будан – како је срце будно?
Опази роморење кише – киша сипи,
пада у таласима са црвеним песком
Африке у себи, бежи у кућу.
Ништа се није изменило, јадни човече,
лудо! То смо ми, јуче цвет, а данас кртоле.
Од исте крви и меса. Кркљав звижд.
Сусрет за којим чезнемо изван је времена.
Изван светлости, изван тајне.
Дотле се простире поезија каткад,
сводећи живот у тачку. Не мршти се!
Владај се по сопственом узору. И квит.

ЧЕКАОНИЦА

Само што нисам прозван.
Изаћи ће бели анђео медицинске сестре
и гласно изговорити моје име.
У несмајној гужви најстарији бејах.
Уочи доласка у болницу,
где без пардона саспу болеснику
дијагнозу у лице –
увече након скромне вечере
од два колачића и шоље чаја,
окупао сам тело, обријао лице,
поштруцао длачице из ноздрва.
Сањах одлазак у болницу.
Двориште болнице деценијама запуштено.
Беше то плац облика кутије шибице,
из чијег атара у сну назирем
дрворед зелених јабланова.
Ветар им њише врхове,
метлице ибзиле из доњег света.

Не, ипак, нисам спавао читаву ноћ.
Чекао сам јутро, а да савладам бол у полусну
шетао сам градом, старинским улицама
поплочаним калдрмом.
У чекаоници пристојно обучени људи.
Жене умотале главе у мараме.
Разабрао сам извесна лица касирки.
Неки су се колебали да се врате кућама,
како се каже са душом у носу.
Још ме не прозивају.
Досад бих већ испио јутарњу
кафу, прочитао новине,
запалио ко зна коју цигарету?
Шта ћу рећи лекару, кад будем ушао унутра?
Зашто живим? Какав осећам бол,
чињеницу да водим самачки
живот – на шта да се жалим?
Опростио сам увреде задобијене од
поквареног човечанства.
У овој ћелији душа моја открива
зашто сам се обрео у чекаоници?
Могли смо избећи стерилност
болнице, укрцати се у трамвај
и сићи на обалу реке – преко пута Ратног острва.
Али и тамо би бол био исти, као и овде.
Откуда долази бол? Из несавршенства?
Из жеље за савршенством?
Глува вајдо.
Мој живот на пропланку,
мој живот изван чекаонице
потопљен у плаветнилу неба,
заслужих.

________ Из рукописа Либела / Александра Лукића

PSOVKA


Bivši direktor Kulturnog centra Kikinda Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi

Srđan Tešin

KNjIŽEVNIK Srđan Tešin, nakon što je nedavno smenjen s rukovodećeg mesta, sada, svojom voljom, ostaje i bez zaposlenja u Kulturnom centru u Kikindi. Oglasio se otvorenim pismom javnosti uz poruku da neće potpisati aneks ugovora o radu, po kojem, u ustanovi koju je vodio od februara 2009. do novembra 2013. godine, treba da obavlja poslove – domara.

U obrazloženju pisma, gnevan zbog činjenice da mu je ponuđeno radno mesto sa, kako veli, najnižom zaradom u ustanovi, Tešin naglašava da ima samo jednu poruku za predsednika opštine Pavla Markova, njegovog doskorašnjeg savetnika dr Branislava Blažića, zamenika predsednika Svetislava Vukmiricu, prvu damu SO Aleksandru Majkić, člana Opštinskog veća Stanislavu Hrnjak i v. d. direktora KCK Danijelu Mandić. A onda sledi zaprepašćujuća, prostačka, psovka koja završava rečima „bando fašistička“.

Čelnici kikindske vlasti tim povodom su sazvali konferenciju za novinare.

– Tešin je smenjen s direktorske dužnosti jer, prema važećim normativima, svaki rukovodilac u javnom sektoru mora da ima fakultetsku diplomu, koju on ne poseduje – kaže prvi čovek opštine Pavle Markov. – Ima samo srednju školu. On je kadar DS, odnosno čovek prethodne vlasti, koja ga je kao takvog svojevremeno i postavila u fotelju, a ne zato što je književnik. Proverava se poslovanje u IKC u prethodnom periodu, pa će se videti kako je Tešin vodio ustanovu i šta se sve radilo za njegova mandata…

Danijela Mandić napominje da nije tačna Tešinova tvrdnja da mu je ponuđeno da bude domar, nego referent za tehničke poslove i poslove održavanja.

PODRŠKA PEN-a

BRANEĆI „ljudska, građanska i radna prava Srđana V. Tešina“, oglasio se i UO srpskog Pen centra, koji podseća da je Tešin od KC Kikinda stvorio jednu od najznačajnijih kulturnih institucija.

– Ono što se danas događa Tešinu i što se poslednjih meseci dogodilo čitavom nizu uglednih ljudi naše kulture predstavlja napad ne samo na ljude koji su izloženi političkim pritiscima, već i napad na kulturne institucije ove zemlje.

Teške reči kao odgovor na rešenje | Kultura | Novosti.rs.

___________  Iz Komentara na ovaj članak:

Dragan 04. januar 2014. 16:02 #2780563

To što je neko književnik ne znači da je bio i dobar direktor. On samo želi medijsku pažnju, a zahvaljujući štetočinskoj politici DS u kikindskoj opštini ima oko 6000 nezaposlenih i to me kao građanina više brine nego što će ostati bez posla jedan kvaziintelektualac sa završenom srednjom školom, koji se u obračunu sa neistomišljenicima služi psovkama i govorom mržnje. On će sigurno naći novo radno mesto u nekoj od Srorševih NVO koje su ga vrlo revnosno podržavale.

sramna trgovina 04. januar 2014. 13:47 #2780408

kako verovati ijednom umetniku,stvarocu koji je za vreme petooktobarske diktature došao na direktorsko,ministarsko mesto,mesto zamenika,člana komisije,odbora,profesorsko,dobio stan,atelje,izložbu,posao,ko je bio ‘ljubimac’ i medijski i politički,o kome su pisale kultrne rubrike,kome je dodeljena nagrada…to su promašaji decenije,skoro svi.i nisu zaštitili ni ljudski ni profesionalno svoje ‘ne partijske’ kolege.sramno.

Вучић уручио донацију Андрићграду у износу од 100.000 евра (новац прикупили чланови СНС)


VIŠEGRAD – Aleksandar Vučić, predsednik SNS, uručio je donaciju Andrićgradu u iznosu od 100.000 evra, odnosno 200.000 konvertibilnih maraka, a novac su prikupili članovi ove partije.

visegrad vucic kusturica dodik160713ras foto srna 1 f Vučić uručio donaciju Andrićgradu u iznosu od 100.000 evra (novac prikupili članovi SNS)

– Gospodin Vučić je i ranije dolazio u Andrićgrad, tad je podržao našu ideju i ovaj poduhvat, a sad je i pomogao i pokazao da je prijatelj. U ovoj opštoj krizi potpuno je nepotrebno objašnjavati koliko smo mu zahvalni na ovome – kaže za Kurir Emir Kusturica, idejni tvorac i graditelj Andrićgrada.

Novcem koji je stigao biće završen studentski dom, u koji će se već idućeg oktobra useliti studenti Fakulteta lepih umetnosti, koji Kusturica osniva u Andrićgradu.

– Oko 160 studenata u četiri generacije ovde će studirati u izvanrednim uslovima, učiće uz vrhunske profesore. Studiraće režiju, kameru, montažu, produkciju, scenografiju, kostimografiju… Već sad znamo da će jedan od predavača biti i Mića Zajc, čovek koji je montirao četiri poslednja filma Nikite Mihalkova. Studenti će ovde na raspolaganju imati i bioskopsku salu i biblioteku sa 4.000 knjiga – priča Kusturica.

Sem filmske, studenti će u Andrićgradu učiti i tajne pozorišne umetnosti. Do Vidovdana iduće godine biće završeno i pozorište, a kako Kusturica najavljuje, prva na sceni, upravo za Vidovdan, biće drama Srđana Koljevića o suđenju Gavrilu Principu.- Godinu kasnije, na sceni Andrićgrada biće i opera „Na Drini ćuprija“ – obećava Kusta.
Razvija se… Andrićgrad u Višegradu zoom Razvija se… Andrićgrad u Višegradu
Donator… Aleksandar Vučić zoom Donator… Aleksandar Vučić
zoom

Gavrilo Princip Vučić uručio donaciju Andrićgradu u iznosu od 100.000 evra (novac prikupili članovi SNS)NOVI DOKUMENTI O GAVRILU

Povodom obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata, u Andrićevom institutu, u Istorijskom odeljenju, spremaju se „spektakularni dokumenti“, otkriva Kusta. Oni se trenutno analiziraju i, kako kaže, ozbiljno će dovesti pod znak pitanja sadašnje pokušaje revizije istorije i tog perioda i pokušaje da se čin Gavrila Principa u Sarajevu 1914. izjednači sa terorizmom.

 

Вучић уручио донацију Андрићграду у износу од 100.000 евра (новац прикупили чланови СНС) – Правда.