Архиве категорија: Тешка времена

Nailaze teška vremena, otpuštanja…


Otkaz za dva keca

U VRHU vladajuće koalicije konačno je postignut dogovor da se u zakone koji treba da utvrde „pravila igre“ za zapošljavanje i otpuštanje u državi „ugrade“ radikalna rešenja i oštre sankcije za neposlušne.
Od uspeha novih zakona o državnim službenicima i činovnicima zavisiće i sudbina pregovora sa misijom MMF, koja ponovo dolazi u Beograd krajem oktobra, ali i količina priliva sredstava u istanjeni srpski budžet. Jer, ukoliko se sprovede plan da se do 2011. broj činovnika, na svim nivoima, smanji za 11.000, država će prema procenama Ministarstva finansija, uštedeti 6,6 milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra za godinu dana.
Prema našim informacijama, zasada je postignut dogovor oko sledećih zakonskih rešenja za „kresanje“ birokratije:
* Proces racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru moraće da se završi u roku od najviše dve godine.
* Lokalne samouprave koje treba da smanje broj zaposlenih za više od 20 odsto, najmanje polovinu otpuštaju u januaru sledeće godine, a ostatak u januaru 2011. Nova sistematizacija biće usvojena najkasnije do kraja decembra.
* Opštine koje treba da smanje broj zaposlenih između 10 i 20 odsto otpuštaju najmanje 10 odsto u prvoj, a ostatak u drugoj godini.
* Zaposleni u državnoj administraciji biće ocenjivani svaka tri meseca, a „testiranje“ će sprovoditi neposredni rukovodioci. Ocenjivaće se sposobnosti i učinak, a otkaz sledi posle dve uzastopne negativne ocene. U ovom procesu, i stalno zaposleni i oni koji rade po ugovoru imaće isti status, odnosno oni sa radnom knjižicom neće biti privilegovani.
Mesečni platni fond za oko 8.000 prekobrojnih činovnika lokalne administracije i oko 3.000 viška zaposlenih u republičkim organima trenutno iznosi oko 55 miliona dinara. Kako je, prema najavljenom planu otpuštanja činovnika na svim nivoima vlasti, predviđeno da se oko 70 odsto otkaza „podeli“ naredne godine, a ostatak godinu kasnije, računa se da će se prvi efekti pojeftinjenja države osetiti 2011. godine.
– Iduće godine će na otpremnine za oko 6.300 činovnika u lokalnim samoupravama i oko 2.000 administrativnih radnika u republičkim organima biti isplaćeno skoro pet milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra, ali će, već u 2011, rashodi za plate iz budžeta biti niži upravo za taj iznos. Te godine isplatiće se otpremnine za preostali višak zaposlenih od oko 2.700 ljudi u iznosu od 1,24 milijardu dinara. Već 2012. država neće imati troškove po ovom osnovu – kažu u Ministarstvu finansija.
Računice, takođe, kažu da će država do 2020. samo na osnovu primene zakona koji će reorganizovati administraciju, uštedeti skoro 53 milijardi dinara, odnosno 560 miliona evra. Toliko trenutno iznosi polovina našeg deficita, odnosno polugodišnji prihod od naplate svih vrsta nameta koji se slivaju u budžet.

KOLIKO OPŠTINA I GRADOVA IMA VIŠAK ZAPOSLENIH
22 višak činovnika do 10 odsto
21 višak činovnika do 20 odsto
13 višak činovnika do 30 odsto
5 višak činovnika iznad 30 odsto
62 nemaju višak činovnika

KAZNE ZA NEPOSLUŠNE
KAKO saznaju „Novosti“, u Vladi je dogovoreno da se ubuduće zakonom, a ne kao do sada vladinim preporukama ili uredbama, definišu tačni rokovi za smanjenje broja zaposlenih, kao i kazne za nadležne u ministarstvima i ostalim institucijama koji reforme ne sprovedu na vreme.

G. B. – D. M, 08.09.2009 21:00:31, objavljeno u Vecernjim novostima

Povezane vesti

Otkazi bez pokrića
22.04.2009 20:45:24

Partneri određuju
sastav Vlade

05.09.2009 20:55:07

MMF traži
čist račun

28.08.2009 20:30:28

Deficit skrojen
23.08.2009 20:45:00

Milijarda za
pomoć radnicima

18.08.2009 20:30:17

TEŠKA VREMENA, razmišljanje Guvernera NBS

Teška i neizvesna vremena

Danijela MILINKOVIĆ, 08.09.2009 20:56:29, Vecernje novosti

VLADA Srbije je pred najvećim testom od početka svetske ekonomske krize. Guverner NBS Radovan Jelašić nada se da su toga svesni i članovi Vlade i da će u narednih šest nedelja, pre nego što MMF ponovo dođe u Beograd, imati gotov plan detaljnih reformi javnog sektora.
– Nažalost, mi sve važne stvari radimo u minut do 12 i tek ako nam neko preti štapom. Nadam se da projekat reforme neće biti gurnut u fioku i ponovo izvađen u oktobru. I da se neće ponoviti situacija iz aprila, kada su takođe davana ambiciozna obećanja – smanjićemo administraciju, broj ministara, svi direktori javnih preduzeća biraće se na konkursu – a ništa se nije desilo – upozorava Jelašić.
* Ima li Vlada sada snage i volje da sprovede ono što obećava?
– Treba joj dati šansu, to je učinio i MMF. U svakom slučaju, reforma javnog sektora je mnogo teži put od povećanja PDV.
* Da li se u vrhu države razmatra i neki „treći put“?
– Treća varijanta bi bila isključivo miks prve i druge. Uostalom, Vlada je još pre četiri meseca usvojila dokument u kome eksplicitno stoji da ćemo, ukoliko prihodi budu manji od planiranih, povećati PDV i smanjiti zarade.
* Ministar Dinkić tvrdi da se poslednjih meseci značajno popravilo stanje u državnoj kasi…
– Kakvo je stanje u budžetu najbolje se vidi po tome u kojoj meri država mora dodatno da se zaduži da bi izmirila svoje obaveze. U prvih sedam meseci konsolidovani deficit iznosio je 67 milijardi dinara, a u avgustu je samo budžet imao deficit od 10 milijardi. U julu je bilo nekih povećanih prihoda, ali jednokratnih, na primer, od preregistracije automobila sa crnogorskim tablicama. Nažalost „uštedelo“ se na investicijama, koje su znatno ispod planiranih, i to je loše.

Vidi dalje: 

 Teško ćemo
zakrpiti rupe

Advertisements

Cirkus i pantomima! Potop….


Oštre kritike na debati o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Kultura i umetnost poniženi i svedeni na birokratiju, ocena umetničkih udruženja

JAVNA rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koju je u Narodnoj biblioteci u sredu organizovalo Ministarstvo za kulturu, proteklo je u oštrim i žučnim kritikama koje su uputili predstavnici umetničkih udruženja i mnogobrojni kulturni radnici.

Predloženi nacrt jednoglasno je ocenjen kao konfuzan, kontradiktoran i apsurdan u mnogim tačkama, naročito član 8 koji se odnosi na kulturnu delatnost i oblasti kulturne delatnosti, i da su ovakvim odredbama kultura, umetnost, ustanove od nacionalnog značaja, kulturna dobra i kulturni radnici svedeni na birokratiju i poniženi.

 

– O kulturi i kulturnoj politici obrazloženja daju samo pravnici, nigde nema radnika iz kulture, i ako je prethodni Zakon o kulturi bio loš, sada su još lošiji predlozi za njegovu izmenu i dopunu – istakao je Slobodan Vujović, član Nacionalnog saveta za kulturu.

 

– Ovde je reč o nedozvoljenom odnosu države prema vrlo bitnom i značajnom pitanju kao što je kultura, a bojim se da kultura ovde zaista doživljava potop. U spisima koji su dostavljeni, Ministarstvo kulture tvrdi da je ispoštovalo proceduru i da je obavilo razgovore sa Nacionalnim savetom za kulturu. To je istina, ali je druga stvar netačna – Nacionalni savet dao je preko 30, 40 primedaba i predloga za izmenu ovog nacrta smatrajući da on nije dobar, od toga je uvaženo jedva trideset ili dvadeset odsto sugestija, a iz Ministarstva smo pre desetak dana dobili obaveštenje da je 70 odsto onoga što smo predložili usvojeno. To apsolutno nije tačno. Plašim se da će i ovu raspravu birokratija da iskoristi samo da bi u Skupštini mogla da kaže da je obavila razgovore i sa umetničkim udruženjima i kulturnim radnicima.

 

Slobodan Fidanovski, savetnik u Narodnom muzeju, istakao je da član 8 ovog nacrta ne korespondira sa Zakonom o kulturnim dobrima. Zakon o kulturnim dobrima, u članu 65 decidirano, u 11 tačaka, navodi šta sve spada u ono što se po tom zakonu zove delatnost zaštite kulturnih dobara.

 

– Postoji u nacrtu još mnogo apsurda, kao što je odredba da se ustanove kulture od nacionalnog značaja utvrđuju odlukom Vlade. Tu je još jedna „neobičnost“ – da to svojstvo može i da se izgubi, opet odlukom Vlade. Da li iko na ovom svetu može da ukine svojstvo ustanove od nacionalnog značaja narodnom muzeju, narodnom pozorištu, narodnoj biblioteci, nacionalnom arhivu, kinoteci, pa to su notorne činjenice, a one se u zakonodavstvu ne dokazuju.

 

I ostali kulturni radnici u ime svojih esnafa, Božidar Zečević, Miladin Ševarlić, Hana Selimović, Slavko Spasić, apostrofirali su nepreciznost, zbrku i elementarno neznanje o kulturi koje je pokazano ovakvim nacrtom. Po rečima Smiljane Stokić, balerine NP, koja je govorila u ime umetničkih udruženja baletskih umetnika, kompozitora Srbije, dramskih umetnika, Srpskog književnog društva i književnih prevodilaca Srbije, balet je izbrisan kao izvođačka umetnost, a u tu kategoriju kulturne delatnosti svrstani su – cirkus i pantomima! Kinematografsko stvaralaštvo takođe više ne postoji, umesto filma kao kulturna delatnost pojavile su se floskule koje nikome nisu jasne.

 

 

 

RADNA VERZIJA

 

ČLANOVI Radne grupe koja je donela Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi – sekretar u Ministarstvu kulture Igor Jovičić (zadužen za registrativu, organizaciju državne uprave, javnih službi i za ljudske resurse), dr Predrag Blagojević (uža struka pravna dimenzija sistema kulture), i Vladimir Nedeljković, savetnik za normativne poslove u oblasti savremenog stvaralaštva i kreativnih industrija – rekli su na diskusiji da su iste tribine već održane u Novom Sadu i Nišu, i da do 15. decembra svi zainteresovani imaju mogućnost da svoje primedbe i sugestije dostave Ministarstvu kulture putem sajta.

Kultura ovde doživljava potop | Kultura | Novosti.rs.

„Niš – ratna prestonica Srbije u Velikom ratu“


NIŠ – U Galeriji „Sinagoga“u četvrtak veče je otvorena izložba „Niš – ratna prestonica Srbije 1914/1915“, koju je finansiralo Ministarstvo kulture kao deo državnog projekta obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata.

Izložbu je pripremio ovdašnji Narodni muzej, a osnovna zamisao autora, Bojane Nešić, Marine Vlaisavljević, Ivane Gruden Milentijević i Nebojše Ozimića, bila je da predstave kako je izgledao svakodnevni život u Nišu od početka rata do bugarske okupacije 1915. godine.

Do 15. marta 2015. godine, do kada će izložba trajati, posetioci će, između ostalog, moći da vide dva telegrama koje je Nikola Pašić poslao iz Niša posle prvih velikih pobeda srpske vojske, te zastave i oružje 16. moravskog puka, fotografije iz privatnih kolekcija, animirani prikaz Niša iz tih ratnih godina…

Podsećanja radi, Beograd je, iako prestonica, tada bio pogranični grad. U očekivanju napada sa severa, preko Save i Dunava, bilo je neophodno da se na bezbedno izmeste najvažnije državne službe i tako omogući njihovo nesmetano funkcionisanje tokom rata. Izbor za ratnu prestonicu pao je na Niš, gde su premešteni Vlada, Dvor, Skupština i druge važne institucije.

 

Galerija „Sinagoga“: Izložba „Niš – ratna prestonica Srbije u Velikom ratu“ | Kultura | Novosti.rs.

Возе тракторе на зејтин!


Пољопривредници у Срему масовно, уместо евро дизела, у тракторе сипају јестиво уље које је дупло јефтиније!
По тврдњама пољопривредника из Лаћарка, на полицама продавница је све мање јестивог уља јер пољопривредници у тракторе сипају зејтин уместо дизел горива. Кажу да трактори на зејтин ору добро, а трошак је дупло мањи.

Пољопривредник Предраг Поповић је дописнику Радио Новог Сада рекао да су на овакав потез паори приморани јер имају старе, дотрајале тракторе.

“Наши трактори имају моторе који фабрички троше обичан дизел, некадашњи Д-2, па имају и до 60 посто већу потрошњу када се у њих сипа евро дизел”, рекао је Поповић и додао да у многим земљама у окружењу постоји више врста дизела.

“На западу имате Д-1 гориво, у Хрватској такозвани „плави‟ дизел, лож уље и Д-2 имате у БиХ,  само у Србији нема Д-2 горива, а више од половине наших трактора имају те моторе. Могу они да се возе на евро дизел, али је потрошња горива доста већа”, прецизира Поповић.

Са њим се слаже и пољопривредник Стевица Уметић, каже да ће вожњом трактора на зејтин ратари изаћи себи у сусрет јер ће већа потрошња зејтина можда довести до поскупљења сунцокрета.

“Јестиво уље се сипа у резервоар са горивом у размери пола уља, пола евро дизела. И трактор иде супер, нема проблема чак ни при орању. Рачуница је јасна”, рекао је Уметић за Радио Нови Сад.

По његовим речима, у Лаћарку скоро да нема куће која дневно у тракторима не потроши најмање 50 литара јестивог уља.

“У мегамаркетима налазимо зејтин и по 82 динара, а литар евро дизела је скупљи од 160 динара. Све вам је јасно. Ко има руске тракторе, он у резервоар сипа и 80 одсто јестивог уља. Јефтино ће обавити јесење радове. Не треба људима замерати”, рекао је Уметић.

(РТВ)

Сремски изум: Возе тракторе на зејтин!.