Slavka Mihajlović
RUŠENjE Beograda trajalo je sa malim prekidima od juče u pet časova po podne pa do jutros u pet časova. Požari su se javljali na sve strane, a gust dim još se visoko diže. Gore kuće, gore magacini i drvare. Cele prošle noći požar je besneo uz fijukanje granata, a niko nije mogao da gasi vatru, jer vode nema, a sa Bežanijske kose bije artiljerija. Posle strahovitog bombardovanja, preplašeni narod počeo je opet da napušta Beograd u masama. Ovo je druga masovna bežanija. Povorke ljudi, žena i dece, koji su natovareni korpama i zavežljajima, idu peške Avalskim drumom za Ralju. Jezivo je gledati kako izbezumljene majke sa decom u naručju beže posrćući…“
Ovako je u svom dnevniku, pod datumom 11. avgust 1914, napisala Slavka Mihajlović, beogradska lekarka, koja je ceo prvi svetski rat provela u Srbiji, i koja je jedna od devetnaest junaka knjige Šveđanina Petera Englunda „Lepota i tuga – Intimna istorija Prvog svetskog rata“, koju je objavila „Geopoetika“ u prevodu Spase Ratković.
Ugledni istoričar i pisac, stalni sekretar Švedske akademije, nije se bavio uzrocima i posledicama Velikog rata, jer o tome postoji ogromna literatura. On je, po rečima urednika Milana Ristovića, sliku i doživljaj rata spustio na elementarni nivo, nivo onih koji su na različite načine bili uključeni u taj rat i preneo njihovo sopstveno iskustvo. Sam Englund u predgovoru koji je napisao posebno za srpsko izdanje, kaže da ova knjiga govori kako je bilo, da će čitaoci u njoj pronaći manje bitnih faktora, a više ličnosti, manje događaja i procesa, a više osećanja, utisaka, doživljaja, raspoloženja.
Autor je sklopio ovo delo od dnevnika, pisama autobiografskih zapisa, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca, a njegove intervencije su veoma diskretne.
Knjiga je objavljena na više od dvadeset jezika, a za svako izdanje uveo je i lik koji je iz zemlje u kojoj se objavljuje prevod.
– Za naše izdanje izabrao je veoma dobrog svedoka. Slavka Mihajlović u vreme početka rata ima 26 godina i vodi svoj dnevnik. Ona opisuje slom srpske odbrane, u Beogradu je za vreme austrougarske okupacije, opisuje glad i režim koji je uveden u Srbiji. Čitamo kako se skidaju firme koje su ispisane ćirilicom i kako se postavlja latinica, kako se ukidaju srpski udžbenici, prati sve ono što je i nju lično i stanovništvo Srbije pogađalo za vreme okupacije – kaže Ristović.
Povodom naslova knjige, Englund ističe da prva reč za Srbiju ne važi:
– Srbija je, kao što nam je svima poznato, igrala izuzetno važnu ulogu u istoriji Prvog svetskog rata; on ni u jednoj drugoj zemlji nije prouzrokovao toliko patnje – piše autor u predgovoru.
Englund je uspeo da rekonstruiše jednu izuzetno balansiranu i preciznu sliku onoga što je bila svakodnevica Prvog svetskog rata, od fronta, rovova i zarobljeničkih logora, do bolnica ludnica, vojničkih bordela, patnji civila i pokaže strašno ratno iskustvo običnog čoveka.
DECA PROSE NA MRAZU
U SVOM dnevniku, pod datumom 22. januar 1917, Slavka Mihajlović zapisuje:
– Među decom je zavladala velika epidemija šarlaha i difterije, a kod odraslih tifus i zapaljenje pluća. Sve ove bolesti uglavnom se završavaju katastrofalno. Lekova nema u dovoljnoj meri. Ukoliko ih ima, narod ne može da ih kupi, jer nema novaca. Bolesnici leže po hladnim sobama, a ishrana je vrlo slaba… Na ulici se viđa sve veći broj dece kako stoje na mrazu i prose.
ПРОТИВОТРОВ 