Ознаке

PRAVO i pravda nisu isto. Zato priča o zlatu koje je ustaški režim NDH opljačkao od Srba i Jevreja u Drugom svetskom ratu neće biti tema ni na predstojećem srpsko-hrvatskom procesu pred Međunarodnim sudom pravde. Američki sudovi odbili su tužbu svojih građana, Srba, Jevreja i Ukrajinaca, potomaka žrtava genocida u NDH. Oni su tužili Vatikansku banku (zvanični naziv je Institut za verske poslove) i franjevački monaški red zbog „pranja“ nacističkog blaga. Optužbe nisu opovrgnute, ali je posle intervencija Vatikana u Stejt deparmentu utvrđeno da banka Svete stolice uživa imunitet.

Ipak, na videlo je izašlo dovoljno dokaza o licemerju hladnoratovske politike: dragocenosti koje su opljačkale ustaše korišćene su za finansiranje vatikanskih pacovskih kanala kojima su zločinci sklanjani u Južnu Ameriku.

Da bi spasli naciste, kao što su Adolf Ajhman, Martin Borman, Klaus Barbi, Jozef Mengele, Franc Štengel „korisne“ za hladni rat, američke i britanske službe napravile su sramni pakt s hrvatskim sveštenikom Krunoslavom Draganovićem, obelodanio je Džon Loftus, bivši oficir američkog kontraobaveštajnog korpusa.

On je Draganovića, kreatora zakona o pokrštavnju Srba u NDH, imenovao kao ključnu ličnost pacovskih kanala, koji je u spasavanju više od 30.000 ustaša i nacista neposredno sarađivao s državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Montinijem, potonjim papom Pavlom Šestim. Odabrani sveštenici odlazili su u zarobljeničke logore i ustaškim i nacističkim zločincima pomagali da pobegnu s lažnim identitetima.

EVROPSKA I VATIKANSKA BANKA POTOMCI žrtava genocida u NDH koji žive u SAD, nisu odustali od tužbe protiv Vatikanske banke i franjevaca kao „perača“ krvavog ustaškog blaga. Pošto su se kalifornijski sudovi oglasili nenadležnim, zastupnik tužbe, advokat Levi, 1. jula 2010. podneo je zahtev Evropskoj centralnoj banci da pokrene istragu o pranju novca i nacističkog zlata u Vatikanskoj banci.

Oni su štampani u franjevačkoj štampariji vatikanskog Papskog hrvatskog zavoda Svetog Jeronima, sigurnoj kući i štabu pacovskih kanala.

Zločinci nisu otišli praznih ruku u izbeglištvo.

Po izveštaju CIA iz 1951. Pavelić je uneo 250 kilograma zlata i dijamanata u Argentinu. Franjo Cvijić, šef Državne banke NDH, američkim obaveštajcima je priznao da je ustaški režim 1945. raspolagao s 1.700 kilograma zlata i 40.000 kilograma srebra. Američka Centralna obaveštajna grupa (CIG) je 6. maja 1947. izvestila da su Pavelić i njegova pratnja u januaru iste godine izašli iz Austrije sa zlatnim polugama u dva kamiona „koje su Hrvati predali britanskim okupacionim vlastima i tako se spasli“. Finansijski ekspert Emerson Bigelou iz Jedinice strateških službi (USS) u izveštaju od 21. oktobra 1946. zaključuje: „Nema sumnje da su Britanci pomogli bekstvo Pavelića“.

Svedok na suđenju protiv Vatikanske banke, bivši američki agent Vilijam Gauen, ispričao je da su Britanci ili Hrvati u britanskim uniformama doterali deset kamiona s dragocenostima u Rim. On nije bio siguran u identitet prevoznika zlata, jer je u to vreme već bila organizovana grupa „križara“. Bivše ustaše su spremani da kao „antikomunistički borci“ idu u Hrvatsku i podignu ustanak, a agenti Kontraobaveštajnog korpusa SAD u izveštajima navode da su oni imali britansku vojnu opremu. Posrednik koji ih je povezao s britanskim službama bio je pop Draganović, a uniforme, oružje i sredstva veze kupljeni su zlatom opljačkanim od Srba i Jevreja. Tužba sa suđenja pohapšenim „križarima“ u Zagrebu 1948. naglašava da je teroriste u Jugoslaviju uputila „jedna strana obaveštajna služba“.

Deo dragocenosti otkrivenih na Kaptolu

 

Američki obaveštajci uvek su sumnjali da ustaše imaju još neotkrivenih skloništa opljačkanog blaga. Na to je ukazivalo i otkriće Ozne u januaru 1946. u franjevačkom samostanu na zagrebačkom Kaptolu. Ispod ispovedaonice pronađeno je 36 sanduka s predmetima od plemenitih metala opljačkanim od žrtava u ustaškim logorima. Uglavnom su to bile sitnice zgodne za trgovinu na crnom tržištu: zlatnici, srebrnjaci, satovi, prstenje, lančići i zlatni zubi.

ZALIHE KRVAVOG BLAGA

DA zalihe krvavog blaga nisu potrošene ni do devedesetih, otkrilo je svedočenje Ferdinanda Jukića, bivšeg operativca Tuđmanove tajne službe. On je nedavnio otkrio da mu je Tuđman u vreme rata lično dao dijamante, vredne oko 40 miliona dolara, da ih proda ili zameni za oružje. Jukić je drago kamenje odneo na procenu u jednu austrijsku juvelirnicu gde ga je „visoko pozicionirani Jevrejin iz Izraela, koji je pregledao dijamante, upozorio da prestane da trguje takvom robom, ako želi da sačuva živu glavu“. Jukić je tvrdio da je dragulje Tuđmanu doneo kardinal Kuharić, pa je posumnjao da su oni poticali iz blaga opljačkanog od Jevreja u NDH.

 

Opljačkanim zlatom spasili koljače Srba! | Reportaže | Novosti.rs.

Advertisements