Ознаке

61. лептир, забарак, лагуна (слика са пека), лето 2013. -109 одабраних фотографија.фотодокументација заветине

61. лептир, забарак, лагуна (слика са пека), лето 2013. -109 одабраних фотографија.фотодокументација заветине

Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић

Евгениј Витковски

* * *

Успомени о. А. М.

Наруши правила игре, и неће бити горе,
увређен опростиће: зар опроштај шта мења?
Пола кригле топлине, уз осмину просфоре
и пола кофе воде – сво је таинство крштења.

Да, боље би на свету било – али ни цвоњка не дати
какве кренуће тамо пресуде и полуистине.
Није време туговати, није време трговати,
него је време скупљати последње крхотине.

Осмехом одговори на питања, а даље
реци, ево журим, ево коњи никако да стану.
Загонетки више нема. Сфинксу је нос одваљен.
Историја Миђана јасна је, ко на длану.

Она је остала иза, а тама, испред, вреба,
колотечине нема, ни чамца, ни луке, само хропац.
Тако, не журећи, стигни некуда испод неба,
где се може забити колац, заборавивши конопац.

Не бој се пасти опет у вртлог земних немоћи.
Како срце да не жеже, кад је у њему, занавек, рана?
Постарај се, не ропћи, ево ће и живот проћи:
обичније од смрти – боље него нирвана.
___________
Где се може забити колац – Песник објашњава да је стих узет из „бајке без краја“ (нешто слично нашој брзалици): „Живео цар, имао двор, у двору колац, на коцу конопац: нема свршетка, почни из почетка“. Симбол ружне бесконачности.

* * *

Пријатељу, не тугуј, не жали,
припиј се уз живот преостали,
гле: уоколо, нема друге –
колекција најгорих твари,
лепидоптеријум, бестијариј,
свет Кали Југе.

Ту – и у Багдаду, у Дамаску –
већ некако не желе скаску –
разумну поуку, довека.
Овде тек рата пуни су театри,
и змија није симбол Клеопатрин,
већ симбол апотека.

Овде, ширећи мрак велики, нови,
чудовишни израњају ликови,
нечист жетвено гори.
Сивилом цури планета,
ту није Русија, није ни Лета,
овде је – лепрозориј.

Ту за гордост разлог не израња,
нема ни одговора, ни питања,
ни свеће, ни воска.
Једино очајање и злоба.
Не одустајеш, ал – ако пробаш,
пашће ти карта проста.

Ма како нажуљао леђа,
трпи, Козаче: ништавило вређа.
Места за тебе није остало.
Можеш ли – вером помичи гору,
а ако судбина не даје потпору,
шта се може, на жалост.

А примирје је – стварчица блага,
прође рат – дође други, страга.
Ми смо пролазна бића, патна.
Деси се на Божић опело, заридаш,
и чак „Црвени штит Давида“ –
постаје ствар ратна.

А ако је свет – подобије Божије?
Не жали тад реч, да строжије
очврснемо, у тами:
ништавне разлике доноси тонуће,
али свет у којем је све могуће,
сан је Гаутамин.

Ако је сан – сан нек траје дуже,
чему љутња, и речи ружне:
рецимо, атом уски
другима није сличан: ни ти.
Зато не треба њушку пенити
псовкама руским.

Спава лептирић – шта простије бива?
Види сан – Кинез у жбуњу снива,
а нико не сме да га разбуди,
јер знајте:  постоји право Бога
узевши човека, да мало, стога,
засвира на флаути.

Мелодију коју он свира
нико од нас не изабира,
а и не чује више.
Ал Божји дух, у сну и јавом,
где му се хоће – такво му право –
живи и дише.

___________
Пашће ти карта проста – у оригиналу “карта фоска“ – из Гогољеве драме „Играчи“ (нап. аут).

* * *

…И лист трепери.
И. Јелагин

Кленов лист – није застава Канаде,
ал роби мисли, осећања, наде,
али је – владар сати јесењих.
Боје је крви не баш аријевске,
и руски крст крај азбуке енглеске
можда једини ја видим, од свих.

Као не збиљски, него из ината
мештар уреза у мрамор, од злата
осам цифара, и међ њима – нит.
Да ту, код древних вода Мононгахиле,
само се нове гробнице осиле:
Америка, бар, зна да прави мит.

Ал, црвен листе, с плесом немој стати!
Американчев вид мењај задати,
буши још један нови прорез, диван;
нек бар на трен се пољуља несрећа,
као у цркви Владимирској свећа,
што горе-доле, горе-доле плива.

Прошлости, смакни застор, бивши стег,
дај да видимо Владимирски брег,
Харбин, Саратов – цео шпил, све карте,
све – или боје крви, или смоле,
живот, сечен на две неравне поле:
ти се котрљаш и у јуну, марте.

А карте – лажне, свака карта дупла,
без филца капа и капут без сукна,
а сред предграђа – бомбе, паљба тресе,
а потом – судбе неизвесне јесен,
само огроман један драп нах вестен:
како ћеш главу живу да изнесеш.

…Тужно прекидам строфу, ал не стајем –
ко пас овчарски јурцам за трамвајем –
не, нећу стићи – свуд је јесен вани.
Продужи се за трен, наш дуги веку,
даље – осмокрак крст поставља чеку,
судбином смо у катран уваљани.

Пасти, пузати на шапама слабим,
док те јесењи мирис земље ваби:
ал све слабији – зимски ваздух чист је.
Час је смирењу, време за ред јачи.
И само кружи, ко жиг у мрежњачи,
кленови листе, кленов црвен листе.

_______________
Мононгахила – река на којој су се 8. јула 1755. сукобили, с једне стране Французи и Индијанци, а са друге Енглези, и где су Енглези претрпели пораз. На њеним обалама је град Питсбург у којем је умро руски песник Иван Јелагин. Он има песму „На обалама Мононгахила“.
Драп нах вестен – из Еренбургових ратних извештаја. Немачки „Дранг нах истен“ („продор на Исток“), претворио се, сходно руским победним подсмешљивим оценама, у „Драп нах вестерн“, то јест у „бежанију на Запад“.

* * *

Над целом Шпанијом ноћ, маглени плашт.
То европски бирцуз поста бирцуз наш:
драги читаоче, веруј ми, на даљ,
да Русијом целом влада шпански краљ –
не пије, не једе, плаче ко пред крај,
хоће у свој родни, у мадридски рај.
Не воли Русију, ко ми, од искона –
од шпанске му чизме није дража она!
Неће живот за њу да жртвује тај!

Еуклид је станар суседнога двора.
Еуклид, наравно, није кривац, схвати,
јер прегоревају лампе од сто вати,
ал није у праву Еуклид – јер мора
заповест о складу све службе да прати.

А краљ тврди њега нико да не воза:
трећином сам Турчин, с две трећине Козак,
четвртом трећином – Јевреј од колена,
пета је трећина давно прикривена,
кад би постојала и шеста трећина
друкчија би била послова већина,
не би празна прича ни могла да крене,
да се у палати налазе два мене!

Занима се бирцуз за нас, да нас смири.
Јеси ли схватио? Нек ти је џеп шири,
у џепу је рупа, чиме да се штопа?
Кроз њу може срца длан да се докопа.

Је ли дићи главу сиромашку лако,
док у Москви шпански краљ спроводи закон,
али кад већ влада, не нађох му ману,
јер ево и јутра. Хвала Богу – свану.
Крици под прозором: узми, дај! Да л добро,
на једини начин век поче: мартобром.
Па и наша трка, позор! – поче тек.
Занимљив ће бити, очигледно, век.

_________________
Мартобр – из Гогољевих „Белешки једног лудака“ (као и „шпански краљ“) – тако је Гогољев лик „датирао“ крај својих бележака.

* * *

Ја и не знам који датум бива данас,
куд ме носи ветар кроз време, ко талас.

И не знам ко данас бог је, а ко враг –
да решим тај ребус, нисам такав маг.

Ја бих нешто пара, кад шлајпик отворим,
и да у прозору нечијем сјај гори.

Да прозборе људи реч-две наспрам душе,
бар уз телевизор („Пуркуа ву туше?“)

Ја их волим с њиним животом увелим –
нек поплачу, и мој свет сузу пожели.

Ја сам – тек карика, ветру значим свећу.
Док ме не позову – мрећу и живећу.

Не зову? Учићу незнано их чему,
да им мало мрва бацнем на мушему.

И здесна и слева – душмани у слози.
Хтео ил не хтео, Господе, помози!

Лак ли је Твој терет – хвала мога ума –
ал, Господе, не знам дана, ни датума!

___________
Пуркуа ву туше – А. С. Пушкин, Дубровски; искварен француски којим говори прерушени разбојник, „зашто гасите светлост“.

* * *

Овај ланчић вековечим крхкошћу по следу:
шило, сапун – дај за сало, а сало за хељду.

Овај ланчић – ко по схеми, одливак по штепу:
унучица за бакицу, дедица за репу.

Беле вране, црну пилад, време кружно шаље,
не греши о својству шила, одабиру шваље.

Цифре, цифре – прате с фронта, с позадине, крилом:
шило било па се скрило. Срце се следило.

Нек је тихо, нек је глуво, нек је скрита свита.
Није јарост то, ни злоба. Него је заштита.

Заштита од снегопада, могућег препада.
Фуј: без борбе. Чега нема, и не треба сада.

Могуће је молити се у борделу чак
да нас свиње не прождеру као мастан џак.

Да, ваљано, шумом врта, свршило се лето.
Боже, хвала: чак и за то, чак и то је свето.

Све остало – ван, постранце. Не беше завета.
Снези, буре. Ветар кружи. Вечност, до сусрета.

__________ Видети и: http://zavetinekruna.wordpress.com/2014/01/27/%D0%B5%D0%B2%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98-%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-1950/

Advertisements