Ознаке

NI četiri godine posle smrti velikog srpskog pisca svetskog renomea Milorada Pavića (1929-2009) njegov legat ne može da bude obeležen info i spomen-pločom. I to iz razloga koji nikome nije jasan jer su sve zakonske procedure, uz dve ponude o besplatnom postavljanju obeležja, odavno preduzete. Legat, koji je 1992. osnovao grad Beograd tako postoji, ali gotovo u „ilegali“ jer samo najupućeniji znaju da je na Dorćolu u zgradi u Braće Baruh 2, na prvom spratu, pisac živeo i stvorio neka od svojih najboljih dela.

Kao rođeni Beograđanin, Pavić je pre više od dve decenije gradu zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, pisaći sto, slike iz 18. veka… Autor je sjajne dvojezične „Kratke istorije Beograda“, kao i niza priča sa beogradskom tematikom. Ipak, to nije bilo dovoljno za „odobrenje“ za postavljanje spomen-ploče koja bi bila putokaz putnicima-namernicima ka domu književnog velikana.

Sin pisca slavnog „Hazarskog rečnika“ Ivan Pavić, slikar, i Pavićeva supruga Jasmina Mihajlović, spisateljica, koji su testamentarno staratelji nad Legatom, još 2010. prošli su celu zvaničnu proceduru kod Komisije za spomenike i nazive ulica i trgova. Članovi Komisije su doneli rešenje o spomen-ploči, koje je 2. jula iste godina potpisao Slobodan Stanimirović. Na potpisu je sve i ostalo!

Poznati ruski vajar Grigorije Potocki, autor Pavićevog spomenika u centru Moskve, takođe se 2010. obraćao gradonačelniku, gradskom arhitekti i Sekretarijatu za kulturu grada. Umetnik je nudio da spomen-tabla bude postavljena o trošku ruske države, dajući precizne podatke o veličini i obimu koji su potrebni Zavodu za zaštitu spomenika. Nije dobio nikakav povratni odgovor! U junu sledeće godine Natigu Alijev, vajar Pavićevog spomenika u Tašmajdanskom parku i ambasada Azerbejdžana takođe su nudili gradu da postave spomen-ploču, ali ni oni nisu dobili nikakvu povratnu informaciju! U septembru ove godine, tadašnji upravnik NBS Dejan Ristić uputio je zvanični dopis Skupštini grada sa predlogom da ova nacionalna institucija snosi troškove postavljanja ploča, ali je i on uskraćen za odgovor!

U razgovoru za „Novosti“ Jasmina Mihajlović kaže da novac očigledno nije problem, ali da ne shvata u čemu jeste:

– Pavićeve knjige imaju do sada 327 različitih izdanja u inostranstvu na 36 svetskih jezika. Od njegove smrti do danas izašlo je tačno 50 knjiga u prevodu i devet na maternjem jeziku. Od trenutka Pavićevog odlaska neprekidno i jedino u Srbiji sam bila suočena sa prećutkivanjem, ignorisanjem i nečinjenjem povodom njegovog imena i dela, dok je na svim kontinentima, zemljama, jezicima i kulturama, Pavićevo delo bilo dobrodošlo.

Čitaoci i poštovaoci velikog pisca u Legatu mogu da vide radni sto iz 18. veka, na kojem je napisan „Hazarski rečnik“, rukopis ovog romana, oko 20 rukopisnih beležnica za razne knjige, biblioteku od više od 3.000 naslova, sve prevode Pavićevih knjiga, sva domaća beletristika i naučna izdanja, kutiju za pisanje po kojoj je nastala struktura poznate knjige. Tu su i prvi piščev rukopis iz 1946, nagrade, ordenje, posvete velikih stranih i domaćih pisaca (trenutno su izložene posvete Umberta Eka i Vaska Pope), prepiska sa velikanima kulturnog i javnog života (izložena su pisma Filipa de Gola i Žaka Langa), original slike Ivana Pavića „Predeo slikan čajem“ po kojem je nastao naslov istoimenog romana ovenčan nagradom „Meša Selimović“, originalne uljane slike iz 18. veka opisane u romanima, foto-albumi…

 

VODIČ PO SOPSTVENOM ŽIVOTU

– Nemam nikakvu naknadu zato što otvaram Legat i staram se o njemu – kaže Jasmina Mihajlović. – Ture koje vodim traju oko sat i 40 minuta, a ne može biti više od 15 posetilaca, zato što nema prostora i zato što to radim potpuno sama. Osim srpskih posetilaca ima mnogo Anglosaksonaca i Rusa, koji traže da kupe knjige ili neki suvenir, ali ja nemam pravo da to radim. Kao korisnik porodične penzije, ne smem ni da štampam neki zbornik, da organizujem dane u znak sećanja na Pavića, uvedem neku nagradu sa njegovim imenom, jer mi zakon zabranjuje da zaradim van penzije više od 10.000 dinara mesečno. To se odnosi i na moje sopstvene knjige, promocije, autorske tekstove. Ostalo mi je samo da budem vodič po sopstvenom životu.

 

MAJICA

Sin Jasmine Mihajlović ove godine je izradio majicu sa natpisom „Legat Milorada Pavića“ i tako čekao brojne posetioce ispred zgrade. Bio je živa, pokretna informacija jer, kako kaže, očigledno drugačiju kulturu sećanja i obeležavanja u Srbiji nije moguće postići.

Legat Milorada Pavića još u “ilegali“ | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements