Ознаке

AKO u Srbiji do Nove godine ne bude formiran jedan operator distributivnog sistema električne energije, privrednici u Nišu plaćaće skuplju struju od onih u Beogradu. Pošto posle isteka ovog roka dolazi do liberalizacije tržišta na srednjem naponu, ukoliko ostane pet distributera, kao do sada, cena isporuke struje će se razlikovati i do 40 odsto u zavisnosti od toga gde se potrošač nalazi.

To znači da bi pumpa u Beogradu za istu potrošnju imala manje račune od benzinske stanice u Pirotu. Cena struje mogla bi da rastera investitore, pa čak i da protera proizvođače sa juga Srbije ka Beogradu i Vojvodini, gde su mrežarine najniže.

Zato je potrebno restrukturirati „Elektroprivredu Srbije“ i smanjiti pretešku administraciju, bez jasne i određene linije odgovornosti. To će značiti i administrativne rezove, kojima će prestati potreba za 130 direktora na različitim nivoima.

– Takav EPS mora da ide u prošlost – kaže za „Novosti“ Aleksandar Obradović, v. d. direktora EPS, koji napominje da je 1. januara 2013. godine EPS prestao da bude monopolista. – Tada se otvorilo tržište za visoki napon, od 2014. i srednji napon će se naći u tržišnoj utakmici, a od 2015. moraćemo da se borimo za svakog potrošača i među domaćinstvima. U Zakonu o energetici piše da je do 1. oktobra prošle godine EPS morao da razdvoji snabdevanje od distribucije, jer bez toga nema liberalizacije. Prethodno rukovodstvo EPS nije uradilo ništa da se pripremi za konkurenciju. Tek je novo rukovodstvo formiralo „EPS snabdevanje“ i ispunilo zakon. Da bi ušla konkurencija, morate da razdvojite deo gde postoji prirodni monopol – a to je mreža – od delatnosti gde postoji tržišna utakmica. Na toj mreži uslovi će biti isti za sve učesnike utakmice.

Za prvo otvaranje tržišta EPS je bio gotovo pripremljen, jer je mreža za visoki napon već bila izdvojena u okviru „Elektromreža Srbije“ i postojali su fizički i tehnički uslovi. Glavni problem je 1. januar 2014, kada se otvara tržište na srednjem naponu.

Obradović ističe da je bitan aspekt famozna korporativizacija – odnosno da odgovornost mora da ima ime i prezime.

– EPS je sistem gde sada nema jasne odgovornosti – tvrdi Obradović. – Kao direktor nisam šef direktorima privrednih društava. Nijedno javno preduzeće ne može da se bavi tržištem. U sadašnjem sistemu direktor EPS ne može da sprovede reorganizaciju. Danas imate Upravni odbor, direktora i 13 direktora zavisnih privrednih društava – „Đerdap“, „Kostolac“, TENT… Oni ne odgovaraju meni. Njih postavlja i razrešava Upravni odbor. Mene zaobilaze. Čak i direktore ogranaka privrednih društava postavlja UO. EPS je jedino javno preduzeće koje ima zavisne ćerke-firme. Proces rada unutar ovih firmi vodi direktor ili direktori njihovih ogranaka. Svako nabavlja za sebe, radi po svojim pravilima, svako ima svoju administraciju, svoje finansijske direktore, Sistem od 35.000 ljudi je rascepkan. Takav sistem ne postoji nigde u svetu.

On kaže da će tačan broj radnika koji su višak biti poznat kada se završi reorganizacija. Kako tvrdi, višak postoji u administraciji, ali s druge strane nedostaju monteri, rudari, inženjeri. Suština je da EPS više neće imati 130 direktora i isto toliko sekretarica, savetnika, šofera. Ti ljudi će biti preraspoređeni na druga mesta:

– Uzimamo treće firme, koje nam daju rudare i radnike u elektranama, posebno ih plaćamo za našu delatnost, a s druge strane imamo višak u administraciji. Neproduktivni deo će ići napolje, a imaćemo potrebe za radnicima. Neke funkcije biće centralne – finansije, pravo IT, ljudski resursi, odnosi s javnošću i nabavke. Imaćemo jednog direktora finansija, prava, IT sektora… Ćerke firme će se baviti svojim poslom.

PET CILJEVA

OD pet zacrtanih ciljeva reorganizacije – osnivanja „Snabdevanja“, operatora, korporativizacija, centralizacija, pa na kraju akcionarskog društva, ostvaren je samo prvi korak.

 

U EPS-u višak čak 130 direktora i isto toliko sekretarica, savetnika, šofera | Ekonomija | Novosti.rs.

Advertisements