Ознаке

MADA je bilo zamišljeno da Ivan Tasovac u petak u Narodnoj biblioteci Srbije razgovara sa piscima o problemima koje muče njihovu branšu, ministar kulture je, uglavnom, saznao sa čim se suočavaju bibliotekari, vlasnici književnih časopisa i internet portala.

Osim Zvonka Karanovića i književnog kritičara Saše Ćirića, pisci – Filip David, Svetislav Basara, Srđan Valjarević, David Albahari, Mirjana Đurđević…, koji su svojim otvorenim pismom inicirali raspravu – nisu se pojavili. U publici su bili Gordana Ćirjanić, Vida Ognjenović, Aleksandar Gatalica, Vladislav Bajac, Vule Žurić i Vladimir Kecmanović.

– Suština problema sa kojim se suočavamo je negativan trend u kome su savremeni pisci na putu da izgube uticaj kroz sopstveni medij – knjigu. Društveni uticaj pisaca više se ostvaruje kroz masovne medije nego kroz knjigu – primetio je Tasovac. – Publika pisce sve manje pamti po njihovom literarnom izrazu, a sve više po kolumnama ili političkim izjavama u medijima, koji i nisu zainteresovani za književnu reč, već pre svega za stavove javnih intelektualaca. Tako se uticaj nekog pisca ne meri kvalitetom dela, već medijskom probojnošću.

Ministar je kao posledicu gubitka merila naveo pojavu „sve većeg broja lobija koji se bore oko sve manjeg kolača“:

AFIRMISATI KRITERIJUME MINISTAR Tasovac je uveren da obilje objavljenih knjiga nije kriterijum koji će poroditi kvalitet jer, što je više pisaca, knjiga i nagrada, to je manje književne reči u javnom prostoru: – Dugo nisam bio svedok neke poetičke rasprave o jeziku među piscima, poznato mi je političko i ideološko opredeljenje gotovo svakog od njih – zato što su sve naše javne rasprave tog tipa. Nisam protiv takvih rasprava, ali držim da naš kulturni model mora da integriše i različitosti i antagonizme, budući da smo kao prostor i kultura rasli sažimajući snažne raznorodne i raznolike uticaje. Uveren sam da ako svaki pisac koji drži do sebe između intervjua u rubrici „džet-set“ prestonog tabloida i gostovanja u biblioteci u unutrašnjosti izabere ovo drugo – to će značiti da smo na dobrom putu – rekao je ministar.

– Paradoks je da u vremenu krize imamo i pisaca i izdavačkih kuća više nego ikad. Srazmerno tome, svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu ili manifestaciju. U Srbiji se danas održava 135 književnih manifestacija, dodeljuje se 128 književnih nagrada, pisci su podeljeni u pet udruženja, a u doba SFRJ postojalo je samo jedno. Imamo oko 1.100 izdavača, a samo prošlogodišnja produkcija je obuhvatila 4.237 objavljenih knjiga koje se smatraju književnošću. Sa druge strane, knjižara je sve manje, a, plašim se, i čitalaca, jer su biblioteke sve ređe mesta susreta čitalaca sa piscima.

Književnica Gordana Ćirjanić navela je sa kojim se apsurdnim situacijama susreću pisci zbog famoznog Zakona o javnim nabavkama.

– Kada gostujem u bibliotekama, moram da potpišem obimnu dokumentaciju, jer sam navodno „najbolji ponuđač“ za predstavljanje sopstvene knjige – rekla je ona i dodala da su pre godinu dana pisci i prevodioci izgubili svoju jedinu Meku – „Službeni glasnik“, koja im je davala pristojne honorare.

Vule Žurić je rekao da moraju da postoje jasni kriterijumi ko je zapravo pisac, kakva je njegova pozicija u društvu, na koji način plaća porez, dobija honorar, da li su nam potrebna udruženja.

Bibliotekari su najviše govorili o problemima zbog primene Zakona o javnim nabavkama i zamolili ministra kulture da se zauzme da se iz ovog akta izuzme celokupna kultura. Vlasnici književnih časopisa i portala su, uglavnom, tražili novac, nešto poput stipendija za književni rad, što je bio glavni zahtev pisaca koji se na skupu u NBS nisu pojavili.

Pisci između tabloida i biblioteka | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements