Ознаке

U SELU Jabuka kod Pančeva pezionerka Ana Rupić i njen prijatelj Josef Jerger iz Nemačke započeli su pripreme za doček nove grupe od dvadeset folksdojčera u ovo malo banatsko selo. Upravo prave spiskove folksdojčera iz dvadesetak nemačkih gradova koji žele da posete Banat. To je praksa već desetak godina, koliko banatske Švabe iz Nemačke dolaze svakog proleća u Jabuku, gde ih dočekuje Ana Rupić, poslednja Švabica u selu.

– Moje Švabe dolaze da obiđu svoj rodni kraj, da ožive sećanja na detinjstvo i mladost provedene u Srbiji i da odaju počast članovima porodice koji su stradali u ratu na obe strane. Dođe njih dvadesetak sa svojim potomcima i tri dana obilaze Jabuku, groblja i spomenike, ali i svoje nekadašnje kuće i posebno šetalište pored Tamiša… Nemačke novine su objavile nekoliko lepih reportaža o tome kako su „folksdojčeri posetili selo Jabuku“ i kako su „folksdojčeri došli u Banat da traže svoje korene“ – priča nam Ana Rupić, dok pokazuje fotografije sa poslednje posete.

Ova Švabica živi sama u porodičnoj kući staroj 85 godina, koju je podigao njen otac Mihajlo Kostolanji. Pred Drugi svetski rat i tokom rata u ovoj kući je bila „Mišina kafana“. Tada je u selu Jabuka živelo 3.700 Švaba, 280 Rumuna i stotinak Srba.

PROTERANIFOLKSDOJČERI su etnički, „narodni Nemci“ koji su od 18. veka pa do prve polovine 20. veka živeli van Nemačke, najviše u Ukrajini, Rumuniji i Jugoslaviji. Vlast posleratne Jugoslavije proterala je oko 300.000 folksdojčera i oduzela im nešto više od 98.000 hektara zemlje.

– Mi smo Nemci iz familije Har. Živeli smo do 1786. u Mađarskoj, kada smo naseljeni sa tri porodice u Banat, da bismo branili carstvo od Turaka. Švabe katolici su dovedeni u Jabuku, Švabe luteranci u Kačarevo, a Švabe protestanti u Gložanj, da se ne bismo među sobom svađali. Ja sam rođena u ovoj kući i odlučila sam da u njoj živim do smrti, jer volim Srbiju – priča Ana Rupić.

Završila je Srednju nemačku školu u Pančevu, njen brat Johan je završio srpsku osnovnu školu. Nemci su ga nasilno mobilisali i kad je odbio da puca u Srbe, nemačka vojska ga je 1944. godine streljala kao izdajnika. Iza njega je ostala supruga Agnes i ćerka, koje su se odselile u Francusku. Potom su umrli Anini roditelji, pa suprug Vitomir Rupić i ćerka. Unuci su joj u Pančevu.

U albumima sa fotografijama i knjigama, Ana Rupić čuva sećanja na život folksdojčera u Banatu. Pokazuje sliku strica Petra Kostolanjija, koji je u Jabuci svojevremeno osnovao prvi fudbalski klub. Priznaje da su banatske Švabe u Prvom svetskom ratu bili vojnici Austrougarske, da su potom od kralja pomilovani, da bi u Drugom svetskom ratu, tvrdi Ana, bili protiv Hitlera i uz srpski narod.

– Kada je posle rata krenulo logorisanje Švaba i njihovo stradanje i proterivanje, naša porodica nije htela da se seli iz Jabuke. Jedan Srbin iz Zemuna garantovao je za mog oca da je patriota i tako nam spasao živote. Kuća i imanje su nam oduzeti, ali nam ih je vlast vratila pedesetih godina. Ja sam se 1966. zaposlila u Rafineriji Pančevo i tu ostala do penzije. Kolege su me zvale Ana Švabica, a ja se nisam ljutila, naprotiv, bila sam ponosna na svoj nadimak – priča Ana Rupić.

Niska je i punačka žena, puna energije i optimizma, i u sebi, kako reče, ima više lalinskog nego folksdojčerskog karaktera. Jedno vreme je kao penzionerka radila u Nemačkoj po kućama iseljenih banatskih Švaba i tako saznala da mnogi od njih žele da posete rodni kraj.

– Prvi folksdojčeri iz Nemačke počeli su pre tri decenije da dolaze u Jabuku, Kačarevo,

Pančevo i Zrenjanin, da diskretno razgledaju svoje rodne kuće i imanja, da se raspituju o sudbini roditelja, sinova i kćeri, da traže svoje krštenice u katoličkoj crkvi i mesnoj kancelariji. Još tada se među žiteljima Jabuke proširio glas: „Došle Švabe da nam otmu imovinu i uzmu svoje!“ Mnogo vremena sam provela u razgovoru sa ljudima iz sela da ih ubedim da moje Švabe neće ništa da uzmu i odnesu u Nemačku, već samo žele da se vrate kućama puna srca i srećni – priča Švabica iz sela Jabuka.

Uverava nas da nijedan „njen“ folksdojčer, onaj koji je posetio Jabuku, nije podneo zahtev za restituciju imovine ili za odštetu. Kada je u to uverila i domaćine u Jabuci, žitelji sela i Mesna zajednica su priredili ručak Švabama iz Nemačke. Tada su mogli da čuju iskrenu priču Josefa Jergera, koji im je rekao:

– Moja najveća želja je da pojurim za guskama i patkama niz šor, kako sam to činio kao mališan! Žao mi je što loše govorim srpski, koji sam u mladosti odlično znao.

Folksdojčerka Eva Braun je u Jabuku dovela iz Amerike svoja tri sina da vide njeno rodno selo, u kome je odrasla i gde je upoznala i zavolela njihovog oca.

Kako nam je Ana rekla na rastanku, banatske Švabe su oduševljene odnosom žitelja Jabuke i države Srbije prema njihovim grobovima, posebno kako se održava spomenik stradalim folksdojčerima.

   _______ Jedan od komentara uz ovaj članak:

Šarac 21. oktobar 2013. 09:21 #2689449

Nadam se da gospođa Rupić odvede goste iz Nemačke i da vide stratiše u Jabuci na kojem leže kosti 10 hiljada nevino ubijenih Srba, Jevreja i Roma? Procentualno gledano, jugoslovenski folksdojčeri su dali najveći broj vojnika u nacističkim formacijama. I to je nepobitna činjenica. A Princ Eugen (Ojgen) divizija je ostala zapamćena po brutalnosti. Nemci na sve načine pokušavaju da pokažu kako su, tobože, bili žrtve. A u stvari su bili zločinci. Velika većina.

Poslednja folksdojčerka iz sela Jabuka: Dovodi Švabe svake godine | Reportaže | Novosti.rs.

Advertisements