Ознаке

UGLEDNI naučnici sa svih meridijana, od Harvarda do Moskve, zajedno sa istoričarima „sa ovih prostora“, sastaće se početkom idućeg meseca u Andrićevom institutu na skupu „1914.“ posvećenom uzrocima i povodima za izbijanje Velikog rata, iz koga je Srbija izašla kao vojni pobednik, plativši najskuplju cenu slobode: na stratištima je zauvek ostalo između 1.000.000 i 1.300.000 Srba.

Emir Kusturica ističe:

– Posle nedavnog formiranja Andrićevog instituta, pod okriljem vlada Republike Srpske i Srbije, okupljanje renomiranih istoričara biće tek uvod u obeležavanje 100. godišnjice početka rata, a centralna svečanost biće održana u Andrićgradu. Do tada, do Vidovdana iduće godine, životna pozornica za buduća pokolenja i prvi grad u istoriji čovečanstva posvećen jednom piscu i njegovom delu – biće u potpunosti završen.

Svetska štampa bavila se izgradnjom Andrićgrada sa više naklonosti prema neobičnoj ideji, nego što je činjeno „na ovim prostorima“. Uz podsećanje da je Kusturica kao autor Drvengrada „vlasnik“ jedne od najprestižnijih nagrada za arhitekturu, strani mediji birali su jake naslove: „Megagradilište“, „Tačka spajanja kultura“, „Poduhvat za strahopoštovanje“, „Najveći multietnički projekat na Balkanu“…

– Preostalo je da uradimo oko 20 odsto posla. Još nemamo dve manje celine, otomansku i vizantijsku… Neophodno je da unutrašnjost novog pozorišta završimo na vreme, da bismo na Vidovdan, u jedinom teatru između Užica i Sarajeva, postavili operu „Na Drini ćuprija“. Do tada, otvorićemo hotel uz obalu Drine i školu, izgradićemo otvorenu tržnicu. Završićemo Trg Petra Petrovića Njegoša, a statua velikog pesnika i vladike naći će se na novom trgu – ističe Kusturica. – Andrićgrad je internacionalna pozornica za utvrđivanje propuštenih lekcija renesanse. Nastao je kao reakcija na rušenje Andrićeve biste u Višegradu 1991. godine.

KORAČAMO SPOKOJNI
DOK u zemlji apsurda peva o nadvladavanju gnusnog života, o mogućem blagostanju, ali i o propasti koja uvek preti, na čijoj je strani Fortuna iz dramatične Orfove „Karmine burane“, intonirana na početku gradnje Andrićgrada? – Istorija Srba i velikani koje smo svetu dali omogućavaju nam da ponosno dočekamo godišnjicu početka Velikog rata, i da u budućnost zakoračimo spokojni – kaže Kusturica.

Prošle godine pitao sam se zašto Beograd nije proslavio 50. godišnjicu Nobelove nagrade Ive Andrića, onako kako velikan zaslužuje i koliko to treba našem poniženom narodu. Sve zbog nemara i političkih razloga! Ideja da se ceo jedan mali, ali značajan evropski narod, koji je čovečanstvu dao svoje najveće sinove i kćeri, na ovakav način gurne u ilegalu, u meni je pokrenula otpor i dala mi energiju da zajedno sa Vladom RS stvorim Andrićgrad.

Ne tako davno, januara 2010, ideja o izgradnji kamenog grada – zadužbine posvećene našem jedinom dobitniku Nobelove nagrade, postojala je jedino u mislima i planovima Emira Kusturice, a „Novosti“ su, kao medijski pokrovitelj velike ideje, tada objavile prve nacrte budućih građevina. Ubrzo, na Vidovdan, 28. juna 2011. godine, Višegrađani su izašli na ušće Rzava u Drinu: gradnja kamene tvrđave kulture počela je bukom bagera koju su zamenili dramatični taktovi Orfove „Karmine burane“.

Rekao je, tada, Kusturica na mestu večitog sudara civilizacija: „Podići ćemo grad koji će nas štititi od surove istorije, čija smo deca… Moramo pacifikovati sva ratna iskustva, jer ratovi nisu dozvolili da renesansa stigne na obale Drine.“

POSTAĆE JOŠ UDALJENIJI
U SARAJEVU ne haju za jasne stavove Republike Srpske koja u ovoj manifestaciji ne samo da neće učestvovati, već se odlučno protivi prekrajanju istorije. Međutim, u Sarajevu ne haju za stavove Srba u podeljenoj državi, ni za seni Srba stradalih za slobodu u slavnim bitkama Prvog svetskog rata. Srpskoj su poslali samo jednu „jaku poruku“, u ovom trenutku Sarajevu važniju od traženja puta za zajednički život: na proslavu okupacije doći će nam i svetski zvaničnici, iz Nemačke, Austrije! U Srpskoj veruju da će strani zvaničnici zaista doći na obale Miljacke, na 100. godišnjicu početka Velikog rata: da se širokim osmesima, u špaliru – narugaju podeljenoj BiH. Sarajevo i Banjaluka biće posle Vidovdana 2014. godine još udaljeniji.

Šta je do sada urađeno? Poluostrvo na ušću za koje je Andrić zapisao da predstavlja „jezgro varoši koje nikada nije formirano“, produženo je u Drinu dvadesetak metara, trasirano je glavno šetalište – Ulica Mlade Bosne. Većina objekata u Andrićgradu povezana je širokim podzemnim tunelima. Ovi prolazi služe za opsluživanje pozorišta, bioskopa, restorana, kafića, prodavnica, pijace, a pod zemljom su i dva parkinga za nekoliko stotina vozila. Trebalo je poluostrvo zaštititi od povodnja kojim Drina zna da opustoši svoje obale. Oko Ulice Mlade Bosne izgrađen je arhitektonski vremeplov kojim se lako „putuje“ kroz pagansko, otomansko, hrišćansko i građansko razdoblje… Prvih osam celina u najvećem multietničkom projektu „na ovim prostorima“ završeno je.

Na stanovnike Višegrada i hiljade gostiju iz celog sveta senke sada baca Andrićev institut obložen mostarskom „tenelijom“, mekim, lepim kamenom koji zri i stari zajedno sa zgradom: uz SANU u Beogradu i Maticu srpsku u Novom Sadu, ovaj klasični institut društvenih nauka novi je stub naše kulture u Republici Srpskoj, a pokušaće da pruži odgovore na izazove budućnosti.

Izgrađeno je najlepše i najsavremenije pozorište u regionu. „Tripleks“ bioskop „Čiča Ilija Stanojević“ radi punih godinu dana, iza Trga Nikole Tesle na kome se nalazi Andrićeva statua, delo vajara Milanka Mandića (1951-2010) identično onom na Andrićevom vencu u Beogradu, podignuta je reprezentativna Gradska kuća. Izgrađena je vizantijska kula, tu su i studentski dom, knjižare, galerije, trgovinski cetar, radnje i restorani… Hiljade turista, mahom iz inostranstva, svakodnevno dolaze u grad koji se rađa pred njihovim očima. Dok su graditelji završavali Hram Svetog velikomučenika cara Lazara, višegradske Dečane, stigle su u Andrićgrad i filmske zvezde: Monika Beluči, Odri Totu, kanski selektor Tjeri Fremo…

Postaće tokom 2014. godine Andrićgrad pozornica za najveće umetnike ne samo iz sveta filma, već i iz književnosti, slikarstva, muzike… Uskoro, u Andrićgradu će biti ustanovljena književna nagrada, čiji će fond biti veoma visok za balkanske, pa i za evropske prilike. Postaće Andrićgrad i univerzitetski centar sa Fakultetom lepih umetnosti i Katedrom za režiju koja postaje prestižna pre zvaničnog otvaranja: budući studenti iz celog sveta želeli bi da uče od profesora, vlasnika dve kanske „Zlatne palme“. Naš narod kaže – prema svecu i tropar, a naspram dela Ive Andrića, danas stoji Andrićgrad.

Na Vidovdan iduće godine Republika Srpska će u Andrićgradu slaviti Principa i pobednike Velikog rata, odaće počast Srbima stradalim za slobodu. Istovremeno, Sarajevo će slaviti Franca Ferdinanda. U procesu sarajevske istorijske revizije, prvo su Principove stope sklonjene sa ulice, njegov most postao je Latinski, a kruna prekrajanja istorije biće manifestacija za koju je glavni grad BiH iz zemalja EU dobio podršku vrednu oko milion evra, pa je planirano i podizanje spomenika okupatoru.

Kusturica: Andrićgrad – bastion kulture i velikana | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements