Ознаке

BIO je sunčan dan. Taj, 12. mart, 2003. godine. Zoran Đinđić je otežano, zbog gipsa u desnoj nozi, prilazio ulaznim vratima Vlade na parkingu zgrade u Nemanjinoj ulici. Tačno u 12 sati i 23 minuta, snajperski metak ga je tu, na pragu, pogodio u srce. Pao je mrak.

Srbija je izgubila premijera.

Nikad se neće saznati, šta je Srbija još izgubila i kako bi danas izgledala da je Đinđić preživeo.

Da je živ, danas bi imao 61 godinu i bio bi u zrelim životnim i političkim godinama.

Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu u republici Bosni i Hercegovini, od oca Dragomira i majke Mile.

Posle Zoranove osnovne škole, porodica Đinđić se seli u Beograd. Otac Dragomir dobio je prekomandu u glavni grad SFRJ, kao oficir Jugoslovenske narodne armije.

Tu je završio Devetu beogradsku gimnaziju. Počeo je da otkriva društvene nauke i da se zaljubljuje u filozofiju. Posle srednje škole, upisao je Filozofski fakultet na Univerzitetu u Beogradu. Paralelno je pohađao i predavanja iz istorije umetnosti, sociologije i ekonomije.

Odmah se zainteresovao i za politiku, a za sebe je tada govorio da je „levi anarhista“. Već za vreme studiranja, uporan, polemičan i bez dlake na jeziku, sukobio se Zoran sa komunističkom ideologijom i bio jedan od prvih, mlađih disidenata u tadašnjoj Jugoslaviji.

S grupom istomišljenika Zoran je ubrzo preuzeo rukovodstvo Saveza studenata na Filozofskom fakultetu. Početkom januara 1974. godine, savezi studenata iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, organizovali su studentski skup u Ljubljani koji je trebalo da ukaže na postojanje krize jugoslovenskog društva. Zoran je sa radikalno levih pozicija kritikovao tadašnju komunističku vlast. Pod pritiskom međunarodne javnosti, izbegao je izdržavanje zatvorske kazne

Nakon sukoba sa komunističkim režimom, Đinđić odlazi u Nemačku gde nastavlja studije filozofije kod profesora Jirgena Habermasa u Frankfurtu.

Od 1977. do 1989. boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka – Konstanc, Bon, Frankfurt. Na Konstancu je i doktorirao na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa.

Dok se u Nemačkoj rušio Berlinski zid, a kod nas se kuvao građanski rat i sunovrat Jugoslavije, Đinđić se vratio u svoju državu.

Preuzeo je 1989. godine profesorsko mesto na Univerzitetu u Novom Sadu. U to vreme je bio i viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu….

POLAGANJE VENACA I ŠETNJA ČLANOVI Vlade u utorak u 11 sati obeležiće desetogodišnjicu ubistva Zorana Đinđića polaganjem venaca u Nemanjinoj 11 na mesto na kojem je premijer ubijen. Sat kasnije sa Terazija krenuće „Šetnja za Zorana“, koju ove godine zajedno organizuju Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija. Povorka će se kretati ulicama Kralja Milana i Kneza Miloša do Vlade Srbije, gde će biti položeni venci. Šetnja će potom biti nastavljena prema Novom groblju. Akademija pod nazivom „Zoran Đinđić živi“ biće održana u Sava centru od 17 sati. Na akademiji će, između ostalih, govoriti predsednik DS Dragan Đilas.

Godišnjica atentata: Bio je brži od vremena | Politika | Novosti.rs.

Advertisements