Ознаке

SLEDEĆA lokacija za skrivanje Vuka Bajruševića bio je – Surčin. Odabrana je jedna od dve kuće Dejana Milenkovića Bagzija (sada svedok-saradnik), koju mu je poklonio Ljubiša Buha Čume, takođe svedok-saradnik, u Vojvođanskoj ulici 241-243.

Jednog jutra oseća užurbanost otmičara, kao da ih je više. Govore mu da su se čuli sa njegovim ujakom iz Subotice i da se on mnogo založio za njegovo oslobađanje. Skidaju mu lepljivu traku, ali ostavljaju zavoj preko očiju, koji čvršće stežu. Daju mu ujaka na telefon i naređuju da mu kaže da ne pravi gluposti i da se pridržava uputstava otmičara. Telefon uzima neko od kidnapera i nastavlja razgovor. Vuk je svestan da je ujak prethodno tražio potvrdu da mu je sestrić živ i da su mu zato dali telefon.

Smeštaju ga na zadnje sedište nekog vozila i polaze. Tokom vožnje dva puta se zaustavljaju. Stoje po nekoliko minuta i opet kreću. Treći put staju. Ovog puta sve je drugačije. Naređuju mu da stavi kapuljaču od jakne na glavu i da izađe napolje.

Jedan od otmičara ga pita da li ima para za taksi. Kada su dobili odrečan odgovor, otmičar je izvadio 900 dinara i tutnuo mu u ruke. Kada je posle video cifru, setio se da je isti iznos imao kod sebe one večeri kada su ga oteli.

– Lezi na asfalt, stavi ruke na glavu i broj do 500 – glasila je sledeća naredba. – Kad završiš, ustani.

Ovog puta Bajrušević nije poslušao naređenje. Čim je čuo da se zvuk automobila udaljio, ustao je i skinuo zavoj.

– Bio je mrak – prisećao se neku godinu kasnije Bajrušević. – Stajao sam pored reklamne table na kojoj je pisalo BTC. Shvatio sam da sam u blizini buvljaka u Novom Beogradu. Uputio sam se ka svetlima i zaustavio taksi. Odvezao sam se kući.

Vuk Bajrušević pušten je 27. novembra između 19 i 20 časova. Kasnije, pričajući o danima zatočeništva, sećao se da je uz njega, sve vreme, bio jedan momak koji je bio vrlo korektan i za koga pretpostavlja da je u „njihovoj hijerarhiji bio na najnižem stepenu“. Istraga je utvrdila da je reč o Marku Petroviću Mamici i on je taj koji mu je dao novac za taksi. Kraj njega je, tokom te poslednje vožnje do slobode, sedeo Dejan Milenković Bagzi.

(….)

KONTROLA NA PUTU VUKOV ujak Zoran kaže da je na putu od Zemuna primećivao momke, na svakih 300-500 metara, sa mobilnim telefonima. Znao je da ga prate. Nije, međutim, znao da su ga „promašili“ i da su očekivali drugi tip „volvoa“. Bio je na telefonskoj vezi sa Kumom i Dućom, koji su ga navodili kuda da vozi.
– Sve vreme sam na otvorenoj liniji imao nekog „Bosanca“, takav mu je bio naglasak – priseća se Zoran.
– Govorio mi je kuda da idem, čas levo, čas desno… Kada sam ostavio pare i vratio se kući, svi su skočili na mene i pitali me gde je Vuk. Ta neizvesnost dok se nije pojavio, trajala je tri sata. Kasnije su me ponovo zvali i tražili još para. Upućivao sam ih na Bojanu. A, oni mi kažu:
– Sa tom aždajom nećemo da razgovaramo. Ti si normalan, sa tobom ćemo.

Otmice zemunskog klana (3): Kumovi dele plen | Hronika | Novosti.rs.

Advertisements