Ознаке

Kandidat za sveštenika to, izgleda, nije uradio na pravi način, jer u narednom pismu, pisanom ćirilicom, zelenim mastilom (16. januara 1955. godine) samo 14 meseci pre nego što se upokojio, zabrinuti vladika Nikolaj kaže:

„Dragi moj Dušane, ovaj čovek se gubi u nekim pustim frazama, a ništa o sebi ne kaže, ni gde je svršio bogosloviju, ni ko ga poznaje od sveštenika u ovoj zemlji. Nezgodno mi je ništa mu ne odgovoriti, a ne mogu dok ne čujem da li ga ti poznaješ i šta o njemu znaš“.

Poznanstvo porodice Popović sa svetim vladikom uspostavljeno je na srpskom dvoru, još pre Prvog svetskog rata. Vladiku je prvi upoznao oficir žandarmerije Marko Popović, otac prote Dušana.

Marko, rođen u Gacku, uneo je 1918. oslobodilački barjak u Beograd. Sa svoja četiri brata i ocem bio je na Solunskom frontu, i za tu hrabrost odlikovali su ga i otadžbina i saveznici.

Posle 1918. godine, od države je dobio dobrovoljačku parcelu u Kisaču, kod Novog Sada i tu se porodicom nastanio, a zatim preselio u Bački Petrovac gde je svih šestoro njegove dece završilo gimnaziju. Među njima i Dušan koji je potom otišao u Sarajevo na Bogosloviju, da bi 1946. otišao je u Ameriku.

Vladiku Nikolaja je kapitulacija Jugoslavije zatekla u manastiru Žiča. Uhapšen je 1941. i zatvoren u manastir Ljubostinju, a kasnije i u Vojilovicu. Potom su ga Nemci zajedno sa patrijarhom Gavrilom sproveli u logor Dahau gde su ostali tri meseca.

Decembra 1944. godine, Nemci ih oslobađaju, pa vladika i patrijarh zajedno sa Milanom Nedićem putuju u Sloveniju. Patrijarh Gavrilo se vratio u zemlju, a vladika je otišao u Ameriku.

Nisu to bile za njega nepoznate staze. Pre Prvog svetskog rata srpska vlada slala ga je u Ameriku i Englesku, u misiju u vezi „sa srpskom i jugoslovenskom stvari.“

 

PAKETI IZ AMERIKEIZ „američkih godina“ vladike Nikolaja potiču njegova dela: „Kasijana“, „Zemlja nedođija“, „Žetve gospodnje“, „Divan“ i njegovo poslednje, nedovršeno delo „Jedini čovekoljubac“. Porodica Popović svedoči da je vladika neprestano brinuo o svom narodu u Srbiji. Pomagao je našim manastirima koji su posle Drugog svetskog rata, nebrigom komunističke vlasti, naglo osiromašeni. Slao je i siromašnim sunarodnicima pakete i priloge.

Neobjavljena pisma vladike Nikolaja: Bio je svetac koji hoda! | Reportaže | Novosti.rs.

Advertisements