Ознаке

Ваљало би веровати, да би био нужан Закон, којим би, поред школа, здраствених и ветеринарских установа, Месних канцеларија, Домова културе, уређених гробаља, депонија и здраве пијаће воде, пре свега, требало усвојити регуле које би уредиле зидање капела по селима. По свим српским селима, о трошку државе Србије.Није од греха, да се таквој иницијативи, придружи и Српска православна црква. Наши попови, наплаћују драконски своје услуге током укопа покојника. Зашто, не би и попови одрешили кесу у ту сврху? Нек се зна!Афористичари, би претпостављам, случај сеоских покојника, решили на свој начин, а да не трепну. Али то су афористичари. Како се решити покојника? Изнесите га из куће на гробље, и тамо покопајте!После укопа, за ожалошћене душе бива неопходна трпезарија. Гости на подушју, морају да обедују. Дарови од овог света, о подушју томе служе.Кади вечеру, домаћице. Кади, него шта!_________ Извор: одломак из истоимене књиге А. Лукића , стр. 69-71 (Предлог за поновно читање)

преко КАКО СЕ РЕШИТИ ПОКОЈНИКА / Александар Лукић.

Advertisements