„Удба суди а одбрана бије, то су Титу двије најмилије“ / Бела Тукадруз

… “У време одржавања првог самита / несврстаних земаља / у Београду 1961. / млад песник  / лепушкаст момак од 22 године / с дотад најуочљивијим успехом  / код девојака  / био је узет да скупља масерке / за чувеног сатрапа и сатира Бум Карна / – сваке ноћи по четири нове  женске… –  / После је писао аксетске стихове / песме неприступачне због своје чистоте  / о звездама и свему што је недостижно  / па отду и непожељно  / за човека. / Све то у жељи да се ослободи  / блуда сводништва и подвођења. / Свој херметизам и данас брижно  негује.  – 13. април 1991. “

Штета да песник Милидраговић, аутор ових стихова, није написао, макар, иницијале споменутога песника. Штета што  је тајну однео у гроб…

Наравно да ове стихове нико не би објавио док је Вођа био жив, па ни низ  година после његове смрти.

А када су објављени, било је касно; и представљали су само минђушу – ситан, непознат детаљ минуле епохе, који ју је расветљавао, као и они забрањени стихови народних песама који су се певали у понеким деловима Србије и за Титова живота: “Удба суди а одбрана бије, то су Титу двије најмилије”, “Друже Тито и Јованка, родила нам талијанка; вама жито, нама слама – ми нећемо више с вама!”…

 

„Удба суди а одбрана бије, то су Титу двије најмилије“ / Бела Тукадруз.