Ознаке

– Namerno sam stavio taj naslov – kaže Ivanović.- Studenti su se 1968. pobunili protiv crvene buržoazije i taj termin je bio prokažen. I, ako postoji crvena buržoazija, naravno da postoji i crveni kralj. Tito u mojoj knjizi nije ni pomenut, to je nadimak jednog fudbalera. Ali, dogodilo se da je u to doba Broz menjao kosu, i to u crvenu boju. U inostranstvu se mnogo pisalo o crvenom kralju, a da ja to nisam ni znao. Sve mesne zajednice na jugu Srbije morale su da me osude. I uvek je figuriralo da sam napao Tita i sintagmom „crveni kralj“ aludirao na njega. Ali, to nije bila istina.

A zašto bi neki uvaženi sudija uopšte gubio vreme iščitavajući ovaj, za mnoge generacije, kultni roman, i to „sina jednog četnika, dakle dokazanog državnog neprijatelja, koji svojim perom nastavlja zlodela koje je do tada činila puška njegovog prokazanog oca“!

– Naravno da se iko od nadležnih dosetio da inkriminisano delo makar prelista, shvatio bi očiglednu istinu da je crveni kralj nadimak glavnog junaka, crvenokosog Zorana Jugovića, alijas Zoke Kinga, emigranta nekada proslavljenog jugoslovenskog fudbalera, a potom jednog od pionira sokera u SAD. No, ipak su to bila zaista „vunena vremena“ – objašnjava Ivanović.

Ivan Ivanović: Prolazio sam kao u Stradiji | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements