Ознаке

SAMO nekoliko dana posle zastrašujućeg bombardovanja Beograda nemački vojnici su 12. aprila 1941. zaposeli Univerzitetsku biblioteku (danas sa imenom Svetozara Markovića) koja, srećom, nije doživela tragičnu sudbinu Narodne biblioteke.

Ipak, bilo je velikih oštećenja, pa je posle sređivanja prostorija i rasutih knjiga i uspostavljanja koliko-toliko redovnog rada okupator počeo da ostvaruje očigledno mnogo ranije sačinjen plan: da se veliki broj „nepodobnih“ knjiga i časopisa ukloni od čitalaca, a zatim i uništi. Nemačka komanda načinila je spisak od nekoliko hiljada knjiga i glasila za „odstrel“, ali se to nije dogodilo zahvaljujući dovitljivosti i upornosti bibliotekara i drugih koji su bili obavezani da urade ovaj posao.

Spisak je prvi put sada pred očima javnosti na izložbi „Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941-1944.“ i u istoimenoj knjizi čiji su autori Nikola Marković i Danica Filipović. Zbog velikog interesovanja, posebno mlađih posetilaca, postavka na kojoj su izloženi i propagandni nacistički plakati, biće produžena i u februaru mesecu.

Iz arhivske građe i sačuvanih dokumenata može se videti koliko su zaposleni u Univerzitetskoj biblioteci bili iznenađeni kada su 1. juna 1942. od v. d. upravnika Lazara Mirkovića dobili ovaj dopis: „Prema usmenom naređenju g. dr Gerstnera, majorabibliotekara, u vezi s aktom zapovednika Srbije, naređeno je da se još danas otpočne sa uklanjanjem neželjenih knjiga iz sviju odeljenja iz Univerzitetske biblioteke. Te knjige su, prema naredbi, marksističko-komunističke, Jevreja, antinemačke. One se imaju odvojeno smestiti i držati pod ključem. Knjige se imaju povući zajedno sa svim kartonima, od kojih će se obrazovati posebne kartoteke, nepristupačne publici.“

Bibliotekari su najpre bili zbunjeni, a onda su „nepoželjne“ knjige počeli da traže vodeći se „Jevrejskim leksikonom“ u kome su bili svi jevrejski autori. Na ovom poslu radilo je njih petnaestoro, među kojima su bila i trojica služitelja i jedan ložač, a dvoje su imali posebno zaduženje. Smilja Mišić (1899-1981) morala je redovno da izveštava majora Gerstnera, koji je, inače sva naređenja davao usmeno, dok je Pavlu Stefanoviću (1901-1985), inače znamenitom muzičkom kritičaru, bio poveren ključ od posebne sobe u koju su smeštane izdvojene knjige.

– Naizgled potpuno predani nametnutom poslu izdvajanja neželjene literature, bibliotekari su ovaj posao pametno i fino odugovlačili, trudeći se da sačuvaju knjige od uništavanja. Zahtev okupatora da se sve to što pre obavi poslužio im je da svoju koleginicu Milicu Prodanović, sa obrazloženjem da im je neophodna, izvuku iz logora na Banjici – kažu za „Novosti“ Nikola Marković i Danica Filipović.

Usledio je novi, mnogo ozbiljniji nacistički udar na pisanu reč nepodobnih stranih i domaćih autora. Nemačka komanda dostavila je spisak od 46 strana sa oko 3.000 naslova knjiga i 80 naslova časopisa, koje je trebalo zabraniti. Ovaj broj je bio mnogo veći, jer je za neke pisce navedeno da im treba zabraniti sva dela, kao i sva izdanja beogradske biblioteke „Knjiga za svakoga“, sve knjige „Kosmosa“, „Nolita“, „Narodne knjige“, „Narodne čitanke“, zagrebačke knjižare „Odjek“, kao i dela sovjetskih pisaca od 1918. „naovamo“.

CRNE LISTE I LOMAČE PRVI napad na „antinemačku“ književnost, u profesionalnom bibliotekarskom časopisu objavljen je marta 1933. godine. Odbor bibliotekara, na čelu sa nacističkim funkcionerima Volfgangom Hermanom i Vilhelmom Šusterom bio je ovlašćen da preuredi Berlinsku biblioteku uz pomoć Nemačkog studentskog udruženja. Pod nazivom „Razjašnjenje i poziv“ objavljena je prva „crna lista“ osuđenih knjiga koje su napisali Jevreji, marksisti, socijalisti, liberali, „kulturni dekadenti“, modernisti, pacifisti, panevropljani. Na njoj su bile i monografije o ljudskoj seksualnosti i dela koja pišu pohvalno o Vajmarskoj republici. Vrhunac takve ideje bilo je spaljivanje knjiga 10. maja 1933. u svim velikim nemačkim gradovima. Glavna predstava održana je na Trgu opere u Berlinu, kada se tačno u ponoć pojavio lično Gebels i kraćim govorom pozdravio ovaj „poduhvat“.

…….

Lepo bi bilo da isti novinar (B.) napiše kako su zabraniivane knjige pod komunističkom okupacijom u Srbiji – neka krene od SKZ, pa nadalje, kroz vreeme. Jer Crni brat nije sve stigao da pouništava, kao Crveni brat (čitaj ekstremizam) (M.L.)

Kako su zabranjivane knjige u okupiranoj Srbiji | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements