Ознаке

У дубоком окриљу ноћи и таме, верујући да ће епоха Хокус покуса, титоизма (тобожњег хуманог југословенског социјализма, са људским лицем) потрајати две хиљаде година, они су обављали књижевне егзекуције мирно, механички, немилосрдно. Како су били кратковиди, нећу рећи глупи, ни ретардирани; како су били самоуверени – сви ти уредници наше младости! Сви ти који су успели да објаве тоне и тоне безвредних књига, да  добију све могуће награде и  високе титуле и одликовања, чак и  одликовања   официра француске легије части!  Сви ти, које ће у новинама, домаћим и страним, етикетирати као угледне песнике и књижевнике, а једног од њих ће чак назвати и “српским Пастернаком”! Сви су били купљени одвећ јефтино, како се иначе купују куфераши. А  Пастернака нека оставе на миру, да вечно почива у своме вечном дому!  Дакле, сви ти српски књижевници епохе хокус покуса које су нахвалили или још увек хвале и штампају, налик су на Великог инквизитора : њихов дух је од почетка био лукав, оличен у конзервативизму који чува  наметнуту државну тврђаву, наметнуте старе облике живота…Волео бих да се сетим, да могу поново без отпора да читам  оно што је по њиховом мишљењу најбоље што су написали; али они су били толико дрски, окрутни и поткупљени да су и  приче за децу тровали  владајућим идеолошким отровом. Ко је од њих, где, када, у ком делу, или макар есеју, песми, написао ишта иоле озбиљније о религиозном смислу живота, о апсолутном достојанству личности и о коначној слободи? Нико од њих, да су којим случајем живели у исто време када и Достојевски, Берђајев или Пастернак, не би био достојан, ни да им изгланца чизме!

 

ИСТОРИЈСКА СИЛА, ТЈ. ПРОЛЕТЕРИ И КУФЕРАШИ / Белатукадруз.

Advertisements