Ознаке

Ето какав регистар осећања. Негативан. Мучан. “Растројство”.Веома је значајно “бесмисао жилав, недокучен”. Какво ојачање, да кажемостатичко, за бесмисао – “жилав, недокучен”. Смисао, бесмисао. Опет некедубине мистичке песника Мирослава Лукића. Оптимизам – “да ухвати нештобитно…” Нека “уклетост” конкретизована изричито непоменута.“Проклетост”, “лудило и смрт”, “понори”, “таме”. То “проклетство” се видии у:Одвајало ме од оног што волимсамо долина, дан, стрепња и дах. Нека дубина, пројекција – “сећања на сећања” и она су болна.“Очајање”…………………………………Тишинаје около лелујава и прозрачна,непомична и сабласна, као месечина.—————————————–тишина се може дотаћи, као дувар ; Ево видимо да се заиста песникова тишина приближава Апсолуту утежњи да мутира у Тишину, синоним Не(бића). “…сабласна као месечина”,опипљива је. Њена апсолутност се види и у синестезији: “тишина…дотаћи”.Није формулисана у коначном исходу, као што је рецимо формулисанаНирвана; или нешто друго, чега имамо код мистика или великих посвећениканебеских религија.Но, већ сам и рекао да уопште цео мотивацијски систем реалнометафизички, мистични Мирослава Лукића није формулисан, нијеформиран као мистичка доктрина, лирско философска,религиозна.Можда је то и убедљивија од на силу формираних система билокоје врсте? …

преко ХОМОЉСКИ МОТИВИ.Свеска VIII / Миодраг Мркић.

Advertisements