Српски Пантеон : Срби истерани из историје крећу у своја кућишта / Белатукадруз

У песми Сећање на матер Иштар, Истер, Астарот , написаној 8. марта 1993, Милић вели : Нигде није као у Србији / Између две геолошке плоче ; / БАКАРНЕ / – под Хомољским планинама / И ОЛОВНЕ – / испод Копаоника. // Због тог мишљења / Називају ме Змајоликим Србином / СРБИНДОМ у Индији / На селу, и у Крушевцу – СРБЕНДОМ! // А ја их само посматрам. // Пиши ми пријатељице / Јер осећаш / То електролитско купање двеју плоча / – од мога и твога памтивека? // још давно / Пре свитања осмог миленијума / Лепенски Вир и Винча / – већ су ме посетили. // Тада сам ја рођен, / Стар , дакле, најмање осам хиљада година. / Памтим све што историја не признаје. // Песник Милић позива све становнике земаљског шара “На сутрашњи састанак истине”. А истина је , по Милићу : Из Тла и Пупка планете / Рађа се нова Сербија, Земља изгубљеног раја.// Погоди где сам!…____________ Из Бележница (уочи краја 20. века) ( Сад знам зашто сам одуговлачио да ове Белешке унесем овде. То је због песама из последњег циклуса Милићеве књиге. Оне су најблаже речено магла једна – не оно што је Милић чезнуо да буду : једрење у Византију.) (…)

преко Српски Пантеон : Срби истерани из историје крећу у своја кућишта / Белатукадруз.

Peter Zilahi: Čitanje je umetnost

Duhovitom i samoironičnom prozom Zilahi je uveliko prešao granice svoje zemlje i prevođen je na nekoliko desetina jezika. Piše na mađarskom i engleskom, nazivaju ga umetnikom-skitnicom. Piše i pesme, ali i kolumne za „Njujork tajms“, „Gardijan“, „Frankfurter algemajne cajtung“, „Fajnenšal tajms“, „El Pais“. Posebnu popularnost dobio je kao originalni književni performer, koji na scenskim nastupima govori svoju prozu. Zapažen nastup imao je na Brodveju, pred više od 800 gledalaca.

Peter Zilahi: Čitanje je umetnost | Kultura | Novosti.rs.