Ознаке

Ристићева књига почиње песмом о сеобама, а завршава се песмом о одвезивању чвора заветног. То је велики временски лук и велико враћање тами која обухвата скоро четрнаест последњих векова. Песник је кренуо трагом  шапа векова, пробијајући се кроз кругове помрачина, до круга последњих времена и овог века, до енергије неуништиве, до Духа и до Оца Тадеја, игумана и старешине манастира у Витовници, једног од последњих живих ученика Николаја Велимировића… Већина циклуса песама у овом Ристићевом рукопису има у свом наслову реч  ПОМРАЧИНА, не : помрчина?   Помрачи се,  каже Вук Караџић,  сунце  ( в.  СРПСКИ РЈЕЧНИК,  Београд, 1898, треће државно издање, исправљено и умножено, стр. 555) . Уопште није игра речи : помрчина гута све, а  п о м р а ч и н а   значи да се   м р а ч и   с у н ц е  или месец.  ”Кад сунце помрчи, народ каже : изјело се сунце! за то многи кад то виде, пуцају из пушака обрнувши их к сунцу, као да га бране од нешта”  ( Вук, исто, стр. 556) .  Изјело се  сунце и месец, изјело се све, зна песник Ристић. Ако је ова књига каталог или инвентар помрачине, а врло често јесте, онда је она и Ристићев заокрет, наговештен у двема претходним песниковим књигама, у циклусима  Старији круг  и Погано ходочашће . Изабравши као главни мотив помрачину и помрачење најважнијег – свега онога што мрачи извор светлости и живота – Ристић је на један од плоднијих и самосвојнијих начина пришао коришћењу већ запретаног и заборављеног неисцрпног богатства живе традиције. Ова његова књига, на многим местима , напаја се и извире из подземних токова живе народне традиције, и црпе своју снагу из оних  непресахлих врела фоклора Звижда и Хомоља. У књизи одјекују гласови почетка, средине и краја. Гласови снаге и нагона. Гласови преварених и заблуделих овчица. Гласови пометених и гласови путника. Гласови сени и ноћних пећинских гозби љубави…… *

(Понедељак , 14 . април 1997. )

 

Уз „Велико враћање“ Синише Ристића / Белатукадруз.

Advertisements