Из рукописа ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ / (Никола) Александар Марић


Дамаск, Бејрут, Васкрс Не можемо никада да заборавимоДа из тог града пут Свете ЗемљеКренуо је извесни Јован ИсцељениКоји са собом понео је два образаПресвете Богородице и дар песништваДанас усред Ливанских шумаНа аеродруму запојали су тропарПесму узвишену Христовом васкрсењуНа језицима крштеним и позванимНа службу и живот без концаКако је смешно из овог ракурсаГледати на узјогуњене народе ЗападаПреузнесене у љубомори и сујетиКако је страхотно одавде гледатиНа расрђене народе ИстокаКоји граде и руше град по градТај позив оваплоћене звездеПоетике кроз коју све је посталоПа вере утеловљене у ноћи зацељењаОдсечене руке, чуда на једном песникуКоји ће се и оцем Цркве назватиНе чују разјарени и погорђени народиЗаузети ратом у име БогаЗа кога су сви сазнали да је ЈеданАли не схватају његове порукеКроз пророке убијене и песнике помилованеХристос воскресе, Христос анестиВиче древни језик и носилацИз арапског грла излеће ФениксИ опомиње на лепоту јединстваКоје збива се када на облацима се појавиОнај који облаке начинио је да су му кола

преко Из рукописа ВИЗАНТИЈСКИ ВИШЕБОЈ / (Никола) Александар Марић.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s