Посебна књига о драми песама из романа Белатукадруза


“Тумачећи Лукићеве књиге показивао сам коју и какву он осећа Празнину, Небиће, тишину. Апсолутну Празнину… Песник Лукић није оперативац мистичар, па ни оперативац мистичког техницизма. Он није ни неки заљубљеник у бога. Он је природни спонтани поеснички дух који пева из осећања Небића, Празнине, Тишине… Можда и чињеница што је Мирослав Лукић усмени сасвим други човек од онога у својој песничкој пракси потврђује и у неком смислу и његову двојност, двојништво, и његов мисаони приступ писању дела поезије као чину самоће, ћутања, Тишине…..” (одломци из  Мркићеве књиге, стр. 142, 143)

Посебна књига о драми песама из романа Белатукадруза.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s