Ознаке

Најчитаније књиге; књига месеца, године, бестселер. Награђивање. Кипти од награда. Све геније догенија. А зна се, увек има неколико, или десетак правих представника епохе, времена, који нису нинаграђени, ни бестселери… ни академици, ни, ни. И ако јесу, они су атипични. Комерцијални су литература и писци а не песништво. Тривијално, из друге руке… Ко не зна куд ће и шта ће, или досада у пензији, онда перо у руке и, и, и; а бога ми, и а, а, а, и у, у, у. И омладина…И добро је, нек се пише, али… Несврстане самоуправне поете певају анђелу.Као што се зна, идеологије дају општи смисао правца деловања, па и у литератури, “песништву”. Атипични виде, увек виде и шире и дубље од владајуће конфекције и привида оригиналности.Како су моћна у својој беди тривијално колоквијална сујеверна певанија наших поета “женског” и “мушког писма”, “рукописа”; коњуктурног певанија о паклу, рају, анђелима, манастирима, Хиландару, светосваљу, византијском. Певанија самоуправно-несврстаних песника који “показују пут народукојим треба ићи”. Свеобличних коњуктурних поета. Показали су пут и хордама младих поета који хиландаришу, белоанђелишу, грачаничују, светосавишу… – и за лову дишу. Можда они и несвесно пркосе заблудели вечности?Ипак је утеха читати и говорити о Лукићевој поеми, где су неки пресеци вечности и тубитка и песниковог јаства.

преко Последња сфера мистике/ Миодраг Мркић.

Advertisements