Ознаке

И на крају, да поновим, оно што сам прибележио после Ускрса 2004. године: Сви аутори,који су до сада писали о песнику М. Лукићу ( а нема их много), нису се много задржавали на мистициовог песника. Па и на екстази појединих песама овог песника. Сфера мистике у поезији М. Лукића је гранична сфера, која прелази “границе објективног, објективираног света”.Лукићева поезија припада свету мистике а не религије. Лукић је песник продубљене духовности и пожељнога стваралачкога развоја. Узме ли се у обзир читав његов објављени песнички, али и прозни и есејистички опус – Лукић је – ишао кроз тескобу, стихију и бројне баријере ка новој духовности и новој мистици.Узалуд ћемо тражити у поезији М. Лукића тип лажне мистике, лаж колективизма…Берђајев није написао књигу о последњој сфери мистике. Можда је пише на ономе свету? Али Берђајев је знао да “једини начин за разарање објективацијског света је човеков стваралачки напор”. Велике је стваралачке напоре Лукић уложио у стварање свог, у оквирима матичне српске књижевности, јединственог Опуса.

преко Последња сфера мистике / Миодраг Мркић.

Advertisements