Књижевна критика или успомене на 1 – 2.Колекцију НОМОКАНОН.1 -2


Најбоље је друштво једном писцу, данас, он сам себи. Писац мора бити спреман на то, ако је доиста вредан, да га неће објављивати дуго. Јер у већини изд. предузећа седе и даље они, исти (толико је довољно за њихов опис).Данас, заиста, треба нешто друго. “Данас треба стварати много ; треба, дакле, ићи брзо ; треба се, дакле, пожурити полако ; треба , дакле, да сви хици погоде, да ниједан потез не буде некористан”, вели Бодлер с пуним правом. “Да би се писало брзо, треба да се пре тога много мислило, да се једна тема вукла са собом у шетњу, на купање, у ресторан, скоро и код љубавнице. Ежен Делакроа ми је рекао једног дана – Уметност је једна тако идеална и тако краткотрајна ствар да оруђа нису никада довољно подесна нити средства довољно добра. – Исто је и са књижевношћу ; ја нисам, дакле, присталица прецртавања ; оно мути огледало мисли”.

преко Књижевна критика или успомене на 1 – 2.Колекцију НОМОКАНОН.1 -2.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s