Ознаке

* U trci da što pre postanemo deo „normalnog“ sveta, zaboravili smo da, kako ste rekli, bez ukorenjenosti u rodno i predačko, u jezik i arhetip rodne kulture, nema ni svetskog ni kosmopolitskog?

– Baš tako. Bez rodnog, maternjeg i predačkog ne može se stići ni na jedan svetski horizont. Svaki narod je dužan da na oltar svetskog i univerzalnog prinese darove i dokaze sopstvenog identiteta. To je božja promisao. Ako tih dokaza nema, nema ni tog naroda; svetski duh ga je zaobišao. Sa druge strane, kako neko može biti kosmopolita pa voleti Floridu ili Gvineju ako ne voli svoje bližnje, svoj rod i svoju zemlju? O ovom aspektu sam govorio otvarajući Međunarodni susret pisaca na Kolarčevom univerzitetu 1998. godine. Nastalo je opšte oduševljenje ovom idejom. Idejom da je svaka globalizacija antiplanetarna i antikosmička. Mnogorojni strani pisci i novinari bili su krajnje zainteresovani: tražili su mi intervjue, zvali su me da gostujem u njihovim zemljama da o tome govorim. Inače, ova ideja identiteta, kao što je opštepoznato, u samoj je srži moje poezije, iskazana i kao poetička postavka u beleškama uz knjigu „Kuća i gost“, još davne 1969. godine.

Alek Vukadinović: Svakog dana smak sveta | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements