Ознаке

Васовићеве песме  уврстио сам у АНТОЛОГИЈУ ФЕНИКС  (начинио сам избор песама објављених у једином броју Браничева за 1994. годину). Васовић, као песник не бежи од реалности, већ бежи од ограниченог душтвеног и стваралачког идеала. Оно о чему је писао Винавер уочи Другог светског рата (“Уверен сам да је духовна истина потребна целом нашем друштву да би се омогућио – ако ништа а оно бар то – наш унутрашњи живот и наша изражајна помоћна средства”, исто, већ наведени есеј, стр. 665), на известан начин као да је присутно и у ГОНГУ У ЖИТУ, као и у књизи СЕДАМ ЧУНОВА, тежња ка ДУХОВНОЈ ИСТИНИ (чак и у на око ситним појединостима, в. у циклусу МИТОЛОГИЈЕ одредницу Селисенка :  Расељен човек, емигрант, премешчаније лице, једвапобегуљац, исчелац. Или, просуто зрно међу зрнима још просутијим – стр. 54).Књижевна редакција БИГЗа (нарочито уредник који је изабрао овај рукопис и предложио за штампу), учинила је праву ствар објавивши ову књигу, чију највећу вредност видим у књижевном смеру, опредељењу…

преко Друштво мртвих песника.

Advertisements