Ознаке

( M A N I F E S T   K O S M O P O E T I Z M A )

Kosmopolitska književnost ima, već s kraja dvadesetog veka, i svoje pisce i svoje čitaoce. Borhes, Nabokov, Bukovski, Vladimir Kaminer, Kortasar … Lokalni prostori književnosti slabe. Duge senke Getea, Malarmea, Valerija i Eliota  padaju na tolike tekstove koji artikulišu književnu sintaksu postmodernog doba. Proizvodnja «transkulturalnih narativa», ta neopisiva živost o kojoj piše Džozef Konrad u romanu Srce tame, «materijalnost percepcije koja je na pravi način premoćna» i razumljiva na svim meridijanima, «transnacionalno slabljenje» i «decentriranje» nacionalnih književnih parkova pletu jedan «globalni tekst», jedan tekst Globa, koji je atopičan (a-topos), bezmestan i, istovremeno je pogodan za sva mesta na Globu, uzdižući se do «nereprezentabilne totalnosti» i komplementarnosti koje pretstavljaju mimesis otvorenoga, jednoga i celoga u strukturi «bezdanog preklapanja». Ovako bi se otprilike mogla definisati Književnost koju piše planetarni Pisac za planetarnog Čoveka

 

KA PLANETARNOJ POEZIJI / Boško Tomašević.

Advertisements