Ознаке

…Aleksandrijsko pesništvo po zakonima svoje zada­ne poetike osuđeno je na večno vraćanje. Ono preu­zima iz dela izgubljenih u vremenu ili iz tekstova po­sve savremenih. Ono prepravlja «slučajno oblikovani smisao», nadajući se da će novi pokušaj ispisivanja smi­sla biti konačan; da će se Biblioteka zaokružiti, da će biti stvoren konačan Tekst.
40.
Aleksandrijsko pesništvo traga za «srećom kruga». Spisom koji nikada neće nastati. Aleksandrijsko pesni­štvo opravdava svoje postojanje samo kao pokušaj. Tačnije, kao procesualnost koja neprestano traži put ka jednom apsolutnom Spisu koji će «pokriti» celokupnost ispisivosti sveta.
41.
Osnova aleksandrijske poetike ne sastoji se u pro­stom izlaženju u susret drugom delu, još manje nekri­tičkom preuzimanju ideja i poruka, stila i smisla, lepote i saznanja, nego u izvornoj otvorenosti za njegov mitski (kosmologijski) kontekst. Pratekst se doživljava kao koincidencija njegovog jednostavnog identiteta u izvornoj otvorenosti Pisma.
42.
Aleksandrijski pesnik je autor sferne knjige. On veruje pismu, ne svetu. Ponavljanju, ne sećanju. Razlici, ne idealitetu.
43.
Od kada je pismo postalo ono je bilo verno bo­gu Tanatosu. Za svako pisanje karakteristična je prinu­da ponavljanja. Pesma koja je bila sada, kako veli Harold Blum, postaje.
44.
Književnost, kao i svet, postoji, jer postoji pona­vljanje. U tom smislu potpuno je u pravu jedan kriti­čar kada veli da je «dobro pesništvo dijalektika revizionog kretanja (kontrakcije) i oživljavanja kretanja-ka-spolja».

MANIFEST NOVOG ALEKSANDRINIZMA / Boško Tomašević.

Advertisements