Ознаке

Гледао је немо у дубину баре – рибњака и његовасе мисао повремено избезумила од бола, од муке, од јаука, као да јесилазио у бескрајни лавиринт пакла…Видео је многе пукотине у умуљудском, много раселина у свести људској, понајвише у срцу људском.Видео је урвине, настале злим нашим, људским, бургијама грехова;грехови су призвали земљотресе, постали земљотреси, испретуравшисву душу, ум и срце, створивши у њима неописиве урвине. Много јебезбожника било међу Србима; и сваки од њих је био получовек,нечовек…Али писар Мишљеновић је имао моћ да види иза сваке урвинеи силуету Богочовека: јер је Спаситељ иза сваке кривине, иза свакогпакла, иза сваке смрти, иза сваког греха, иза сваке муке. И он зрачирадост и благовест, једину вечну радост и једину вечну благовест замисао човекову, за осећање, за савест, за душу – у свим световима, усвим животима, у свим вечностима…

преко Све чешће у сновима и сећањима….

Advertisements