Из рукописа: Сенке будућности/ Миодраг Мркић


Страдија, недођија: “данас треба презирати сваког оног писца који постојано чезне за неком наградом и исто тако треба раскринкати сваког оног који му у томе помаже да је добије. Јер будућем свету, будућности су потребни они који ништа не требају”.Авај! –Какво охрабрење. Каква вера у будућност. Сенке будућности.Ја и Лукић нешто тврдимо, потврђујемо за будућност.А “будућности су потребни оним који ништа не потребују”. И упркос тој и таквој будућности, од које смо унапред од ње одбачени ми говоримо, говоримо рећи истине, Истине, ИСТИНЕ!!! Ми причамо есеистичку – полемичку причу из своје илузије и свог декора величанствених размера своје животне трагедије. Невешти у: “узети. Узети. Узети.” Ипак Лукић каже и:”А најдубљи смисао велике уметности је – дати. Дати неповратно”.Пристанимо на то, и још уз то Мирослав Лукић пристаје и на више.

преко Из рукописа: Сенке будућности/ Миодраг Мркић.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s